Јорди Пујол Пуенте – куцајући на небеска врата
Ал Јазеера 17.05.2020 | Ериц Хауцк
Не знам како је успио доћи до тог бијелог комбија, помоћу којег смо измицали препрекама – остацима граната, протутенковским барикадама, као и неким хицима – возећи пуном брзином дуж Снајперске алеје. “Узео сам их из ‘Холидаи Инна'”, рекао ми је показујући на контактне жице.
Није ме било брига. Признајем да ми није било стало, зато што нисам волио завјереничку атмосферу иза зидова и празних боца једног од олимпијских драгуља из 1984. године. Радије смо се одмицали од токсичног мјехурића овог хотела пуног ратних дописника (или специјалаца) са свежњевима долара или њемачких марак, војним изгледом, оклопним возилима и скупом опремом за одашиљање. Осјећали смо се сигурније у подруму дијелећи софу, свијеће, храну, страх, адреналин,
