Полиграф као „божји суд“
Данас 02.04.2021 | Пише: Ненад Петровић

Средњи век је био време истинске дубоке вере. На пример, код суђења у којима су обе стране остајале при својим тврдњама, а није било сведока нити материјалних доказа, примењиван је „божји суд“.
Он је подразумевао да обе стране – тужилац и тужени треба да се обавежу (а потом изврше) да ће голим рукама пренети усијано гвожђе од улаза у цркву до олтара. У овом лудилу било је логике: ако је неко био стварно уверен у оно што тврди, њему ће Бог дати снаге за овакав подвиг. Подразумевало се да ће онај ко лаже у последњем тренутку одустати од оваквог теста издржљивости: ако је тужилац од тужбе, а ако је оптужени да ће признати извршено дело. Психолошки је то












