РЕИНКАРНАЦИЈА КРВАВЕ ПОРОДИЦЕ
Југмедиа 04.04.2021 | Милица Ивановић
Први пут сам на њега обратила пажњу пратећи тв пренос сада већ историјске Осме седнице Савеза комуниста Србије у јесен 1987. године када се политички, а много година касније и физички, обрачунао са Иваном Стамболићем, тихим и разумним политачарем кога сам пре тога неколико пута слушала у Лесковцу као млади новинар.
Први пут сам гледала организовани линч, наслућујући да су му претходиле огромне припреме. И док је небески српски народ у њему видео новог Тита, „српског Тита“, а медији га уздизали до звезда, осећала сам да онај човек јаких вилаца, подигнуте пркосне главе, накострешене косе и са ауторитативним гласом, у свом уму крије несигурног човека. Док су му клицали на Косову због; „Нико не сме да вас бије“ и касније на Газиместану због: „Опет смо пред биткама и у биткама.
