Пајтић: Лустрација би била благородна, али без кршења људских права

Професор Правног факултета у Новом Саду Бојан Пајтић изјавио је данас да би нека врста лустрације у Србији била благородна и неопходна, али без задирања у основна људска права.

"Људи често мешају кривичну и прекршајну одговорност с лустрацијом. Често се могу чути и тезе да ће неко завршити у затвору у процесу лустрације, што није идеја лустрације. Лустрација подразумева суспендовање или ограничавање права да неко буде биран на одређеним јавним функцијама", рекао је Пајтић.

Додао је да је за доношење и спровођење закона о лустрацији потребно да постоји воља већине политичких актера који би после актуелног режима дошли на власт.

"Међутим, поставља се питање да ли би такав закон био у сагласности с прописима Европске уније, којој би будуће демократске власти сигурно тежиле", казао је Пајтић.

Упитан по којим би критеријумима неко могао да буде лустриран, Пајтић је казао да се у појединим источноевропским земљама где је лустрација спроведена, законодавац позивао на правило да "нема слободе за непријатеље слободе".

"Сви, за које се докаже да су кршили основна људска права својим суграђанима, могу да буду лустрирани. То се, на пример, може односити на све оне који су учествовали у изборним крађама, куповини гласова или су ограничавали политичким противницима учешће у јавном животу, као и на оне припаднике тајних служби који су се обрачунавали с политичким неистомишљеницима режима", навео је Пајтић.

Истакао је да је много једноставније било донети и спровести закон о лустрацији у земљама које су прешле из једнопартијског у вишепартијски систем, него што би то било сада у Србији после 30 година вишепартизма.

"Ипак, без таквог закона стално ћемо имати проблем с неформалним центрима моћи, односно с људима који ни после 30 година не схватају концепт демократије и раде и даље на рушењу слободних медија и суспендовању политичких права", закључио је Пајтић.

(Бета, 06.04.2021)