Други светски рат, Панчево и Макс Бросе: Зашто је контроверзан предлог преименовања улице
Ко је био Макс Бросе и хоће ли добити улицу у Панчеву?
Име Макса Бросеа за већину људи у Србији вероватно не значи много, али се ових дана нашло у центру пажње после најава да би улица у Панчеву могла да буде преименована у част овог немачког индустријалца.
Промене назива улица у Србији у последњих неколико деценија нису реткост, али „случај Бросе&qуот;, осетљив и због његове улоге у нацистичкој Немачкој током Другог светског рата, поново је отворио питања на основу којих критеријума се доносе овакве одлуке.
Бросе, немачки бизнисмен и индустријалац, учествовао је у оба светска рата и и био члан Националсоцијалистичке партије Адолфа Хитлера.
Панчевци се питају зашто је баш Бросе заслужио улицу у њиховом граду и „помињу сарадњу са нацистима - то је код суграђана најспецифичнији коментар&qуот;, каже за ББЦ Немања Ђорђевић из удружења Улице Панчева које је на Фејсбуку објавило вест о најави промена имена улице.
Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина, у писаном одговору за ББЦ на српском каже да је за ту организацију предлог проблематичан јер промена назива улица захтева консензус у друштву због имена која морају да „повезују у систем вредности, а не да раздвајају&qуот;.
„Нажалост, сведоци смо покушаја ревизије историје и све гласнијег одрицања онога шта је било за време Холокауста и покушаја да се релативизују понашање и стварни ефекти друштвених односа непосредно пре и за време рата када је убиство, елиминација Јевреја и других народа неаријевске расе било потпуно прихватљиво и за већину нормална појава&qуот;.
ББЦ на српском је панчевачким градским челницима упутио питања на основу којих критеријума се одређује додела назива улица, али одговор није стигао до објављивања текста.
- Жене и називи улица: Да ли је Београд „мушки град&qуот;
- „Нема улице, бб“ - одлази у историју, са закашњењем
- Београдске улице: Од Пушкина до Бахтијара Вагабзадеа
ББЦ је затражио коментар и од представништва компаније Бросе у Србији, али ни он није стигао до 7. априла.
Ко је био Макс Бросе?
Макс Бросе је са 24 године 1908. у Берлину основао трговачку фирму за аутомобилске делове, која је постојала до Првог светског рата.
По завршетку рата 1919. покренуо је компанију Металлверк Макс Бросе &амп; Цо, претечу данашње компаније.
Нацистички медији наденули су му титулу „вође војне индустрије&qуот;.
На послератном суђењу у Нирнбергу, оцењено је да је био „пасивни следбеник&qуот; - што је низак ниво подршке нацистима - и кажњен је са 2.000 немачких марака, наводи Фајненшл тајмс.
Како је наведено на сајту компаније, у три суђења понављано је да Макс Бросе није нацистички активиста.
- Холандски Јевреји умирали у тајној нацистичкој гасној комори
- Ко је била пољска Ана Франк
- Заборављена историја Холокауста: „Какав гето - није било никаквог гета&qуот;
Какве су реакције?
За Ивана Ивањија, књижевника и преводиоца који је био заточен у концентрационим логорима Аушвиц и Бухенвалд давање имена улице Максу Бросеу у Панчеву је несхватљиво и нечувено.
„О том човеку, нити том имену никад раније ништа нисам чуо, зато бих могао да опростим и Панчевцима, ако нису знали о коме је реч, па су прихватили такав предлог&qуот;, каже Ивањи за ББЦ.
Пошто је чуо планове, упутио се ко је био Бросе и сада се нада да панчевачка улица неће добити његово име.
„За мене као човека, као антифашисту, увредљиво је и немогуће, несхватљиво. Кажем да и ја нисам знао ко је он био, али људи треба да се распитају прво ко је неко пре него што му доделе улицу&qуот;, каже Ивањи.
Роберт Сабадош из Савеза јеврејских општина Србије каже да та организација поздравља отварање и сарадњу која омогућава привредни просперитет и развој локалне заједнице, али подсећа да још нису зацелила сећања на огромно страдање јеврејског народа, као и Срба и Рома током Другог светског рата.
„Неизмерне патње милиона људи проузраковале су се и у привредним предузећима који су били у функцији ратне машинерије нацистичке државе и колаборационистичких сарадника широм Европе&qуот;, каже Сабадош.
Он подсећа да је у овом случају реаговала и Јеврејска општина Панчево, јер сматра да „нису све околности утврђене непристрасно и објективно&qуот;.
„Давање имена улица појединим личностима је крајње одговоран и свечани чин и тако се одаје признање некоме ко је личним квалитетима заслужио дивљење и поштовање уже или шире постојбине&qуот;, сматра Сабадош.
Откуд Бросе у Панчеву
Компанија Бросе почела је почетком марта 2020. у Панчеву изградњу прве фабрике и развојног центра у Србији.
Како је тада најављено, у фабрици у Панчеву у коју ће бити уложено 180 милиона евра, 1.100 радника производиће „модуле вентилатора за хлађење мотора&qуот;, за системе управљача и пумпе за уље, као и електроника, а ти производи ће се тестирати у развојном центру.
Најављивано је да би производња требало да почне у јануару 2021, али до данас фабрика није отворена.
Љубитељима кошарке у Србији компанија Бросе је вероватно позната, с обзиром да је годинама главни спонзор и већински власник вишеструког првака Немачке, Бамберга.
Иницијативу за именовање улице градским властима поднела је компанија Бросе, а сагласност је дао и надлежни покрајински секретаријат, преносе панчевачки медији.
Улица се налази у Северној привредној зони у граду на обалама Тамиша и Дунава, а немачка компанија Бросе у њој гради фабрику за производњу ауто- делова.
„Неки људи се питају зашто на пример преминули глумац Небојша Глоговац, који је неко време живео у Панчеву, нема улицу у том граду&qуот;. каже Ђорђевић.
Опозиционе партије, Демократска странка и Странка слободе и правде успротивиле су се овом предлогу уз образложење да је Бросе био истакнути члан Националсоцијалистичке партије Немачке.
У Панчеву има 450 улица, а приликом последњег именовања углавном су им додељивана имена уметника и књижевника који су на неки начин повезани са Панчевом, каже Ђорђевић.
Контроверза с називом улице Макса Бросеа
Није део становника Панчева једини којима је засметао могући нови назив улице.
Јеврејске организације у немачком граду Кобургу побуниле су се 2015. због иницијативе да улица у њиховом граду - у ком је седиште компаније Бросе, понесе име Макса Бросеа.
Иницијативу за именовање улице поднео је његов унук Михаел Стошек, извршни директор компаније.
Улица је на крају понела његово име, а потез власти Кобурга дошао је после деценија током којих су имена водећих нациста готово у потпуности елиминисана са јавних места у Немачкој.
- Непознати починиоци отворили гроб нацистичког „касапина“ Хајдриха
- Доктор херој који је надмудрио нацистичког „касапина из Лиона&qуот;
- Шта би се десило да Хитлер није поражен
Флоријан Дирл, шеф документационог центра у оближњем баварском граду Нирнбергу, рекао је тада да не може да се сети још неког случаја у којем је враћено име из нацистичке ере, пренео је Фајненшл тајмс.
Рекао је да је Кобург, који је 1931. био први град у Немачкој који је изабрао нацистичког градоначелника, требало да буде „посебно пажљив према сопственој прошлости&qуот;.
Јозеф Шустер, председник Централног савета Јевреја у Немачкој, рекао је тада да „нажалост&qуот; не види одлуку као „одговоран приступ града прошлости&qуот;.
Едмунд Фреј, који је водио локалну кампању, осудио је одлуку, рекавши да би улица Макса Бросеа, која је део индустријског подручја, била „улица срама&qуот;.
Компанија је тада саопштила да је Бросе заслужио да улица носи његово име.
Историчари су у међувремену затражили више времена за испитивање биографије Бросеа, наводећи недостатак.
Као један од проблема наводили су недостатак академских записа о његовом случају.
Шта је денацификација?
Денацификација представља низ судских процеса у Немачкој после Другог светског рата током који је суђено припадницима Националсоцијалистичке странке.
Многима који су били укључени у нацистичке власти забрањено је учешће у јавном животу и политичко организовање.
После Немачке, и друге државе у којима су деловале присталице нациста су покушале сличан процес, са мање или више успеха.
Денацификацију су започеле Француска, Аустрија, Шпанија, Италија, Португал, Јапан.
Промене имена улица
Пракса мењања назива улица није реткост у Србији, а недавно су се и становници Ниша побунили због једне одлуке.
Вест да је Милутин Бојић, писац песме Плава гробница о страдању српске војске у Првом светском рату остао без улице у нишком насељу Палилула, изазвала је бројне коментаре.
Многи од њих су били негативни, а улица ће убудуће носити име нишког глумца Десимира Станојевића.
И мишљења становника Београда била су подељена 2020. године када је заменик градоначелника Горан Весић најавио да ће доћи до промена имена улица које носе називе по „географским појмовима из република бивше Југославије&qуот;.
„Ред је да покажемо поштовање према онима који поштују наш град и нашу земљу, а не да будемо мазохисти и да имамо имена улица која су из средина где се затире све што подсећа на српство&qуот;, рекао је тада Весић за Вечерње новости.
Међутим, имена неких од тих улица старија су од бивше државе Југославије - многе од њих назване су према балканским топонимима и носе то име још од краја 19. века.
„Сада, после 130 година, ти називи се мењају, што је знак затварања, параноје, самоизолације и искључивања из сопствене географије и историје&qуот;, оценила је тада за ББЦ на српском историчарка Дубравка Стојановић.
Ко је у Србији надлежан за именовање улица?
Према Закону о регистру просторних јединица и адресном регистру Републике Србије и Закону о локалној самоуправи, о називима улица одлучују скупштине локалних самоуправа.
Иницијативу да улица, плато или трг у неком месту понесу нечије име може да поднесе свако - од појединаца, до удружења, група грађана, општина.
Ипак, свака локална самоуправа има и сопствена правила.
Према одлуци објављеној у Службеном листу Панчева, иницијативу за давање и промену назива улица и тргова могу поднети надлежна Комисија, органи и тела Скупштине града, месне заједнице, установе, удружења грађана и други органи, организације, заједнице.
Предлог треба да садржи објашњење мотива и разлога због којих се предлаже давање, односно промена назива улица и тргова.
Како је наведено, улицама и трговима не могу се давати називи, односно имена људи којима се вређа морал становника.
Називе улица и тргова на крају утврђује Скупштина града Панчева на образложени предлог Комисије за подизање споменика и одређивање назива улица и тргова, уз претходну сагласност покрајинског секретаријата надлежног за послове локалне самоуправе.
Коначну реч у одлучивању имају одборници градске скупштине.
Улице не могу да носе имена живих људи, а у појединим локалним самоуправама постоји и правило да од нечије смрти мора да прође три године како би улица могла да понесе његов назив.
Никола Ђорђевић, који води сајт Улице Панчева чији је циљ очување локалне историје кроз познавање улица, знаменитости и личности које су у њима живеле, каже да до сада није било толико проблематичних предлога.
„Било је раније предлога представника Српске радикалне странке да се некадашња Штросмајерова улица именује у Дражину улицу.
„Тај предлог је одбијен, а на крају је Штросмајерова добила име Милоша Црњанског&qуот;, каже Ђорђевић за ББЦ.
„Нема улице, бб&qуот; отишло у историју
Како би сваки становник Србије добио тачну адресу - са називом улице и бројем куће или стана - Влада Србије је пре три године покренула пројекат за допуну Адресног регистра Србије.
Пред почетак овог пројекта у фебруару 2018. године - у Србији је било више улица без имена од оних које имају назив.
Тако је, према подацима Владе Србије, број улица са именом у бази тада износио 53.941.
Годину дана касније у бази је било чак 66.488 предлога за именовање преосталих улица и заселака.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.07.2021)
