Drugi svetski rat, Pančevo i Maks Brose: Zašto je kontroverzan predlog preimenovanja ulice
Ko je bio Maks Brose i hoće li dobiti ulicu u Pančevu?
Ime Maksa Brosea za većinu ljudi u Srbiji verovatno ne znači mnogo, ali se ovih dana našlo u centru pažnje posle najava da bi ulica u Pančevu mogla da bude preimenovana u čast ovog nemačkog industrijalca.
Promene naziva ulica u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija nisu retkost, ali „slučaj Brose", osetljiv i zbog njegove uloge u nacističkoj Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata, ponovo je otvorio pitanja na osnovu kojih kriterijuma se donose ovakve odluke.
Brose, nemački biznismen i industrijalac, učestvovao je u oba svetska rata i i bio član Nacionalsocijalističke partije Adolfa Hitlera.
Pančevci se pitaju zašto je baš Brose zaslužio ulicu u njihovom gradu i „pominju saradnju sa nacistima - to je kod sugrađana najspecifičniji komentar", kaže za BBC Nemanja Đorđević iz udruženja Ulice Pančeva koje je na Fejsbuku objavilo vest o najavi promena imena ulice.
Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom kaže da je za tu organizaciju predlog problematičan jer promena naziva ulica zahteva konsenzus u društvu zbog imena koja moraju da „povezuju u sistem vrednosti, a ne da razdvajaju".
„Nažalost, svedoci smo pokušaja revizije istorije i sve glasnijeg odricanja onoga šta je bilo za vreme Holokausta i pokušaja da se relativizuju ponašanje i stvarni efekti društvenih odnosa neposredno pre i za vreme rata kada je ubistvo, eliminacija Jevreja i drugih naroda nearijevske rase bilo potpuno prihvatljivo i za većinu normalna pojava".
BBC na srpskom je pančevačkim gradskim čelnicima uputio pitanja na osnovu kojih kriterijuma se određuje dodela naziva ulica, ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.
- Žene i nazivi ulica: Da li je Beograd „muški grad"
- „Nema ulice, bb“ - odlazi u istoriju, sa zakašnjenjem
- Beogradske ulice: Od Puškina do Bahtijara Vagabzadea
BBC je zatražio komentar i od predstavništva kompanije Brose u Srbiji, ali ni on nije stigao do 7. aprila.
Ko je bio Maks Brose?
Maks Brose je sa 24 godine 1908. u Berlinu osnovao trgovačku firmu za automobilske delove, koja je postojala do Prvog svetskog rata.
Po završetku rata 1919. pokrenuo je kompaniju Metallwerk Max Brose & Co, preteču današnje kompanije.
Nacistički mediji nadenuli su mu titulu „vođe vojne industrije".
Na posleratnom suđenju u Nirnbergu, ocenjeno je da je bio „pasivni sledbenik" - što je nizak nivo podrške nacistima - i kažnjen je sa 2.000 nemačkih maraka, navodi Fajnenšl tajms.
Kako je navedeno na sajtu kompanije, u tri suđenja ponavljano je da Maks Brose nije nacistički aktivista.
- Holandski Jevreji umirali u tajnoj nacističkoj gasnoj komori
- Ko je bila poljska Ana Frank
- Zaboravljena istorija Holokausta: „Kakav geto - nije bilo nikakvog geta"
Kakve su reakcije?
Za Ivana Ivanjija, književnika i prevodioca koji je bio zatočen u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald davanje imena ulice Maksu Broseu u Pančevu je neshvatljivo i nečuveno.
„O tom čoveku, niti tom imenu nikad ranije ništa nisam čuo, zato bih mogao da oprostim i Pančevcima, ako nisu znali o kome je reč, pa su prihvatili takav predlog", kaže Ivanji za BBC.
Pošto je čuo planove, uputio se ko je bio Brose i sada se nada da pančevačka ulica neće dobiti njegovo ime.
„Za mene kao čoveka, kao antifašistu, uvredljivo je i nemoguće, neshvatljivo. Kažem da i ja nisam znao ko je on bio, ali ljudi treba da se raspitaju prvo ko je neko pre nego što mu dodele ulicu", kaže Ivanji.
Robert Sabadoš iz Saveza jevrejskih opština Srbije kaže da ta organizacija pozdravlja otvaranje i saradnju koja omogućava privredni prosperitet i razvoj lokalne zajednice, ali podseća da još nisu zacelila sećanja na ogromno stradanje jevrejskog naroda, kao i Srba i Roma tokom Drugog svetskog rata.
„Neizmerne patnje miliona ljudi prouzrakovale su se i u privrednim preduzećima koji su bili u funkciji ratne mašinerije nacističke države i kolaboracionističkih saradnika širom Evrope", kaže Sabadoš.
On podseća da je u ovom slučaju reagovala i Jevrejska opština Pančevo, jer smatra da „nisu sve okolnosti utvrđene nepristrasno i objektivno".
„Davanje imena ulica pojedinim ličnostima je krajnje odgovoran i svečani čin i tako se odaje priznanje nekome ko je ličnim kvalitetima zaslužio divljenje i poštovanje uže ili šire postojbine", smatra Sabadoš.
Otkud Brose u Pančevu
Kompanija Brose počela je početkom marta 2020. u Pančevu izgradnju prve fabrike i razvojnog centra u Srbiji.
Kako je tada najavljeno, u fabrici u Pančevu u koju će biti uloženo 180 miliona evra, 1.100 radnika proizvodiće „module ventilatora za hlađenje motora", za sisteme upravljača i pumpe za ulje, kao i elektronika, a ti proizvodi će se testirati u razvojnom centru.
Najavljivano je da bi proizvodnja trebalo da počne u januaru 2021, ali do danas fabrika nije otvorena.
Ljubiteljima košarke u Srbiji kompanija Brose je verovatno poznata, s obzirom da je godinama glavni sponzor i većinski vlasnik višestrukog prvaka Nemačke, Bamberga.
Inicijativu za imenovanje ulice gradskim vlastima podnela je kompanija Brose, a saglasnost je dao i nadležni pokrajinski sekretarijat, prenose pančevački mediji.
Ulica se nalazi u Severnoj privrednoj zoni u gradu na obalama Tamiša i Dunava, a nemačka kompanija Brose u njoj gradi fabriku za proizvodnju auto- delova.
„Neki ljudi se pitaju zašto na primer preminuli glumac Nebojša Glogovac, koji je neko vreme živeo u Pančevu, nema ulicu u tom gradu". kaže Đorđević.
Opozicione partije, Demokratska stranka i Stranka slobode i pravde usprotivile su se ovom predlogu uz obrazloženje da je Brose bio istaknuti član Nacionalsocijalističke partije Nemačke.
U Pančevu ima 450 ulica, a prilikom poslednjeg imenovanja uglavnom su im dodeljivana imena umetnika i književnika koji su na neki način povezani sa Pančevom, kaže Đorđević.
Kontroverza s nazivom ulice Maksa Brosea
Nije deo stanovnika Pančeva jedini kojima je zasmetao mogući novi naziv ulice.
Jevrejske organizacije u nemačkom gradu Koburgu pobunile su se 2015. zbog inicijative da ulica u njihovom gradu - u kom je sedište kompanije Brose, ponese ime Maksa Brosea.
Inicijativu za imenovanje ulice podneo je njegov unuk Mihael Stošek, izvršni direktor kompanije.
Ulica je na kraju ponela njegovo ime, a potez vlasti Koburga došao je posle decenija tokom kojih su imena vodećih nacista gotovo u potpunosti eliminisana sa javnih mesta u Nemačkoj.
- Nepoznati počinioci otvorili grob nacističkog „kasapina“ Hajdriha
- Doktor heroj koji je nadmudrio nacističkog „kasapina iz Liona"
- Šta bi se desilo da Hitler nije poražen
Florijan Dirl, šef dokumentacionog centra u obližnjem bavarskom gradu Nirnbergu, rekao je tada da ne može da se seti još nekog slučaja u kojem je vraćeno ime iz nacističke ere, preneo je Fajnenšl tajms.
Rekao je da je Koburg, koji je 1931. bio prvi grad u Nemačkoj koji je izabrao nacističkog gradonačelnika, trebalo da bude „posebno pažljiv prema sopstvenoj prošlosti".
Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, rekao je tada da „nažalost" ne vidi odluku kao „odgovoran pristup grada prošlosti".
Edmund Frej, koji je vodio lokalnu kampanju, osudio je odluku, rekavši da bi ulica Maksa Brosea, koja je deo industrijskog područja, bila „ulica srama".
Kompanija je tada saopštila da je Brose zaslužio da ulica nosi njegovo ime.
Istoričari su u međuvremenu zatražili više vremena za ispitivanje biografije Brosea, navodeći nedostatak.
Kao jedan od problema navodili su nedostatak akademskih zapisa o njegovom slučaju.
Šta je denacifikacija?
Denacifikacija predstavlja niz sudskih procesa u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata tokom koji je suđeno pripadnicima Nacionalsocijalističke stranke.
Mnogima koji su bili uključeni u nacističke vlasti zabranjeno je učešće u javnom životu i političko organizovanje.
Posle Nemačke, i druge države u kojima su delovale pristalice nacista su pokušale sličan proces, sa manje ili više uspeha.
Denacifikaciju su započele Francuska, Austrija, Španija, Italija, Portugal, Japan.
Promene imena ulica
Praksa menjanja naziva ulica nije retkost u Srbiji, a nedavno su se i stanovnici Niša pobunili zbog jedne odluke.
Vest da je Milutin Bojić, pisac pesme Plava grobnica o stradanju srpske vojske u Prvom svetskom ratu ostao bez ulice u niškom naselju Palilula, izazvala je brojne komentare.
Mnogi od njih su bili negativni, a ulica će ubuduće nositi ime niškog glumca Desimira Stanojevića.
I mišljenja stanovnika Beograda bila su podeljena 2020. godine kada je zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio da će doći do promena imena ulica koje nose nazive po „geografskim pojmovima iz republika bivše Jugoslavije".
„Red je da pokažemo poštovanje prema onima koji poštuju naš grad i našu zemlju, a ne da budemo mazohisti i da imamo imena ulica koja su iz sredina gde se zatire sve što podseća na srpstvo", rekao je tada Vesić za Večernje novosti.
Međutim, imena nekih od tih ulica starija su od bivše države Jugoslavije - mnoge od njih nazvane su prema balkanskim toponimima i nose to ime još od kraja 19. veka.
„Sada, posle 130 godina, ti nazivi se menjaju, što je znak zatvaranja, paranoje, samoizolacije i isključivanja iz sopstvene geografije i istorije", ocenila je tada za BBC na srpskom istoričarka Dubravka Stojanović.
Ko je u Srbiji nadležan za imenovanje ulica?
Prema Zakonu o registru prostornih jedinica i adresnom registru Republike Srbije i Zakonu o lokalnoj samoupravi, o nazivima ulica odlučuju skupštine lokalnih samouprava.
Inicijativu da ulica, plato ili trg u nekom mestu ponesu nečije ime može da podnese svako - od pojedinaca, do udruženja, grupa građana, opština.
Ipak, svaka lokalna samouprava ima i sopstvena pravila.
Prema odluci objavljenoj u Službenom listu Pančeva, inicijativu za davanje i promenu naziva ulica i trgova mogu podneti nadležna Komisija, organi i tela Skupštine grada, mesne zajednice, ustanove, udruženja građana i drugi organi, organizacije, zajednice.
Predlog treba da sadrži objašnjenje motiva i razloga zbog kojih se predlaže davanje, odnosno promena naziva ulica i trgova.
Kako je navedeno, ulicama i trgovima ne mogu se davati nazivi, odnosno imena ljudi kojima se vređa moral stanovnika.
Nazive ulica i trgova na kraju utvrđuje Skupština grada Pančeva na obrazloženi predlog Komisije za podizanje spomenika i određivanje naziva ulica i trgova, uz prethodnu saglasnost pokrajinskog sekretarijata nadležnog za poslove lokalne samouprave.
Konačnu reč u odlučivanju imaju odbornici gradske skupštine.
Ulice ne mogu da nose imena živih ljudi, a u pojedinim lokalnim samoupravama postoji i pravilo da od nečije smrti mora da prođe tri godine kako bi ulica mogla da ponese njegov naziv.
Nikola Đorđević, koji vodi sajt Ulice Pančeva čiji je cilj očuvanje lokalne istorije kroz poznavanje ulica, znamenitosti i ličnosti koje su u njima živele, kaže da do sada nije bilo toliko problematičnih predloga.
„Bilo je ranije predloga predstavnika Srpske radikalne stranke da se nekadašnja Štrosmajerova ulica imenuje u Dražinu ulicu.
„Taj predlog je odbijen, a na kraju je Štrosmajerova dobila ime Miloša Crnjanskog", kaže Đorđević za BBC.
„Nema ulice, bb" otišlo u istoriju
Kako bi svaki stanovnik Srbije dobio tačnu adresu - sa nazivom ulice i brojem kuće ili stana - Vlada Srbije je pre tri godine pokrenula projekat za dopunu Adresnog registra Srbije.
Pred početak ovog projekta u februaru 2018. godine - u Srbiji je bilo više ulica bez imena od onih koje imaju naziv.
Tako je, prema podacima Vlade Srbije, broj ulica sa imenom u bazi tada iznosio 53.941.
Godinu dana kasnije u bazi je bilo čak 66.488 predloga za imenovanje preostalih ulica i zaselaka.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.07.2021)
