Čovek je čoveku Vučić
Glas Šumadije 10.04.2021 | Glas Šumadije
Neki dan me prijatelj podseti na glupavi vic koji nam je iznimno bio smešan u periodu bratstva i detinjstva, u vreme – što se ono kaže – procvata socijalističkog samoupravljanja, u ono doba kada smo bili antropološki optimisti i živeli u uverenju da čovek čoveku nije Vučić.
Veli vic kako je Mujo jedno subotnje jutro malo duže knjavao – imao je naime burnu noć sa jaranima u obližnjoj kafani. Spavao bi on i duže da ga ne probudi nekakvo zavijanje. Otvori prozor, misleći da dolazi spolja, ali napolju, osim automobila i dečje graje u daljini, ništa se ne ču. Ode u dnevnu sobu, tamo uglavnom tišina, samo se sa televizora šaputavim glasom, smireno i optimistički, predsednik obraća narodu. Ali predsednički glas, koji je svuda oko nas, više i
