Тужиоци затражили доживотну затворску казну за Јовицу Станишића и Франка Симатовића Френкија

Тужиоци међународног суда у Хагу затражили су данас казну доживотног затвора за бивше челнике Службе државне безбедности (СДБ) Србије Јовицу Станишића и Франка Симатовића-Френкија, оптужене за злочине у Хрватској и БиХ, 1991-95.

На крају завршне речи, тужилац Даглас Стрингер (Доуглас) нагласио је да је казна доживотног затвора "једино пропорционална" за злочине за које су Станишић (70) и Симатовић (71), по њему, одговорни.

Стрингер је претходно позвао судско веће да Станишића и Симатовића, на основу доказа тужилаштва, прогласи кривим за прогон, убиства, депортацију и присилно премештање Хрвата и Муслимана. Та кривична дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.

Симатовић и Станишић су, како је рекао тужилац, дали значајан допринос спровођењу удруженог злочиначког подухвата, на челу са Слободаном Милошевићем, чији је циљ било успостављање српске доминације на деловима Хрватске и БиХ насилним уклањањем несрпског становништва.

Тужитељка Грејс Харбор (Граце Харбоур) казала је да су тај "смртоносан допринос" Станишић и Симатовић дали преко "специјалних јединица" СДБ Србије које су починиле злочине у Хрватској и БиХ - Црвених беретки, Српске добрововљачке гарде (СДГ) Жељка Ражнатовића Аркана и Шкорпиона.

Тужилац Стрингер тврдио је да је, по доказима изведеним на суђењу, првооптужени Станишић "одобрио сваку појединачну акцију" тих јединица на ратиштима, а да је Симатовић често на терену координисао та дејства.

Тужитељка Харбор казала је да су "докази показали да су оптужени имали власт над тим јединицама и одлучивали су где ће оне бити распоређене да би чиниле злочине".

Заступници оптужбе су опширно, на основу исказа сведока и докумената, сумирали зашто су Станишић и Симатовић одговорни за злочине тих јединица у Книнској крајини, Источној Славонији и пет општина у Босни и Херцеговини - Бијељини, Зворнику, Босанском Шамцу, Добоју и Санском Мосту

Тужиоци су тврдили да су, по доказима, Црвене беретке, познате и као Френкијевци, као јединица СДБ Србија формиране 4. маја 1991, насупрот тврдњама Станишићеве и Симатовићеве одбране да је таква јединица као део Службе званично основана тек 1996.

Поред осталих доказа, тужиоци су цитирали и налаз америчке Централне обавештајне службе (ЦИА) да је СДГ Жељка Ражнатовића Аркана била "под контролом СДБ Србије" док је деловала у Хрватској и БиХ.

Та веза је, по ЦИА, прикривана да би се избегла оптужба о "отвореној интервенцији Србије" у рату.

Станишић је, према тужиоцу, знао за тешке злочине које су припадници СДГ, 1991-1992. починили у Бијељини и Зворнику, али не само да није наредио њихово хапшење, већ их је до краја рата задржао на платном списку СДБ Србије.

"Зато нема другог закључка до да су оптужени имали исту злочиначку намеру" као и починиоци, нагласила је тужитељка Харбор.

Иако су прихватили да су и политичари из Републике Српске имали улогу у довођењу Ражнатовића у БиХ, тужитељи су назначили да нема доказа да је било ко други осим Станишића и Симатовића имао контролу над Арканом.

Да су и Шкорпиони били под контролом Станишића и Симатовића, према тужиоцима, доказано је и сведочењем члана те јединице Горана Стопарића.

Као јединица СДБ Србије, Шкорпиони су, у јулу 1995, уз одобрење оптужених, упућени на ратиште код Трнова, где су стрељали шест младих Муслимана из Сребренице, рекао је тужилац Стрингер.

Шкорпиони су тај злочин снимили, а снимак је касније приказан на суђењима пред Хашким трибуналом.

По заступницу оптужбе, заповедници Црвених беретки, СДГ и Шкорпиона, Радојица Божовић, Милорад Улемек Легија и Слободан Медић Боца били под директном командом Симатовића и Станишића и током операције Паук у Цазинској крајини, 1994-95.

Тужиоци су тврдили и да су Станишић и Симатовић, уочи акција у Хрватској и БиХ, тамо организовали мрежу кампова за обуку припадника јединица које су држали под контролом.

Као доказ за то, приказали су инсерт из филма са прославе годишњице Црвених беретки у Кули у мају 1997. у којем Станишић показује Слободану Милошевићу на карти где су ти кампови били.

На почетку завршне речи, тужиоци су јутрос тврдили да је "неизбежан закључак да су Станишић и Симатовић криви за злочине за које су оптужени".

Сутра ће завршне речи дати браниоци Станишића и Симатовића.

Оптужени Станишић и Симатовић не присуствују расправи зато што су на привременој слободи у Србији.

Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу последњи је процес пред хашким судом у којем се утврђује да ли су званичници Србије били одговорни за ратне злочине у Хрватској и БиХ.

Пред Хашким трибуналом и његовим наследником, судским Механизмом, до сада ниједан функционер Србије није проглашен кривим за та злодела.

После првог суђења, Хашки трибунал је Станишића и Симатовића, у мају 2013., ослободио кривице.

Тужиоци су уложили жалбу, а апелационо веће Трибунала је у децембру 2015. поништило првостепену пресуду и наложило ново суђење.

Поновљени процес је почео 13. јуна 2017.

Првооптужени Станишић није присуствовао поновљеном процесу у Хагу зато што је, одлуком суда, у лето 2017. пуштен на привремену слободу у Србију због болести.

Станишића и Симатовића ухапсиле су власти Србије после атентата на премијера Зорана Ђинђића у марту 2003, а у Хаг су пребачени у мају те године.

Обојица су у првом појављивању пред судом изјавила да нису криви. У наредним годинама, током првог и поновољеног процеса, Станишић и Симатовић су дуге периоде времена проводили на привременој слободи у Србији.

(Бета, 12.04.2021)