Бомбе и сирене као сећање на детињство: Потресна сећања деце на НАТО агресију 1999. овековечена у књизи (фото)

Очеви су били мобилисани, или су стражарили у улици на смену. - Страх је увек био присутан. Тада од бомби, а пре тога од напада на наше село, од киднаповања, убиства... Страх од мрака кад легнем и питање да ли ћемо се ујутру пробудити живи - прича Снежана. Касније се живот одвијао "нормално", осим што би свакодневно ту "нормалност" прекинула понека бомба, која би пала у околини. - Већ смо знали да разликујемо беспилотне летелице и бомбе. Деда нас је упозоравао да