Велика Британија и политика: Какав је однос премијера Бориса Џонсона према истини

Истина је важна, зар не?

У нечему што би требало да је зрела западна демократија свакако бисмо сви волели да мислимо да је тако.

Не исплати се бити наиван.

Политичари, чак и они истински поштени, редовно изговарају ствари у које не верују до краја.

И јавност то зна.

Ми ни не очекујемо од наших политичара да буду анђели.

Али изравно лагање, према мом искуству, релативно је ретко.

Сувише се лако открије.

Само ми је један виши политичар који је још у игри приватно рекао нешто што је било крајње, потпуно и до краја неистинито.

Јавно се показало да је лаж већ неколико дана касније.

Такође је ретко да опозиционе странке званично оптуже премијера да лаже.

Што нас доводи до Бориса Џонсона.

• Помоћник британског премијера усред скандала - о чему се ради
• Брегзит је готов - почела је нова ера за Велику Британију
• Демонстранти напали и запалили полицијску станицу у Бристолу

Премијеров однос према истини тренутно се налази под великом лупом.

Он одбија да до краја објасни нека питања.

Постављају се питања како је реновирање његовог стана у Даунинг Стриту било првобитно финансирано, као и о запаљивим коментарима које је изнео у јесен прошле године док се Енглеска спремала на друго затварање због пандемије.

Даунинг Стрит упорно пориче да је он урадио било шта погрешно.

Није први пут у дугој каријери Бориса Џонсона да се суочава са питањима о свом понашању и карактеру.

Али улози су сада много виши.

Његов јединствени начин вођења ствари - и понекад хаотични приступ доношењу одлука - довео је до тога, кажу ми извори, да га огорчене колеге из Броја 10 зову „Колица&qуот;.

„Ви мислите да их гурате стазом ка свом циљу, а онда она одједном почињу катастрофално да кривудају у страну&qуот;, каже један инсајдер.

Кад бисте желели приложите прецизне захтеве о Слободном приступу информацијама поводом владиних порука преко Воцапа, „морали бисте да ставите емоџи колица&qуот;, додао је мој извор.

Број 10 је одбио да коментарише овај надимак.

Творац ове аналогије могао је да буде сам Џонсон, рекавши пријатељима да „све време кривуда тамо-вамо као колица за куповину&qуот; око тога да ли да подржи Одлазак или Останак пред референдум о Брегзиту, према писању Сандеј Тајмса.

Зна се да је написао две верзије славне новинске колумне, једну која подржава Одлазак, а другу Останак, покушавајући да аргументује све опције да би до краја био сигуран у сопствени избор.

Неки од његових савезника наводе његову жељу да расправља о стварима уздуж и попреко пре него што донесе одлуку као његову предност, рекавши:

„Он стално преиспитује организације и опште прихваћена веровања.&qуот;

Други имају много простије објашњење.

„Он некад напросто није способан да се суочи с истином зато што не воли да доноси тешке одлуке&qуот;, каже један инсајдер.

Други каже: „Никад нисте сигурни шта је права истина о некој ситуацији.&qуот;

Трећи кажу да је тешко допрети до јасности и праве намере или да је „тешко разлучити где његови мотиви почињу, а где се завршавају&qуот;.

Шта нам то онда говори о премијеровом односу према истини?

Као прво, бенигно тумачење начина на који премијер функционише.

Један инсајдер који га добро познаје каже да напросто „није фер и сувише је лако називати га 'лажовом', као што то ради опозиција&qуот;.

„Он је много сложенија и стратешки оријентисана личност, а људи му не признају колико је прорачунат и паметан.&qуот;

Један други извор ми је рекао да Џонсон има „искрено селективно памћење&qуот; и да је „'бирам да памтим неке ствари, а да не памтим друге'&qуот; његов примарни начин излажења на крај са притисцима живота у Броју 10.

Годинама је било уобичајено да кад ствари постану незгодне, нарочито у приватним животу или финансијским пословима Бориса Џонсона, он потпуно одбија да се упушта у разговоре о томе, чак и у приватне са блиским саветницима.

Порука његовом особљу је практично: „Не питајте, јер нећу вам рећи.&qуот;

Један извор ми је рекао да је због тога, у овом тренутку, живот у Броју 10 осуђен да буде напет и тежак.

„Део проблема је што се ове две ствари, његови лични односи и његова финансијска ситуација, сукобљавају.

„Њему ће то тешко пасти, а људима који покушавају да га саветују такође ће бити изузетно тешко.&qуот;

Али зар он не говори истину?

Овај конкретан извор верује да би премијер могао да избегава питања о својој кући и емоцијама, али не и о политичким питањима.

„До извесне мере, сваки политичар мора да преломи и изговори ствари са којима се увек не слаже.

„Он је професионалац и он то ради.&qуот;

Кад је у питању Џонсон, међутим, ту постоји још један слој.

У разговору о његовим обичајима са многима који раде с њим, често се помиње његов бивши живот новинара.

• Брегзит: Све што морате да знате
• „Добродошли у Брегзит, заплењујемо вам сендвиче&qуот;

Стратегија збуњивања

Чак и његов најљући непријатељ признаће да је умешан са речима и редовни користи бескрајни дијапазон некад нонсенс-речника да скрене разговор са теме, забави или чак извргне руглу.

Свакако није неуобичајено за политичаре да покушају да избегну одговоре на питања која би представила њих или њихову странку у неповољном светлу.

Једна од премијерових стратегија, међутим, чини се да је да збуни слушаоца бујицом речи, сугеришући да се слаже с њим, док се заправо истовремено не обавезује ни на шта.

Бивше колеге сугеришу да док саговорници не стигну да разлуче шта је он тиме заправо мислио, разговор се већ завршио.

Један инсајдер ми је рекао:

„Он често оставља људе у уверењу да им је рекао једну ствар, али је заправо себи направио простор за маневар&qуот;, верујући да „што мање чврстих ставова заузимаш, то боље, јер после увек можеш да промениш политички правац.&qуот;

Китњасто изражавање и реторички трикови део су разлога зашто је уопште напредовао у каријери.

„Највећи део његове магије лежи управо у тим импровизованим коментарима, због њих га већи део јавности и воли&qуот;, каже један његов савезник.

Био је попут „неукроћене политичке животиње&qуот; кад је први пут развио политички стил, каже други, играјући се с изразима исто као што би то чинио у сложеним и раскошним новинским колумнама, чикајући речима, исказујући особине какве нема ниједан други политичар.

Али један други ми је рекао да се то развило у неку врсту прикривања онога што се стварно дешава.

„Мислим да је изузетно лукава и прорачуната личност која све крије испод костима забављача&qуот;, каже тај извор.

Један брегзитовац чак сугерише да његови маниризми охрабрују друге да му буду саучесници:

„То је као са неким комичарем, ви га практично подстичете да настави, ви желите да све буде плаузибилно&qуот; - чак и ако, према њему, то просто није.

То је тачка у којој његов лични стил, према другима, прераста у нешто много мање атрактивно.

Бивши министар, некада близак с њим, рекао ми је:

„Проблем је што постаје све очигледније да се премијер према чињеницама односи као и према свим другим својим односима - крајње су потрошне чим постану непријатне.&qуот;

„Све је подређено моћи. Чињенице, политика, људи - сви они буди одбачени ако се нађу на путу.

„Шта год треба да се уради.&qуот;

• Принц Хари: Медији су ми уништавали ментално здравље
• Хари и Меган продрмали краљевски златни кавез
• Принц Вилијам: Краљевска породица није расистичка
• Да ли ће смрт принца Филипа ујединити краљевску породицу

Као Стив Џобс

А опет се изнова и изнова сугерише да премијеров однос према истини и чињеницама није заснован на ономе шта је стварно а шта не, већ да је мотивисан оним што жели да постигне у датом тренутку - шта жели, уместо у шта верује.

И нема никакве сумње да такав приступ, у комбинацији са великом снагом личности, уме да буде изузетно ефектан.

У његовој политичкој каријери, Борис Џонсон је изнова и изнова преокретао шансе у своју корист, а то је огроман део разлога зашто.

Један бивши колега га пореди са покојним Стивом Џобсом, неуморним оснивачем технолошког гиганта Епла.

За Џобса се говорило да има „поље извртања стварности&qуот;, које је његов биограф описао као „сучељену мешавину харизматичног реторичког стила, непоколебљиве воље и жеље да искриви сваку чињеницу док је не уклопи у свој циљ.&qуот;

Другим речима, распоређивање истине тако да одговара његовим амбицијама, одбијање да прихвати негативан одговор, уживање у доказивању да је немогуће оствариво.

Звучи познато?

Џонсонов бивши колега ми је рекао:

„Да ли има тенденциозних лажи? Намучио бих се да укажем на директан пример. Да ли он преобликује истину тако да му она одговара? Да.&qуот;

Овај извор, као и неколико других, рекао ми је да се премијеру „изузетно не допада кад га оптужују да лаже&qуот;.

Неколико извора чак је сугерисало да је током кампање за Брегзит 2016. био нервозан због данас озлоглашеног обећања, налепљеног на бок аутобуса кампање, да ће потрошити 350 милиона фунти недељно које Британија шаље ЕУ „за финансирање Националне здравствене службе&qуот;.

Џонсон је био свестан да сваки пут кад се послужи том тврдњом, она може да буде оспорена чињеницом да у тих 350 милиона фунти није урачунат поврат буџета који Велика Британија добија од ЕУ.

Џонсон је желео да се „служи сликама и емоцијама, није желео да буде сведен на бројку&qуот;, каже мој извор.

Сматра се и да је био незадовољан тврдњама кампање о наводно предложеном уласку Турске у ЕУ и потенцијалним утицајем тога на имиграцију.

Ако већ читате ово, вероватно вам није потребан подсетник колико су у оно време биле контроверзне те тврдње.

За сваки случај, можете да читате о њима овде и овде.

Али приватне сумње у то да ли су те тврдње убедљиве нису спречиле Џонсона да постане највећи заговорник напуштања ЕУ.

Остало је, наравно, историја.

Неки од његових сапутника на путовању до Брегзита не мисле да је он икада био искрени верник.

Ветеран Брегзитовац ми каже: „Борис није један од нас, али ми смо га поставили тамо где јесте - и то је истина са којом он никада неће желети да се суочи.&qуот;

Велике невоље на помолу?

Ако занемаримо скорашњу историју, да ли је било шта од овога уопште важно у садашњем политичком тренутку?

Гласачи ионако не сматрају да политичарима може превише да се верује.

Репутација и популарност Бориса Џонсона свакако нису засновани на уверењу да он говори истину, само истину и ништа сем истине.

Он има оно што анкетари називају „аутентичношћу&qуот; - то што видите, то и добијате.

Није много углађен и не претвара се да је савршен.

Актуелне оптужбе за његово понашање, које он карактеристично описује као „буљук глупости&qуот;, не чини се да много мењају јавно мњење, ако уопште.

Али само зато што Конзервативци могу гласно да вичу да никоме није стало до ових ствари, то не значи да премијеров компликовани однос према истини може тек тако да се пренебрегне.

Најотвореније речено, тренутно се води неколико истрага око тога шта се тачно десило са станом у Даунинг Стриту које би могле да саплету и њега и Конзервативну странку.

Извори који су ББЦ-ју и другим медијским организацијама пренели да је Џонсон изјавио како би радије дозволио „да се тела нагомилају до неба&qуот; него да трећи пут затвори земљу тврде да су спремни да посведоче о томе под заклетвом ако буду морали.

У зависности од тога како и када се ова два питања буду разрешила, Даунинг Стрит би могле да очекују велике невоље.

Политика је изузетно тешка работа, у шта је Џонсон имао прилике да се увери у скорије време.

Огромна скупштинска већина вас не штити од личних критика.

А корени многих од владиних актуелних проблема вероватно могу да се повежу са премијеровим односом према истини.

У више наврата ми је речено да могу да рачунам на то да Борис Џонсон не верује скоро никоме, а сумња у скоро свакога.

Како један извор то описује, он се „понаша тако да се људи на крају уморе од њега, осећају се изневерено и почну да раде управо оно чега се он све време плашио.&qуот;

Прекид његовог односа са бившим саветником Домиником Камингсом спектакуларан је пример за то.

Али људи који раде са Џонсоном често морају да нагађају, несигурни у то шта он заправо мисли.

То му препушта сву моћ. Свиме владају његови хирови.

Али то може и да отежа постизање онога што он тврди да жели да постигне - приоритете које је био изабран да оствари.

А опет, у политици је важна и популарност.

Упркос ужасима корона вируса, сурова стварност никад није била део премијеровог жељеног сценарија.

Да се послужимо једном од његових тактика, цитирањем класика, грчки филозоф Платон је рекао: „Никога не мрзе више од онога ко говори истину.&qуот;

Али као што ми је једном рекла једна од ретких особа која истински познаје Бориса Џонсона, он је политичар који, изнад свега, жели да буде вољен.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.04.2021)