Израел, Палестинци и Америка: „Тектонска“ промена става америчких демократа према сукобу у Гази

Најновији сукоби Израела и Палестинаца показали су колико се тачно политички центар гравитације у америчкој Демократској странци последњих година померио по питању сукоба.

„Промена је драстична; тектонска је&qуот;, каже анкетар Џон Зогби, који деценијама прати америчке ставове о Блиском истоку.

Млађе генерације посебно значајно више саосећају са Палестинцима - а генерацијски јаз је дошао до потпуног изражаја унутар Демократске странке.

И док је амерички председник Џо Бајден исказао традиционалније ставове, упорно понављајући да Израел има право да се брани од Хамасовог ракетирања, нашао се у све већем раскораку у странци коју тренутно макар једнако брину услови на терену за Палестинце у Гази и на Западној обали - а израелска политика се доживљава као делом заслужна за њихову патњу.

• Примирје Израелаца и Палестинаца ступило на снагу - обе стране прогласиле победу
• Сукоб Израела и Палестинаца - све што треба да знате
• Дечје жртве сукоба Израелаца и Палестинаца

Демократски диверзитет у Конгресу

Да би се стекла јаснија слика о промени става у Демократској странци о Израелу и Палестинцима, довољно је кренете од најрепрезентативније америчке политичке установе, Конгреса.

У националном законодавству, симпатије америчке спољне политике историјски су нагињале ка израелском становишту у сукобима на Блиском истоку - делом због преференци јеврејских бирача (кључно демократско гласачко тело) и евангелиста (важних републиканцима).

Како је амерички Конгрес постајао све разноврсније тело, међутим, то је имало неке озбиљне последице по америчку политику према Израелу.

Рекордних 23 одсто чланова Дома и Сената су 2021. године били особе црначког, хиспано, азијско-пацифичког или индијанског порекла, према студији Фондације Пју.

Две деценије раније, та бројка је била 11 одсто.

Године 1945, била је један одсто.

Диверзитет порекла довео је до већих различитости ставова и расејавања моћи.

Утицајна група младих либералних конгресменки, познатих неформално као „Одред&qуот; укључује Американку палестинског порекла Рашиду Тлаиб из Мичигена и сомалијску избеглицу Илхан Омар из Минесоте, на пример.

Најистакнутија чланица ове групе, Александрија Окасио-Кортез из Њујорка, освојила је место у Конгресу сменивши вишег члана демократског конгресног вођства Џоа Кроулија, који је доследно стајао на страни Израела у прошлим сукобима на окупираним територијама.

Целокупно гледано, странка - и њени гласачи - изгледају много више као 31-годишња Окасио-Кортез пореклом из Порторика него као 59-годишњи Кроули - и то чини велику разлику.

„Имате небелачку популацију, посебно међу демократама, која је веома осетљива на опхођење према небелачким колегама&qуот;, рекао је Зогби током снимања ББЦ-ијевог подкаста Америкаст.

„Они Израел доживљавају као агресора.&qуот;

Они не знају за рану историју Израела и мало вероватни тријумф над многобројнијим непријатељем, каже он.

„Они знају време после интифаде; знају разне ратове, асиметрично бомбардовање које је вршено, невине цивиле који су страдали.&qуот;

„Фактор Берни&qуот;

Ако је све већи диверзитет у Конгресу делом резултат левичарског прогресивног покрета који је изабрао политичаре као што су Окасио-Кортез, тај прогресивни покрет поприлично дугује једном човеку, демократском социјалисти из Вермонта Бернију Сандерсу.

Рано у каријери, Сандерс - који је одрастао као Јеврејин и неко време шездесетих провео у Израелу - углавном је симпатисао политику Израела.

У тренутку кад се 2016. године први пут кандидовао за председника, међутим, изражавао је већу подршку палестинској ствари - што је био став који га је разликовао од остатка демократског поља.

У дебати са Хилари Клинтон током трке за председничког кандидата странке, одржаној у време таласа напада Хамасових ракета на Израел у марту 2016. године, Сандерс је директно говорио о патњи Палестинаца, њиховој незапослености, „десеткованим кућама, десеткованом здравству, десеткованим школама&qуот;.

Као што је у то време истакао Ед Пилкингтон из Гардијана, то је прекршило „неписано правило&qуот; да је причање о патњи Палестинаца губитничка тема за политичаре који желе да освоје виши положај.

Сандерс је, наравно, изгубио обе трке за председничку кандидатуру.

Популарност његових изражених ставова, међутим, отворила је врата за демократе са доње половине гласачке листе да изнесу ову проблематику у јавност - као што су преузели и друге делове његове прогресивне платформе, међу којима и проширено здравствено осигурање, бесплатно факултетско образовање, већу минималну надницу и еколошку реформу.

Од тада је Сандерс појачао осуду израелског премијера Бењамина Нетањахуа, ког је назвао „очајничким, расистичким аутократом&qуот;.

А прошле недеље је написао гостујућу колумну за Њујорк тајмс, која, иако се ни у чему није суздржавала, више не делује као маргинални демократски став.

„Ствар је у томе да Израел остаје једина суверена власт на територији Израела и Палестине&qуот;, написао је Сандерс.

„Уместо да припрема терен за мир и правду, још више учвршћује своју неравноправну и недемократску контролу.&qуот;

• Палестина и Израел: Шта је Хамас
• Шта је израелска Гвоздена купола
• Сукоби Израела и Палестинаца: Чиме све располаже Хамас и каква је снага оружја

Палестински животи су важни

Ту колумну за Тајмс, Сандерс је закључио најавом успона „нове генерације активиста&qуот; у САД.

„Видели смо ове активисте на америчким улицама прошлог лета после убиства Џорџа Флојда&qуот;, написао је он.

„Видимо их у Израелу. Видимо их на палестинским територијама.&qуот;

Његове завршне речи директно преузимају речи покрета „Црначки животи су важни&qуот;: „Палестински животу су важни&qуот;.

Сандерс је истакао оно што је постало очигледно током сукоба израелских снага и Палестинаца у последње две недеље.

Американци који су пронашли свој политички глас током активизма прошлог лета у америчким градовима сада преусмеравају пажњу и реторику на оно што доживљавају као сличну неконтролисану репресију на Блиском истоку.

„Сент Луис ме је послао овде да спасавам животе&qуот;, рекла је конгресменка Кори Буш из Сент Луиса - која је сменила дугогодишњег демократског политичара на страначким изборима прошле године - за говорницом Представничког дома у четвртак.

„То значи противљење томе да наш новац одлази на финансирање војне контроле, окупације и система насилне репресије и трауме.

„Ми смо против рата, против окупације и против апартхејда. Тачка.&qуот;

То је прерасло у све више позива за обуставом америчке војне помоћи Израелу - или макар да се искористи претња да ће се то урадити како би се извршио притисак на Нетањахуа да одустане од агресивне политике на окупираним територијама.

Слоган „дефинансирајте полицију&qуот; сада има парњака у спољној политици: „дефинансирајте Израелску војску&qуот;.

Доналд и Биби

Оно што додатно компликује ствари за традиционалне присталице Израела у Демократској странци јесте што је америчка политика према јеврејској држави, као и скоро било шта у националној политици, постало све поларизованије по страначким линијама.

Томе је у значајној мери допринео дугогодишњи израелски премијер Бењамин Нетањаху, који је у скорије време изградио тешње везе са америчком десницом.

Демократе из Обамине ере нису заборавиле Нетањахуово обраћање заједничкој седници Конгреса 2015. године на позив републиканаца, током које је неуспешно покушао да минира конгресно одобрење најпрепознатљивијој дипломатској иницијативи ове администрације, Иранском нуклеарном споразуму.

За то време, Доналд Трамп је провео четири године размећући се блиским везама са Нетањахуом и израелском политичком десницом.

Укинуо је хуманитарну помоћ Палестинској самоуправи, преселио америчку амбасаду из Тел Авива у Јерусалим и заобишао Палестинце у дипломатским преговорима око Блиског истока.

Тај двоструки политички ударац Трампа и Нетањахуа био је више него довољан да чак и неке демократе са центра преиспитају ставове према палестинској ситуацији.

Тај тренд би могао да се настави, делом зато што, каже Зогби, Трампови напори да се удовољи израелским интересима није резултирао подршком међу јеврејским гласачима за републиканске кандидате.

„То су били пусти снови с њихове стране&qуот;, каже Зогби.

„Амерички Јевреји су фундаментално гласачки ентитет који се креће од либералног ка прогресивном.&qуот;

Ако демократе могу да задовоље своју прогресивну базу а не отуђе традиционалне јеврејске гласаче, то онда постаје много сигурнији политички потез.

• Трамп представио дуго очекивани план за Блиски исток, ПЛО одбија

Бајден као стара школа

Ако се дебата о Израелу међу демократама у Вашингтону мења, правац у Белој кући тек је сад то полако почео да одражава.

Бајден и његова врхушка били су спори кад је требало позвати на прекид ватре између Израела и Хамаса - заоставши чак за таквим традиционалним израелским присталицама као што је лидер сенатске већине Чак Шумер.

Упорно су блокирали резолуцију Савета безбедности Уједињених нација која је такође заговарала примирје.

Транскрипти Бајденових телефонских разговора са Нетањахуом изнова понављају како председник истиче израелско право на самоодбрану, са врло мало наговештаја критике.

Није било ни говора о условљавању америчке војне помоћи Израелу - а, заправо, пре најскорије ерупције насиља, Бајден је чак одобрио продају оружја у вредности од 735 милиона долара јеврејској држави, на велико незадовољство прогресивних струја у странци.

Током страначке трке за председничког кандидата 2020. године, он је позиве Сандерса и других да се услови америчка помоћ Израелу назвао „бизарним&qуот;.

Ризик по овом питању за Бајдена је, међутим, очигледан.

Председнику је потребна подршка прогресивних левичара у његовој коалицији ако жели да се усвоји његова законодавна агенда, укључујући амбициозну инфраструктуру и пакет мера социјалне помоћи.

Све до сада, та подршка је постојала.

Али ако демократска левица буде веровала да Бајден окреће леђа ономе што доживљавају као отворену израелску злоупотребу људских права, могли би да га напусте.

„Виђамо сталан раст подршке Палестинцима, али то никад раније заправо није било питање високог интензитета&qуот;, каже Зогби.

„Оно то сада постаје. Постаје и велико питање раздора, нарочито међу демократама, које покрећу небелачки гласачи и млађи гласачи, прогресивци уопште.&qуот;

Да би то могло да се деси у арени спољне политике, на Блиском истоку, који је имао низак приоритет током досадашњег Бајденовог председничког мандата, било би посебно болно - и то је један од разлога зашто се присталице Израела у Демократској странци брину да би Бајденова подршка, која углавном није посустајала током вишедеценијске државничке службе, сада могла да постане климава.

Политичари. наиме, не могу да остану предуго у раскораку са властитом политичком базом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.24.2021)