Nemačka, istorija i genocid: Priznanje zločina u Namibiji posle više od 100 godina
Minisar inostranih poslova Nemačke zatražio oproštaj i ponudio finansijsku pomoć.
Nemačka je zvanično priznala da je počinila genocid pre više od 100 godina tokom okupacije Namibije u doba kolonizacije i pristala da plaća finansijsku podršku.
Nemački kolonizatori su početkom 20. veka ubili desetine hiljada ljudi iz plemena Herera i Nama.
Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas u petak je priznao ubistva kao genocid.
„U svetlu nemačke istorijske i moralne odgovornosti, tražićemo oproštaj od Namibije i potomaka žrtava", rekao je.
Mas je dodao da će Nemačka, „gestom da prepozna ogromnu patnju nanetu žrtvama", podržati razvoj zemlje kroz program vredan više od 1,1 milijarde evra.
- Koliku odštetu će Nemačka platiti Namibiji za genocid
- Makron od naroda Ruande tražio oproštaj za Francusku zbog uloge u genocidu
- „Ja sam majka – a ubijala sam roditelje neke druge dece“
Prema sporazumu, finansiranje će trajati 30 godina kroz trošenje na infrastrukturu, zdravstvenu zaštitu i programe obuke ugroženih zajednica.
Neki tradicionalni lideri za sada su odbili da odobre sporazum, izvestile su državne novine Nova era.
Saopštenje je objavljeno posle petogodišnjih pregovora sa Namibijom, koja je bila pod okupacijom Nemačke od 1884. do 1915.
Tada je bila poznata kao Nemačka jugozapadna Afrika, a zločine koji su počinjeni istoričari opisuju kao „zaboravljeni genocid" sa početka 20. veka.
Ujedinjene nacije definišu genocid kao niz dela, među kojima su ubistva, počinjena sa namerom da se u potpunosti ili delimično unište nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa.
Ubistva su počela 1904, posle pobune Herera i Nama zbog nemačke zaplene njihove zemlje i stoke.
Šef tamošnje vojne uprave Lotar fon Trota izdao je nalog za istrebljenje, a ljudi su bili primorani da odu u pustinju.
Svi koji su pronađeni u pokušaju da se vrate u svoju zemlju bili su ili ubijeni ili odvedeni u koncentracione logore.
Ne postoje tačni podaci o tome koliko je ljudi stradalo, ali broj žrtava iznosio je desetine hiljada, čime je desetkovano stanovništvo starosedelaca.
Počinjeni zločini dugo su stvarali probleme u odnosima Nemačke i Namibije, sa dugogodišnjim pregovorima vlada o načinu pomirenja nasleđa genocida.
Nemačka je 2018. godine vratila neke ljudske ostatke koji su korišćeni kao deo sada diskreditovanih istraživanja da bi se dokazala rasna superiornost belih Evropljana.
Nemački ministar spoljnih poslova Mas rekao je da je cilj pregovora bio pronalaženje „zajedničkog puta do istinskog pomirenja u znak sećanja na žrtve".
Članovi namibijskih zajednica Herero i Nama bili su usko uključeni u pregovore.
„Sada ćemo zvanično ove gogađaje nazivati pravim imenom iz današnje perspektive - genocid", rekao je on u petak.
Vekui Rukoro, vrhovni šef Herera, koji je pokušao da tuži Nemačku za kompenzaciju pred američkim sudom, rekao je da sporazum nije dovoljan da pokrije „nepovratnu štetu" koju su pretrpeli starosedeoci.
„Imamo problem sa tom vrstom sporazuma, jer smatramo da predstavlja potpunu izdaju namibijske vlade", rekao je on novinskoj agenciji Rojters.
Nemački mediji navode da se očekuje da će deklaraciju potpisati nemački ministar spoljnih poslova u glavnom gradu Namibije Vindhuk, sledećeg meseca, pre nego što je ratifikuju parlamenti dveju zemalja.
Očekuje da predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer otputuje u Namibiju kako bi se zvanično lično izvinio.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.28.2021)
