Pukovniku nema ko suze da briše

Tama izvire na način mučan koliko i nestvaran, onde gde bi samo svetlost trebalo biti sudbina. Tako izgleda, oku slučajnog posmatrača, kada od zvonjave Voždovačke crkve, drhte vampiri u udaljenim maglama Transilvanije. Neveliki hram, izgrađen u doba nekih drugih besmisla, danas postojano drži poziciju na mestu gde se ukršta niko i ništa. Debela, ispucala vrata kriju hrišćansku bogomolju u svom starom, prepoznatljivom ruhu. Ikone svetaca, tih staroslovenskih duša,