Србија, правосуђе и европске интеграције: Зашто се мења Устав

Четири године се касни са променом Устава како би се српско законодавство усагласило са европским, а нови рок је крај 2021. Процедура је недавно поново започета - стручњаци критикују измене, а времена је премало.

BBC News 07.06.2021

Правосуђе је једна од најслабијих тачака Србије, а многи верују да су судије и тужиоци под притиском политике.

Суочена са неопходним реформама правосуђа, Влада је предложила да се промени начин на који се судије и тужиоци бирају.

Међутим, стручњаци сматрају да би усвајањем предлога дошло до још веће политизације правосуђа.

Да би промене биле усвојене, неоходна је двотрећинска већина у Скупштини, референдум, те измена Устава.

Према предвиђеним роковима, то би све требало урадити до краја ове године - стручњаци кажу да су рокови кратки, а предлози лошији него садашња правила.

Скупштина Србије је у понедељак, 7. јуна, усвојила предлог за измену Устава, који је поднела Влада.

Референдум о промени устава можда ће бити организован на јесен, каже председник Скупштине Ивица Дачић.

Шта је проблем?

Ставови струке, али и ЕУ су да је потребно искључити Народну скупштину из процеса избора судија и тужилаца, каже Јована Спремо, саветница за питања ЕУ интеграција у Комитету правника за људска права (ЈУКОМ) за ББЦ на српском.

„Тиме би се постигла већа независност правосуђа&qуот;, наводи она.

Према важећем Уставу из 2006. године, судије бирају посланици у Скупштини на први трогодишњи, такозвани пробни мандат, а онда их стручно тело - Високи савет судства - бира на стални мандат.

Тужиоце Скупштини предлаже Влада, док се заменици тужилаца на први мандат (три године) бирају у парламенту, после чега их Државно веће тужилаца бира на стални мандат.

Према Уставу, иако Високи савет судства и Државно веће тужилаца бирају судије, односно заменике тужилаца, чланове та два правосудна органа непосредно или посредно бира Народна скупштина.

Министарка правде Маја Поповић детаљно је објаснила како би убудуће требало да се бирају чланови Високог савета судства, Државног већа тужилаца и судије које се бирају први пут.

Она је рекла да ће бити промењен састав Високог савета судства (ВСС).

Уместо 11 чланова које бира Скупштина, ВСС ће имати 10 чланова, од којих пет бира Скупштина из редова истакнутих правника, а пет бирају судије.

Државно веће тужилаца, како је појаснила, требало би да постане Високи савет тужилаца, који ће чинити десет чланова - четири бира Скупштина из реда истакнутих правника двотрећинском већином, четири бирају тужиоци и заменици тужилаца.

Међутим, Спремо каже да би надлежност избора судија и тужилаца требало пребацити директно на правосудне савете.

„Та тела треба да јамче независност и самосталност правосуђа и неопходно је обезбедити им стручни легитимитет&qуот;, објашњава Спремо.

Додаје и да тако штите представнике правосуђа од даљих утицаја.

Такође је неопходно, сматра, изменити састав ових савета „тако да у њима не седе представници извршне власти&qуот;.

Почасна председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић објашњава да би овим променама Високи савет судства имао много ужу надлежност него до сада.

„Осим измена у саставу, уколико Савет не би донео одлуку у одређеном року, био би распуштен.

Све га то чини рањивим и нефункционалним телом&qуот;, каже она.

Наводи да судије више не би, као до сада (осим у случају разрешења и премештаја), имале правни лек против одлука Савета, нити би за премештај био потребан пристанак судије.

Додаје да су решења за тужилачки савет још гора, зато што би број тужилачких чланова опао.

Шта се све мења

У питању су одредбе о:

Избору судија и председника судова;
Избору јавних тужилаца и заменика;
Надлежности Народне скупштине и начину одлучивања у Скупштини;
Саставу Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца.

Шта ће бити ако се усвоји садашњи предлог промена?

Министарство правде је у октобру 2018. израдило нацрт уставних амандмана.

О томе се негативно изјаснила целокупна домаћа правна струка, али и међународна удружења тужилаца и судија и стручна тела, каже Бољевић.

„Решења које је предложило Министарство правде лошија су од већ постојећих&qуот;, наводи она.

Додаје да умањују достигнути ниво независности судства и самосталности јавног тужилаштва.

Спремо каже да се струка побунила због покушаја да се „перфидно&qуот; прогурају нека решења око којих није постигнут консензус.

„Она иду на руку даљем посредном притиску на правосуђе&qуот;, наводи она.

Упркос томе, Секретаријат Венецијанске комисије је одобрио наставак рада нацрту Министарства правде - иако је претходно сама Венецијанска комисија имала преко 40 примедаба и сугестија.

„Међутим, Секретаријат је то урадио без учешћа експерата овог тела&qуот;, каже Спремо.

Венецијанска комисија је саветодавно тело Савета Европе (СЕ) и даје мишљења у вези са уставима и законима држава чланица СЕ.

Мишљења Венецијанске комисије формално правно нису обавезујућа, али се поштују у државама чланицама Савета Европе и Европске уније.

Крајем 2018. процедура је враћена у оквире Скупштине - али је уследила двогодишња „пауза&qуот;, каже Спремо.

Она истиче да сада одједном „галопирамо&qуот; кроз процедуру.

„Уз прескакање или прилагођавање појединих корака тако да споља изгледају исправно.

„Међутим, како се за сада чини, принципијелно се приступа погрешно јер се опет кроз слушања види да се ово сматра наставком рада на уставној реформи, а она је заправо на самом почетку&qуот;, каже она.

Које је идеално решење

Док представници власти у Србији тврде да ће предложене промене Устава ослободити судије и тужиоце политичког притиска, критичари замерају управо што ће чланове врховних правосудних тела бирати Скупштина.

Међутим, уколико до промена дође уз консултовање струке и других релевантних актера, таква решења даће уставну гаранцију независности правосуђа, каже Спремо.

„Променом Устава би судије могле да суде без политичких притисака у току поступка&qуот;, наводи она.

Јавни тужиоци и заменици би, додаје, уз већи гарант независности могли да подижу оптужнице и за случајеве који „нису повољни по власт&qуот;, дају нови замајац решавању предмета, посебно оних са коруптивним елементима, а да не трпе дисциплинске последице или застој у каријери.

„Утицај те промене био би далекосежан и осетили би га директно грађани Србије&qуот;, наводи она.

Због чега Србија сада мења Устав?

Србија је тринаест пута мењала Устав у модерној историји.

Последњи пут је промењен 2006. године.

Разлог је био разилазак Србије и Црне Горе.

Сада је повод прокламована жеља Србије да приступи Европској унији (ЕУ), а да би то учинила, српско законодавство мора да се усклади са европским.

Процес тзв. скрининга, односно провере припремљености државе кандидата за чланство у ЕУ, показао је још 2014. године да је правосуђе на удару притисака, посебно законодавне и извршне власти.

Усвојен је Акциони план за Поглавље 23 (Правосуђе и основна права).

Спремо, која је такође координаторка Радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 23, каже да је повод за измену и прилагођавање друштвено-политичким околностима.

Чак из саме Владе, у предлогу за промену Устава, признају да постоје проблеми код одредаба које нормирају судове и јавна тужилаштва, као што су несистематичност и недоследност.

Измене су потребне ради побољшања приступа правди грађана, без обзира на договоре у процесу приступања ЕУ, наводи Спремо.

После много одлагања, средином априла 2021. године, Одбор Скупштине Србије за уставна питања и законодавство покренуо је процес за промену Устава у делу који се односи на избор судија.

Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је да је Влада добила одобрење Венецијанске комисије за предложене амандмане за промену Устава.

Венецијанска комисија је претходно, непосредно по усвајању данашњег Устава, у марту 2007. године исказала забринутост због „претеране улоге парламента приликом именовања у правосуђу&qуот; и предвидела да ће морати доћи до измена у Уставу.

Зашто се касни са променом?

Србија се обавезала да промени Устав још 2013.

Измене су морале да се десе крајем 2017, односно почеком 2018. године - како је предвиђено Акционим планом.

Пошто до њих није дошло, 2019. су постављени нови рокови, а Акциони план је 2020. ревидиран.

„Измене би требало да се начине до краја 2021. године&qуот;, каже Спремо.

Додаје да је проблем што процес почиње тек сада, две године након што су рокови ревидирани.

„Колико видимо тежиће се томе да се одједном поштују рокови.

„То у овом моменту само може бити науштрб квалитета уставних решења&qуот;, наводи она.

Каже да каснимо услед недостатка политичке воље да се реформа спроведе адекватно и инклузивно.

Девет месеци није довољно да би се спровеле све активности у вези са променом Устава, објашњава Бољевић.

„Стога је боље да се тренутно Устав ни не мења&qуот;, истиче она.

Како се мења Устав?

Постоји неколико адреса са којих може да стигне предлог за промену Устава:

најмање једна трећина [од укупног броја] народних посланика
председник државе
Влада
најмање 150.000 бирача

Ипак, одлука је на Скупштини која предлог усваја двотрећинском већином.

Толика већина је потребна и да се потом усвоји акт о промени Устава.

„Скупштина може и не мора да изнесе предлог на републички референдум&qуот;, каже Спремо.

Ипак, то је сада у обавези да учини зато што се ради о измени уређења власти, односно правосудне гране власти - што је један од неколико изузетака када је неопходан референдум.

Грађани имају највише 60 дана, од дана усвајања акта, да се о томе изјасне на референдуму.

Промена је усвојена ако је за њу гласала већина изашлих бирача.

Када ће бити одржан референдум?

У„колико се реализује оно о чему је председник (Александар Вучић) говорио, да ће парламентарни избори бити одржани када и председнички и београдски, у тој ситуацији би референдум морао да се одржи пре распуштања скупштине зато што овај сазив мора да прогласи нове уставне промене.

„У том случају је реално да на јесен буде референдум&qуот;, рекао је председник Скупштине Србије Ивица Дачић агенцији Тањуг уочи седнице парламента, преноси РТС.

Он је рекао да је „сигуран да ће посланици прихватити начелни предлог&qуот;, а даљи рад на амандманима, напомиње, ради Одбор за уставна питања уз међусобно усаглашавање са представницима струке из области правосуђа и европских институција.

Када буду написани амандмани, скупштина се, додао је Дачић, поново о томе изјашњава и у року од 60 дана се одржава референдум.

Дачић наводи да се сада мора променити Закон о референдуму, што је требало да буде урађено још пре 15 година, после доношења важећег Устава.

„Не постоји наша одговорност, јер се то дешавало пре 2012. године, дакле Закон о референдуму мора да се промени да би се одржао референдум за промену Устава и то ће нас чекати у наредним месецима&qуот;, рекао је Дачић.

Према Уставу из 1990-тих година, за успех референдума било је неопходно да изађе и гласа више од половине грађана са правом гласа, а у важећем Уставу је довољно да гласа већина од броја изашлих, појашњава Дачић.

Докле се стигло?

Влада је крајем 2020. године упутила предлог за промену Устава Скупштини.

Надлежно тело - Одбор за уставна питања и законодавство - тај предлог је усвојио.

Упућен је у скупштинску процедуру и најављена је посебна седница парламента за 7. јун.

Осим тога, почела су и јавна саслушања.

Odbor za ustavna pitanja — Седница скупштинског Одбора за хитна питања

Међутим, каже Спремо, ово је додатни корак на који се Одбор одлучио, јер се ради о фази пре него је Скупштина изгласала да ће поћи у измене и пре него што је Одбор почео са припремом текста. До сада је одржано седам јавних слушања.

„Закључује се да велики део релевантних актера заправо расправља о тексту амандмана на Устав који је 2018. припремило Министарство правде&qуот;, наводи Спремо.

Не само да је текст добио негативне критике, додаје, него се крши и процедура за измену Устава ако се покаже да новог текста неће бити.

„Министарство правде није овлашћени предлагач према предвиђеној процедури&qуот;, каже она.

Наводи да иза тог текста нико није стао именом и презименом.

„Заварана је и међународна заједница, па и Венецијанска комисија, да уложи капацитете на нелегитимно припремљен текст&qуот;, објашњава Спремо.

Спремо додаје да тренутна слушања треба да служе да се прикупе релевантна мишљења да ли Устав треба мењати и предложе правци у којим Одбор приликом израде амандмана треба да се креће.

Који су наредни кораци?

Скупштина је суверена у промени Устава, односно није везана за нацрт Министарства правде.

Међутим, Бољевић каже да ће та решења бити основа за рад на промени Устава како се разуме из недавне изјаве председника Народне скупштине Ивице Дачића.

„Неколико пута се чуло да ће читав поступак спровести Скупштина у тренутном саставу&qуот;, наводи Бољевић.

Подразумева се, додаје она, да промена Устава неће бити спроведена преко ноћи и без покушаја да се прибави што шира друштвена сагласност.

„У супротном би уставне промене биле лишене легитимитета који многи већ оспоравају Скупштини&qуот;, објашњава Бољевић.

Разлог томе је, наводи, састав Скупштине у ком нема суштинске опозиције.

Владајућа Српска напредна странка на последњим изборима освојила је 60,65 одсто гласова и тиме остварила двотрећинску већину у парламенту.

Спремо истиче да је сада све у рукама Народне скупштине.

Парламент треба да прихвати предлог, а надлежни Одбор за уставна питања и законодавство да изради текст предлога.

„Одбор може формирати стручну радну групу, у коју би укључио представнике струке и професоре, а потом би требало да организује јавна слушања о решењима која ће се предлагати тим текстом&qуот;, наводи Спремо.

„Ово не би требало да буде процес ради процеса&qуот;, каже она.

Потребно је, додаје, да се заиста уваже мишљења струке о предлогу и адекватно пренесу у текст.

После тога би га требало послати на мишљење Венецијанској комисији, те на гласање Скупштини и грађанима.

„Међутим, у овом моменту ни друштвена ситуација (пандемија), ни политичка ситуација не стварају погодно окружење за овако важне измене&qуот;, каже Спремо.

Устав кроз историју

Последња промена Устава из 2006. године била је тринаеста по реду у модерној историји Србије.

Први је био Сретењски устав из 1835.

Србија је, како наводи ЈУКОМ, укупно променила:

три устава као вазална држава;
четири као независна држава;
два у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије;
четири као чланица Федеративне Народне Републике Југославије, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србија и Црна Гора;

Рок важења је у просеку био нешто краћи од 14 година.

Најдуже је на снази био Турски устав из 1838, чак 31 годину.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.07.2021)