Израел и Бењамин Нетањаху: Од командоса до „краља Бибија" и оптужби за ратне злочине
Борећи се за политички опстанак, израелски лидер са најдужим стажем суочава се са највећим изазовом.
Текст је ажуриран у новембру 2024.
Бењамин Нетањаху постао је четврти светски лидер за којим је Међународни кривични суд (МКС) издао налог за хапшење због злочина против човечности.
Тиме се придружио Владимиру Путину, Омару ал-Баширу, и Муамеру ел Гадафију.
Окривљен је за војне акције над Палестинцима од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023, па надаље.
Оптужен је за изазивање глади међу цивилима као метод ратовања, убијање, намерне нападе на цивилно становништво и истребљење.
Одлука МКС-а дочекана је с огорчењем широм Израела, чак су и његови највећи политички непријатељи то осудили као нечувено.
Налог за хапшење се појавио у кључном тренутку за Нетањахуа, најдуговечнијег премијера Израела, који је тренутно усред вођења ратова против Хамаса у Гази и Хезболаха у Либану, као и сукоба са Израеловим главним непријатељем, Ираном.
Ови ратови одвијају се у контексту кривичног суђења против Нетањахуа због сумње на корупцију и мито, што он одлучно негира.
Сукоби су одложили поступке, што је некима дало повода за тврдњу да израелски премијер жели да продужи рат у Гази како би избегао суђење.
Напад 7. октобра и рат који је уследио такође су зауставили масовне протесте против правосудних реформи које је Нетањаху планирао, а које су поделиле земљу.
Оптужили су га да разара земљу и да представља опасност за демократију.
- Нетањаху после 12 година иде у опозицију
- Суђење премијеру Израела: „Нетањаху злоупотребио положај и моћ“
- Скупи поклони, медији, мито: За шта је оптужен премијер Израела
Упркос свим проблемима, Нетањаху има репутацију лукавог политичара.
Поново је изабран на рекордни пети премијерски мандат у новембру 2022. године, као вођа Ликуда, највише десно оријентисане коалиције у историји Израела.
Хваљен је међу присталицама као „краљ Биби&qуот; и „мађионичар&qуот; због вештине добијања избора.
Његов повратак на власт уследио је након релативно кратког периода у опозицији.
Нетањаху, који има 75 година, шест пута је биран за премијера, што је успех који се у великој мери темељи на слици коју је створио о себи - „Господин безбедност&qуот;, односно најбољи за вођење одбране Израела.
Раније је рекао да жели да буде запамћен као заштитник Израела.
Међутим, 7. октобра 2023. године, Израел је доживео најкатастрофалнији напад у његовој историји, када су га напале стотине припадника Хамаса.
Убили су око 1.200 људи и одвели 251 таоца у Газу.
Нетањаху је као одговор покренуо рат са циљем да уништи Хамас, који се и даље води.
Према подацима Министарства здравља у Гази, које је под контролом Хамаса, најмање 44.000 људи убијено је у нападима Израела од октобра 2023, што је изазвало осуду међународне заједнице.
Нетањаху се такође суочава, али и опире, великом притиску унутар земље да пристане на прекид ватре како би се омогућило ослобађање око 100 талаца који су још у рукама Хамаса.
Израел и Хамас међусобно се оптужују за неуспех у постизању договора.
У међувремену, Израел се суочава с више од годину дана напада ирански потпомогнуте групе Хезболах у Либану, која тврди да делује у солидарности с Палестинцима.
Због напада, најмање 60.000 људи је расељено из домова у северном Израелу.
Популарност Нетањахуа нагло је опала после напада 7. октобра 2023. године, а противници, па чак и неке његове присталице, позвале су га да преузме одговорност за највећи обавештајни неуспех у историји Израела.
Нетањаху је до сада одбацивао кривицу.
Међутим, неки значајни успеси за Израел, као што су убиство вође Хамаса Јахја Синвара и вође Хезболаха Хасан Насралаха, као и копнена офанзива на Хезболах, поправили су његов рејтинг међу Израелцима.
Братовљево наслеђе
Бењамин Нетањаху је рођен у Тел Авиву 1949. године.
Породица му се 1963. године преселила у САД кад му је отац Бензион, истакнути историчар и ционистички активиста, добио понуду за академски положај.
Са 18 година се вратио у Израел, где је провео пет истакнутих година у војсци, служећи као капетан елитне командоске јединице Сајерат Маткал.
Учествовао је у нападу на аеродром у Бејруту 1968. године и борио се у Блискоисточном рату 1973. године.
Окончавши војну службу, Нетањаху се вратио у САД, где је дипломирао и стекао звање магистра на Масачусетском институту за технологију (МИТ).
Нетањахуов брат Јонатан је 1976. године убијен предводећи операцију ослобађања талаца из отетог авиона у Ентебеу, у Уганди.
Његова смрт оставила је дубоког трага на породицу Нетањаху и његово име постало је легендарно у Израелу.
Нетањаху је основао антитерористички институт у знак сећања на брата, а 1982. године је постао заменик шефа израелске мисије у Вашингтону.
Нетањахуова јавна каријера практично је лансирана преко ноћи.
Као артикулисани говорник енглеског језика са истакнутим америчким нагласком, постао је познато лице на америчкој телевизији и убедљиви заступник Израела.
Нетањаху је именован за сталног представника Израела у Уједињеним нацијама у Њујорку 1984. године.
Долазак на власт
Тек је 1988. године, кад се вратио у Израел, почео да учествује у домаћој политици, освојивши посланичко место за странку Ликуд у Кнесету (парламенту) и поставши заменик министра спољних послова.
Касније је изабран за председника странке, а 1996. први директно изабрани премијер Израела на превременим изборима после убиства Јицака Рабина.
Нетањаху је и најмлађи лидер Израела и први који је рођен након што је држава основана 1948. године.
Иако је жестоко критиковао мировни споразум у Ослу из 1993. године између Израела и Палестине, Нетањаху је потписао споразум којим је предато више од 80 одсто Хеброна Палестинској самоуправи и пристао на додатна повлачења са окупиране Западне обале, на велико противљење деснице.
Изгубио је положај 1999. године, након што је расписао изборе 17 месеци пре времена, поражен од лабуристичког лидера Ехуда Барака, бившег Нетањахуовог команданта.
- Хоће ли Израел извршити анексију делова Западне обале
- Израел је јеврејска национална држава
- Ко су израелски Арапи
Политички повратак
Нетањаху је дао оставку на место лидера Ликуда, а наследио га је Аријел Шарон.
Након што је Шарон изабран за премијера 2001. године, Нетањаху се вратио у владу, прво као министар спољних послова, а потом и као министар финансија.
Поднео је 2005. године оставку из протеста због повлачења Израела из окупираног појаса Газе.
Нова прилика указала му се 2005. године, кад се Шарон - непосредно пре тешког можданог удара после ког је остао у коми - одвојио од Лукуда и основао нову странку центра Кадима.
Живот и прикљученија
- 1949 - рођен у Тел Авиву
- 1967-73 - служи као капетан јединице командоса
- 1984 - постаје амбасадор у Уједињеним нацијама
- 1988 - улази у Кнесет и владу
- 1996 - постаје премијер
- 1999 - губи изборе
- 2002-03 - служи као министар спољних послова
- 2003-05 - служи као министар финансија, даје оставку због повлачења из Газе
- Децембар 2005 - успева да поврати вођство над Ликудом
- 2009 - враћа се као премијер
- 2013 - поново изабран за премијера
- 2015 - осваја четврти мандат
- 2019 - оптужен за подмићивање, превару и изневеравање поверења
- 2020 - започиње пети мандат; одлази на суђење
Нетањаху је поново преузео вођство над Ликудом и био изабран за премијера по други пут у марту 2009. године.
Пристао је на неприкосновених 10 месеци замрзавања изградње насеља на Западној обали, омогућивши мировне преговоре са Палестинцима, који су пропали крајем 2010. године.
Иако је 2009. године јавно саопштио своје условно прихватање палестинске државе крај Израела, касније је пооштрио тај став.
„Палестинска држава неће настати, не онаква о каквој причају људи. То се неће десити&qуот;, изјавио је израелској радио станици 2019. године.
Сукоб у Гази
Палестински напади и израелска војна акција изнова су уводили Израел у сукобе у Појасу Газе и око њега, пре и након што се Нетањаху вратио на положај 2009. године.
Четврти такав сукоб за само 12 година избио је у мају 2021. године, привремено зауставивши напоре странака које се противе Нетањахуу да га свргну са власти после низа неубедљивих избора.
Иако је током сукоба Израел имао подршку Сједињених Америчких Држава, њеног најближег савезника, односи између Нетањахува и председника Барака Обаме били су тешки.
Најнижу тачку достигли су кад се Нетањаху обратио Конгресу у марту 2015. године, упозоривши на „лош споразум&qуот; који може да проистекне из америчких преговора са Ираном око нуклеарног програма Техерана.
Обамина администрација осудила је ту посету као наметљиву и штетну.
- Сукоб Израела и Палестинаца - све што треба да знате
- Како живе српски држављани у Израелу и шта су поручили Палестинци у Београду
- Накба: Најсуморнији дан за Палестинце
Везе са Трампом
Почетак председничког мандата Доналда Трампа 2017. године довео је до бољег усаглашавања политике влада САД-а и Израела, и у року од годину дана Трамп је најавио признавање Јерусалима као главног града Израела.
Овај потез је изазвао бес широм арапског света - који подржава право Палестине на источну половину Јерусалима коју је Израел окупирао још у Блискоисточном рату из 1967. године, али је пружио прилику Нетањахуу за огроман политички и дипломатски удар.
Нешто више од годину дана касније, Трамп је признао и суверенитет Израела над окупираном Голанском висоравни у Сирији, додатно негирајући читаве деценије америчке политике и стекавши похвале од Нетањахуа.
А у јануару 2020. године, Нетањаху је похвалио Трампов нацрт за мир између Израела и Палестинаца као „прилику века&qуот;, иако су га Палестинци одбацили као једнострани и оставили на нивоу предлога.
Нетањаху се слагао са Трампом и око Ирана, поздравивши председниково повлачење 2018. године из нуклеарног споразума са овом земљом и поновно увођење економских санкција.
Спектакл од суђења
После 2016. године, Нетањаху је био ометан истрагом за корупцију, која је кулминирала подизањем оптужнице против њега за подмићивање, превару и изневеравање поверења у вези са три засебна случаја у новембру 2019. године.
Нетањаху је оптужен да је прихватао поклоне од богатих бизнисмена и чинио услуге да би покушао да придобије позитивније оцене у штампи.
Он негира да је урадио било шта противзаконито и тврди да је жртва политички мотивисаног „лова на вештице&qуот; који су организовали његови противници.
Суђење је почело у мају 2020. године и тако је постао први премијер на дужности коме се то десило, оглушујући се о позиве противника да поднесе оставку.
У светлу ових догађаја, Нетањахуова политичка каријера остаје под сталним притиском, а његов одговор на унутрашње и спољне изазове обликоваће не само његову будућност, већ и будућност Израела у наредним годинама.
Упркос оптужбама и контроверзама, способност да се прилагоди и преживи у тешким политичким временима остаје кључна карактеристика његове владавине.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.22.2024)
