Друштвене мреже и Твитер: Од мреже за повезивање до платформе за промене
Користе га политичари, медији, активисти и постао је место за покретање друштвених промена, политичких кампања и грађанског активизма.
*Текст је ажуриран 15. јула 2022.
Када је Твитераш који се представља као Калдрмаш направио налог на овој друштвеној мрежи 2009. године, тада је ова платформа била „препуштена сама себи&qуот;, каже.
„Није се укрштао са другим медијима. Теме су музика, филм, књижевност, култура, уметност, опрезна прича о политици, али без острашћености&qуот;, каже.
Данас, иако далеко мањи од других друштвених мрежа попут Фејсбука, утицај Твитера може бити далеко већи.
Користе га политичари, медији, активисти и постао је место за покретање друштвених промена, политичких кампања и грађанског активизма.
„Многи људи, без обзира на статус, имају потребу да нешто кажу свету око себе - у томе лежи успех Твитера&qуот;, каже комуниколошкиња Јелена Клеут за ББЦ на српском.
Последњих година, ова друштвена мрежа бори се са неуспешнијом страном платформе - сузбијањем различитих облике дигиталног насиља, говора мржње и лажних вести.
- Правни рат Твитера и Илона Маска: Тужба против милијардера који се предомислио
- Човек који је смислио ретвитовање: Није требало да буде тако
- Твитер налози познатих хаковани у биткоин превари
Како је најбогатији човек пробао, па одустао од куповине Твитера
Илон Маск, бизнисмен и најбогатији човек на свету, у јануару 2022. почео је интензивно да истражује могућност инвестиција у Твитер.
Пар месеци касније, он је повећао удео у власништву на 9,2 одсто, чиме је постао највећи појединачни деоничар.
Почетком априла, компанија је саопштила да ће Маск постати члан борда директора Твитера.
„Он је и страствени љубитељ Твитера и жустри критичар платформе, а то је управо оно што нам је потребно у борду како бисмо постали још јачи&qуот;, написао је тада Параг Агравал, извршни директор Твитера.
У слављеничком стилу је написао: „Добро дошао, Илоне!&qуот;.
Само неколико дана касније, Маск је саопштио да ипак неће у управљачку фотељу, али да жели да инвестира.
Крајем априла, Маск је понудио 44 милијарде евра за куповину компаније, што је управни одбор прихватио.
Док су трајала нагађања о динамици реализације посла, Маск је предложио „борбу против ботова&qуот; на Твитеру, као и још неколико промена, попут враћања неких забрањених налога међу којима и бившег америчког председника Доналда Трампа.
Почетком јула, Маск је саопштио да одустаје од куповине Твитера због наводних прекршаја у уредбама договора о куповини.
Оптужио је челнике компаније да му нису дали довољно података о броју лажних и бот налога које је од њих тражио.
„Твитер је у неким случајевима игнорисао захтеве господина Маска, у неким их је одбио, и то из разлога који не делују оправдано.
„А у неким случајевима су тврдили да су прихватили захтев, али би онда дали непотпуне или неупотребљиве податке&qуот;, пише у писму Масковог адвоката америчкој Комисији за хартије од вредности.
Међутим, челници Твитера најавили су правну борбу и да ће искористити доступна правна средства како би осигурали да се реализује Маскова понуда.
Колика је моћ ове друштвене мреже?
У марту 2021, први твит оснивача ове мреже Џека Дорсија, продат је за скоро три милиона долара.
У њему је писало: „Подешавам мој Твитер&qуот;.
Са више од 350 милиона корисника, далеко је испод Јутјуба који има две милијарде и Фејсбука са скоро три милијарде корисника.
Највише се користи у Америци, Јапану, Индији и Великој Британији, показују подаци портала Дејтарепортал (Датарепортал).
Налози са највише пратилаца варирају између америчких политичара и поп звезда, као и спортиста.
Бивши председник САД Барак Обама има скоро 130 милиона пратилаца.
Следе певачи и певачице Џастин Бибер, Кејти Пери и Ријана са више од 100 милиона.
Фудбалер Кристијано Роналдо има мало више од 90 милиона пратилаца.
Међутим, платформа се не користи само за праћење активности омиљених јавних личности.
Неколико важних догађаја у последњој деценији десили су се управо захваљујући Твитеру.
Један од њих је и талас револуција који се проширио многим арапским земљама почевши 2011. године, познат као Арапско пролеће.
Комуниколошкиња Клеут поставља питање „да ли би било Арапског пролећа да није било ове мреже&qуот;.
„Кроз то се може сагледати значај Твитера&qуот;, каже она.
Погледајте видео о томе како је почело Арапско пролеће и да ли је 10 година касније донело жељене промене:
Осим тога, Твитер је заслужан за успон покрета који је оснаживао жртве да пријаве сексуално насиље #МеТоо и покрета Животи црнаца су важни (Блацк Ливес Маттер), који је додатно добио на значају после убиства Афроамериканца Џорџа Флојда 2020.
Клеут каже да је упитно да ли би ови покрети били толико успешни да није било Твитера.
„Твитер револуције, како их неки теоретичари називају, настале су управо тако што је ова мрежа искоришћена као активистички ресурс.
„Он је значајан за ширење информација и, делимично, за самоорганизовање покрета и иницијатива&qуот;, наводи.
Твитер се профилисао, додаје, као мрежа на којој се говори о јавним стварима.
Испрва је сваки корисник могао да искуца само 140 слова у једној објави (твиту), а касније је то ограничење проширено на 280.
Клеут каже да бојазан да ће се целокупна јавна дискусија свести на 140 слова није била оправдана јер „Твитер одиста јесте постао место живе дискусије и размене аргумената&qуот;.
„Међутим, са повећаним значајем Твитера у политичкој комуникацији настале су и негативне стране - агресивни и острашћени напади на неистомишљенике&qуот;, каже Клеут.
У чему је цака?
И они који га оспоравају и они који га хвале, наводи Клеут, полазе од чињенице да Твитер свима омогућава комуникацију на релативно једнаким основама.
„Они који га оспоравају наводе да одређени корисници покушавају да манипулишу простор 'твитерашких' дискусија мишљењима која нису аутентична&qуот;, каже.
Проблем Твитера јесу и „ботови&qуот;.
Шта је бот?
Андреј Петровски, Шер фондација
Реч бот има два значења:
Може бити софтвер који је аутоматизован да одговара или извршава неке активности, а да тиме на неки начин опонаша човека који користи налог.
Ботови су и људи (тролови) који по нечијој директиви на интернету објављују садржај који може бити афирмативан или нападачки, а углавном за политички циљ одређених структура.
Ботови у Србији или било где на свету функционишу по истом принципу.
То је група људи, обично страначки активисти, који хоће да допринесу својој странци.
Међутим, оно где превазилази класични страначки активизам, на који свако има легитимно право, јесте када се таква активност на неки начин институционализује - направи се нека структура, такозвана трол-фабрика.
У тим фабрикама имамо људе који понекад добијају и плату да би пласирали одређени садржај.
У априлу 2020. године, два месеца пред парламентарне и локалне изборе, Твитер је уклонио 8.558 налога из Србије,
Као разлог су навели „учествовање у координисаном промовисању владајуће партије и њеног лидера&qуот;.
хттпс://твиттер.цом/ТвиттерСафети/статус/1245682441865646080
„Налози су уклоњени јер су кршили политику ове друштвене мреже и подривали јавну расправу&qуот;, навели су у саопштењу.
У извештају „Борити се као лав за Србију&qуот; Интернет опсерваторије Универзитета Станфорд из Калифорније, наводи се да се више од осам и по хиљада налога бавило ретвитовањем.
„Углавном су ретвитовали садржај са профила Александра Вучића и налога који су подржавали председника&qуот;, рекао је том приликом један од аутора истраживања Даниел Буш за ББЦ на српком.
Додао је да осим ретвитова садржаја са профила председника, са ових профила се одговарало да твитове налога председника Вучића порукама подршке.
Твитер, медији и лажне вести
Прављење вести од твитова одавно је устаљена пракса.
Комуниколошкиња Клеут каже да је медијима Твитер постао важан извор информација.
„Извесно је да медијски и политички дискурс данас не би изгледао исто да није било Твитера, јер је много више него неке друге друштвене мреже преузео улогу јавног информисања и јавне дебате&qуот;, наводи.
Уредник портала специјализованог за раскринкавање лажних вести ФејкЊуз трагач Стефан Јањић каже да је приметно да велики број медија у Србији своју агенду креира праћењем трендова на Твитеру.
„То може бити корисно, будући да је Твитер изузетно брз извор информација.
„Када су се недавно догодиле експлозије у Чачку, твитераши су о томе извештавали истог тренутка, сатима пре мејнстрим медија, будући да су експлозије отпочеле после поноћи&qуот;, наводи он за ББЦ на српском.
Додаје да се слична врста ексклузивних информација могла пронаћи на Твитеру и прошле године, током јулских протеста.
„Међутим, медији често као довољан повод за извештавање узимају неки непроверен твит, твит-расправу или вређање, без елемента јавног интереса, што савршено одговара принципу копи-пејст новинарства и дизању читаности бизарним и непровереним информацијама&qуот;, наводи.
Клеут подсећа, да иако у слављеничком расположењу, не треба заборавити да Твитер у Србији користи релативно мали број грађана, мање од 10 одсто корисника интернета.
Према подацима сајта Дејтарепортал за 2021. годину, у Србији скоро 300.000 људи користи Твитер, а Фејсбук око 3,2 милиона људи.
Међутим, додаје да га користе они који имају друштвену моћ па се дешавања на Твитеру преносе и у животе оних који немају Твитер.
То се можда најбоље види на примеру бившег америчког председника Доналда Трампа.
Клеут каже да је питање да ли би медијски и политички феномен Доналда Трампа био могућ без Твитера.
„Њему је Твитер омогућио да 'прескочи' медијске филтере и директно се обрати бирачима&qуот;, наводи.
Он је имао 88 милиона пратилаца, пре него што му је налог трајно укинут почетком године „због величања насиља&qуот; на протестима у Вашингтону.
Трамп је победио на председничким изборима у новембру 2016. године, иако су анкете показивале да његова противкандидаткиња Хилари Клинтон има далеко већу подршку.
Тада су на Твитеру искоришћени ботови, наводно пореклом из Русије, како пише магазин Тајм, што је вероватно увећало Трампове гласове за 3,23 одсто.
Они су ширили твитове подршке Трампу, које су потом његове присталице шириле даље.
Такође, на Фејсбуку су групе подршке бившем председнику постале бројне и масовне, а у њима су се често делиле лажне вести о Клинтон, као и текстови у којима се Трамп приказује у добром светлу.
- Трампа протерују са друштвених мрежа
- Доналд Трамп тужи Твитер, Гугл и Фејсбук
- Ућуткивање Трампа на друштвеним мрежама
Твитер као и остале друштвене мреже, може бити погодно тло за ширење лажних вести.
Јањић каже да је до сада највеће истраживање о лажним вестима спроведено управо на Твитеру.
„Та друштвена мрежа је транспарентнија од свих осталих утицајних онлајн платформи када је реч о могућностима праћења брзине и модела ширења дезинформација&qуот;, наводи.
Поменутим истраживањем утврђено је да се лажне вести шире шест пута брже од истинитих, као и да лажна вест има 70 одсто шансе да буде ретвитована у односу на истину.
„На Твитеру се неретко могу пронаћи нетачне информације, фото-монтаже и аутентичне фотографије с нетачним описом, док су примери видео-манипулација нешто ређи.
„Уколико бисмо упоредили Фејсбук и Твитер, видели бисмо различите приступе супротстављању оваквим садржајима&qуот;, наводи.
Додаје да је Фејсбук склопио партнерство са сервисима за проверу информација - у Србији са Истиномером и новинском агенцијом АФП - и кроз ту сарадњу смањује видљивост дезинформација.
„С друге стране, Твитер у Србији не сарађује с стручњацима, али се као моћан модел за борбу против лажних вести показује 'волонтерски' рад ентузијастичних твитераша.
„Из искуства рада на ФејкЊуз трагачу примећујем следеће - док нам читаоци пријаве сумњив твит и док стигнемо да погледамо о чему је реч, неко од твитераша је већ спровео анализу - гуглао, прегледао базе података, пронашао тачну информацију, аутентичну фотографију&qуот;, каже он.
Наводи да међу твитерашима има много оних који су изузетно медијски писмени, а њихове кратке твит-анализе углавном су врло високо позициониране међу одговорима на оригинални твит.
„Такав механизам се на Фејсбуку знатно ређе примећује, а чак и онда када се догоди није довољно видљив&qуот;, каже.
Твитер и пандемија корона вируса
Корисник који себе назива Калдрмаш наводи за ББЦ на српском да је Твитер мрежа брзих вести, али да њено коришћење, као посматрача/читаоца или као креатора садржаја, захтева једну дозу одговорности и знања.
„На то, као што смо видели и током пандемије корона вируса, не можемо никога да натерамо&qуот;, наводи он.
Дезинформације о корона вирусу биле су присутне на свим друштвеним мрежама, тако и на Твитеру.
Јањић наводи да је Фејсбук ипак био већи расадник нетачник садржаја него Твитер.
„То показује истраживање које је спровела регионална мрежа СиЧек (СееЦхецк) на узорку од 4.654 дезинформације.
„Томе је, верујем, допринео и поменути механизам 'самоодбране' на Твитеру, где су ентузијастични твитераши у изузетно кратком року 'одвајали жито од кукоља'&qуот;, каже он.
Наводи да не треба сметнути с ума ни систем „квоутовања&qуот; помоћу којег се твитераши-дезинформатори излажу некој врсти јавне срамоте када се утврди да су лагали, што их надаље може навести на већи опрез.
Твитер и Србија - о чему и како твитујемо
Калдрмаш каже да је „заједница&qуот; на овој мрежи у самом почетку била група људи која није била ограничена ни везана само за Србију.
„Прва већа заједница се груписала око заједничког језика који смо некада звали српскохрватски или хрватскосрпски.
„Груписање није било територијално, него језичко&qуот;, каже он.
Додаје да су људи различитих година из различитих делова бивше Југославије откривали „ону другу страну и повезивали се&qуот;.
„Чак су људи из Ријеке или Загреба долазили у посету Београду и обрнуто.
„То нису биле само романтичне, него и пријатељске везе које још увек трају&qуот;, каже он.
Додаје да мржња, која је данас препознатљиво обележје ове мреже, тада није било толико присутна.
Недавни пример јесте бујица расистичких твитова након финалне утакмице Европског првенства између Енглеске и Италије, одигране 11. јула.
Тројица фудбалера Енглеске, који су црнци, омашили су пенале у продужецима, а Енглеска је изгубила.
Твитер је у року од 24 сата оморао да избрише више од 1.000 твитова, као и да трајно укине налоге са расистичким садржајем.
Када је у питању регион, готово половина пријава на Фејсбуку и Твитеру односи се на говор мржње, показало је истраживање Балканске истраживачке новинарске мреже (БИРН).
Додаје се да свака друга објава пријављена као говор мржње, претња насиљем или узнемиравање остаје онлајн.
Тако је и Сташа Ивковић била жртва напада и претњи.
Она је у марту ове године обелоданила постојање група на апликацији Телеграм у којима мушкарци, претежно са Балкана, размењују порнографске видео снимке, фотографије и адресе жена и девојака - махом без њиховог пристанка.
А када је на Твитеру објавила детаље из ове групе, њена фотографија је уз претње и увреде почела да се дели у групама на Телеграму.
Неки од трендова у Србији у последњих неколико година били су разнолики - од корона вируса, председничких избора у Америци, серија Јужни ветар, Игра престола, Сенке на Балкану и Убице мог оца, до ријалити програма Задруга.
Клеут каже да према последњим пословим потезима Твитера, делује да можемо да очекујемо промене.
„Твитер је на појединим тржиштима увео опцију видео прича (Флеет), а у Канади и Аустралији је покренуо Твитер блу (Твиттер Блуе) додатак који нуди плаћену претплату и подршку активнијим корисницима.
„Тржишна трка са другим платформама може, плашим се, да промени карактер ове друштвене мреже&qуот;, наводи.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.15.2022)
