Изађосмо у поље
Дојче веле 17.07.2021
Деспоту Стефану Лазаревићу привукла ме је крајем осамдесетих његова песничка порука. Замишљам га као усамљеног владара који у тишини преводи са грчког и латинског, у ретким приликама када не мора да се лати мача.
У Београду, на Теразијама, девојка из Требиња држи белу књижицу на којој је ћирилицом исписано моје име и наслов "Изађимо у поље”. Каже: ”Зар ниси имао проблема са овим насловом?”. Збунио сам се. Те 1988. више нико није постављао таква питања. Посредни библијски цитат није више могао наједити ни једног цензора. При крају је била последња деценија Југославије, комунисти више нису били у стању да усмеравају писање, а шовинисти још нису до краја преузели ту
