Zapisi iz potkrovlja

Kada silom kojoj ima malo ravnih, otkrije naše zemlje i naš svet, čoveku se čini da ništa na um i raspoloženje ne utiče tako alhemično kao prizori ozelenele, stoletne šume, rose na travi, užurbanih prvaka na ulici i ptica na praznom nebu, koje se u svojoj veličanstvenosti prikazuje stalno, ali nikad kao u ovo prolećno doba, kada je čak i priroda zaboravila na umor. Na propadanje. Zaborav. I smrt. Gugutke orkestriraju jutarnju rutinu; vrapci podsećaju na stare