Записи из поткровља

Када силом којој има мало равних, открије наше земље и наш свет, човеку се чини да ништа на ум и расположење не утиче тако алхемично као призори озеленеле, столетне шуме, росе на трави, ужурбаних првака на улици и птица на празном небу, које се у својој величанствености приказује стално, али никад као у ово пролећно доба, када је чак и природа заборавила на умор. На пропадање. Заборав. И смрт. Гугутке оркестрирају јутарњу рутину; врапци подсећају на старе