Технологија и пољопривреда: Паметна стаклена башта - српски инжењери пронашли начин за гајење воћа и поврћа из фотеље

Немања Павловић је годинама са породицом гајио поврће у башти, али је због недостатка времена за пољопривредне радове осмислио начин да башти омогући самосталан живот.

Данас Немања уз јутарњу кафу отвара мобилну апликацију и на тај начин узгаја парадајз у стакленику поред куће.

Створио је систем који чак и лаицима пружа прилику да производе поврће без много муке и знања - и то не само у баштама, већ и у зградама.

„Ваше је само да посадите и уберете парадајз, краставац или неко друго поврће и воће у аутоматизованој стакленој башти, а све остало регулишете преко апликације за паметни телефон&qуот;, каже Павловић, инжењер електротехнике и идејни творац овог изума, за ББЦ на српском.

• Јапанско чудо: Роботи трактори и дронови за прскање усева
• Како у Србији до куће на селу
• Зашто се људи у Србији селе из града у село и шта раде у Врмџи

Просечна старост власника пољопривредних газдинстава у Србији је 61 година, а тек свако 14. газдинство води неко млађи од 40 година, према званичним подацима из 2018.

Број младих пољопривредника последњих година ипак расте, а управо они траже иновативне начине производње.

„Планирамо да на овај начин унапредимо пољопривредну производњу и да активно учествујемо у увођењу пољопривреде у будућност&qуот;, каже Дарјан Лукић, графички дизајнер који је задужен за визуелни идентитет платформе.

Како функционише паметна стаклена башта?

„Људи се углавном зачуде и испрва не верују да је могуће да не мораш да долазиш до баште да би она давала принос.

„Ми их доведемо и покажемо им како све функционише, онда се и сами увере да је могуће&qуот;, објашњава он.

Паметни стакленик изграђен је од металне конструкције и стаклених прозора, које је могуће отварати или затварати у складу са временским условима.

На тлу је фолија која штити биљке од штеточина, а испод ње се налазе црева којима дохрана и вода долазе од резервоара постављених надомак стакленика до сваке од биљака у њему.

Мозак ове паметне стаклене баште смештен је у сандучету поред улаза које креатори пројекта називају кабинетом - у коме се налази и батерија и рутер који омогућава комуникацију између баште и мобилног телефона.

„Имамо распоређене сензоре за температуру, светлост и влажност ваздуха и земљишта, па они шаљу информацију контролеру (систему) шта је биљкама потребно&qуот;, каже Павловић.

Башта сама регулише температуру, количину светлости, прехрану за биљке и наводњавање.

„На сваких 10 минута башта се `јавља` платформи и уписују се сви ти подаци&qуот;, додаје Павловић.

На основу тих информација, прозори ће се сами отворити уколико је температура превисока, а засена - мрежа која штити биљке од превелике количине светлости - навући ће се ако до мозга стигне информација да биљке добијају више сунчеве светлости него што је пожељно.

• У фотографијама: Како изгледа берба купуса у Србији
• Заборављена села источне Србије у време епидемије короне
• „Многи се неће вратити на тезге“: Волонтери мењају начин продаје хране у Србији

Стакленик се прилагођава потребама корисника

Када су конструисали овај иновативни стакленик, желели су да омогуће различите опције другачијим типовима узгајивача воћа и поврћа, пре свега млађим пољопривредницима који уносе иновацију у производњу и желе већу флексибилност у односу на традиционални начин рада.

Просечна старост носилаца пољопривредних газдинстава у Србији је 61 година, показала је Анкета о структури пољопривредних газдинстава Републичког Завода за статистику 2018.

Свако 14 газдинство за свог носиоца има мушкарца или жену који су млађи од 40 година, а највише таквих газдинстава има у Шумадији и Западној Србији, према подацима прикупљеним путем ове анкете.

Ипак, број младих пољопривредника порастао је са пет одсто у 2017. години на 15 одсто у 2021, показали су подаци објављени у прилогу који је емитовала Радио телевизија Србије (РТС).

Једна од могућности које нуди овај стакленик је гајење биљака од садње до брања плодова по унапред припремљеном програму.

„Пре сађења биљака, наш инжењер пољопривреде (Горан Рајн) направио је програм и на тај начин систем зна шта је биљкама потребно, на пример, десетог дана од садње&qуот;, објашњава Павловић.

Ту је и опција уношења минималних пожељних вредности за влажност ваздуха и земљишта, температуру и количину светлости у стакленику, а сензори реагују чим параметри падну испод тих граница, те ће их систем аутоматски вратити на оптималан ниво.

Они са више знања, времена и жеље да се баве повртарством могу, сами да утичу на услове у којима гаје биљке, тако што ће ручно покретати функције у апликацији.

„За оне који желе да знају више и да сами бирају начин на који ће гајити биљке, ту смо да их обучимо и да им помогнемо да сазнају више о апликацији и биљкама које ће гајити&qуот;, каже Павловић.

Овај модерни стакленик је дизајниран и тако да га власник може преместити уколико жели или за тим постоји потреба.

„После неког времена на одређеном земљишту се насељавају паразити који упропашћавају биљке&qуот;, наводи агроном Горан Рајн.

Земљу и биљке је могуће заштити дезинсекцијом, објашњава.

„Али они који не желе да гаје поврће и воће на тај начин могу да помере стакленик на неко друго место где нема паразита&qуот;, додаје он.

• Зашто у Србији у доба вируса корона стока једе храну за људе
• Корона вирус против пчелара: Хоће ли уље и јабуке поскупети због ванредног стања
• Од ботаничке баште до лека за маларију - како је изум стаклене кутије изменио свет

Од мастер рада до зрелог парадајза

Замисао да се направи аутоматизована стаклена башта дошла је управо као решење проблема са којим су се сусрели Павловић и чланови његове породице - мањак слободног времена.

„Идеја је настала пре две године - тада је моја породица имала стаклену башту у дворишту направљену од старих прозора у којој смо садили парадајз и краставце.

„Како смо сви у породици запослени, нисмо имали кад да се бавимо стаклеником, па ми је пало на памет да развијемо нешто што ће моћи да функционише и када ми нисмо ту&qуот;, каже овај 31-годишњи инжењер електротехнике.

Павловић се присећа да је о употреби знања које је стекао на Електротехничком факултету у Београду за потребе пољопривреде почео интензивније да размишља после разговора са професором.

„Тај професор је увек покушавао да нас натера да размишљамо практично - да не учимо само теорију, већ да користимо знање за проналажење решења за реалне проблеме &qуот;, препричава он.

Њему је ова идеја послужила као тема за мастер рад, којим је дипломирао, али је послушао и професора, па није одустао од практичне примене овог пројекта.

Међутим, пут од идеје до реализације био је дугачак - требало је осмислити самоодрживу башту.

„Пар месеци сам учио неопходне програмске језике како бих могао да испрограмирам цео систем, а отац и ја смо исцртали и изградили стакленик&qуот;, истиче он.

Онда је уследило тестирање прототипа које је трајало и дуже од његове изградње.

„После годину дана исправљања грешака у систему и десетина хиљада динара потрошених на спржену електронику, дошли смо до стања да читав систем ради константно и без проблема&qуот;, каже Павловић.

Док је уз очеву помоћ приводио крају рад на прототипу, схватио је да му је неопходна знање стручњака из других области.

Били су му потребни програмери, инжењери и дизајнери - који би били спремни да се упусте у пројекат на добровољној бази.

Тада на сцену ступају пријатељи.

Придружио му се програмер Данијел Кочић, који помаже у изради и одржавању програма, а Дарјан Лукић је убрзо почео да се стара о стварању бренда и изгледу апликације.

„Чим ми је Немања показао о чему се ради, одмах сам рекао да рачуна на моју помоћ&qуот;, прича Лукић.

Схватили су и да им је потребно инжењерско искуство, па су се обратили Горану Вучићевићу који је дипломирао на Електротехничком факултету у Београду и стручњак је за аутоматизацију, па је и он убрзо постао члан ове волонтерске дружине.

Тиму који данас броји пет чланова последњи се прикључио Горан Рајн, инжењер пољопривреде и мастер заштите биља који је диплому стекао на Пољопривредном факултету у Београду.

„Стиже ми подугачка порука на Линкдину од непознате особе и решио сам да је прочитам&qуот;, препричава Рајн.

Павловић му је у поруци објаснио концепт и циљ пројекта, а напоменуо је и да би рад био волонтерски.

„Мени је то било занимљиво, јер волим да експериментишем, и пристао сам да им се придружим&qуот;, каже Рајн.

• Кад се пчеле и дронови удруже у тражењу мина у Босни и Хрватској
• За пет година роботи ће од људи преузети половину послова
• Произведено у Србији: Ручке из Трстеника стижу до скупоцених грамофона

Зелена енергија и органско поврће

Независност система који је осмислила група младих инжењера употпуњена је употребом соларне енергије.

На крову стакленика налази се соларни панел и преко њега се пуни батерија која напаја башту струјом, па корисници неће имати додатне трошкове за електричну енергију.

Павловић каже да систем може да функционише 48 сати „без иједног зрака сунца&qуот; уколико је батерија пуна.

Прототип који је изградио уз очеву помоћ на плацу у банатском месту Омољица, Павловић употребљава за узгој огранског парадајза.

„Нисмо желели да га прскамо и принос је одличан - главна корист за кориснике би требало да буде свеже и здраво поврће које су сами произвели&qуот;, каже он.

Ипак, овај инжењер додаје да заједно са колегама планира да уведе систем прскања биљака против штеточина за компаније и појединце који преферирају другачији начин узгоја.

„Замислили смо то тако да стакленик сам затвори све прозоре и закључа врата, попрска биљке помоћу уграђених прскалица на врху и после неколико сати када прође штетно дејство хемикалија на човека, сам откуључа врата баште&qуот;, објашњава Павловић.

Да ли је боље поврће из стакленика или баште?

Принос који ћете имати од поврћа и воћа и време које прође од садње до убирања плодова највише зависи од животног циклуса биљке, истиче Рајн.

Парадајз који има капацитет да нарасте до одређене величине неће бити дупло већи ако га гајите у пластенику или стакленику, каже он.

Ипак, стакленици могу заштити биљке од неповољних временских услова и помоћи пољопривредницима да од култура које гаје извуку највише.

Пописом пољопривреде из 2012. године утврђено је да 542 пољопривредна газдинства у Републици Србији поседују стакленике, али да се од расположивог капацитета користи 32 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику.

„Стаклене баште су замишљене као простор у којем ће постојати најоптималнији могући услови за опстанак и развој биљака.

„Ако биљци обезбедите идеалне услове, она ће максимално испунити генетски потенцијал, али преко тог генетског потенцијала не може,&qуот; објашњава Рајн.

Шта даље?

Када су се уверили да прототип аутоматизоване стаклене баште функционише, основали су фирму Зеленио (Зелленио) и планирају да свој производ понуде заинетересованим пољопривредним газдинствима и компанијама.

„За месец или два би требало да завршимо читаву платформу и почнемо са комерцијалним активностима&qуот;, каже Павловић.

Поред тога, планирају да адаптирају овај модерни стакленик како би се он могао поставити и у урбаним срединама.

„Када смо били у Амстердаму, приметили смо да на крововима зграда постоје мале баште и желимо да понудимо исто код нас, само на мало другачији начин.

„Тако ће људи који живе у зградама моћи да имају исте бенефите као и они који у дворишту или на њиви гаје поврће&qуот;, закључује графички дизајнер Лукић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.27.2021)