Више позоришта, а не солитера
Данас 16.09.2021 | Александар Станков
„Људи, је л’ сте слободни? Колико сте слободни?“ Ова питања у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“ поставља глумица новосадског позоришта која тумачи лик америчке певачице.
Она стоји на бини, гледа у мрак, а ми у нишком позоришту седимо и гледамо њу. Колико нас је одговорило на ово питање себи у браду? Због силне слободе ваљда. Или због бонтона? Ослободили су нас глумци до краја представе, па се и заиграло у публици тог претпоследњег дана „Театра на раскршћу“ током изведбе која је возила емоције као Шумахер својевремено велику награду Монака тесним улицама Монте Карла. Да, позориште ослобађа. У сваком смислу. Још увек млади нишки
