Финансијски аналитичари: Задужење Србије продајом зелене еврообвезнице није јефтино и без ризика

Ново задужење Србије на међународном тржишту капитала у износу од 1,75 милијарди евра за решавање еколошких проблема и враћање старих дугова није јефтина позајмица и носи ризик јер подразумева повећање извоза како би се тај новац вратио, рекли су данас финансијски аналитичари.

"Задужење у иностранству у страној валути је ризично јер се значајно мора повећати извоз како би се вратио тај новац, па је рационалније, ако се мора, задуживати се на домаћем тржишту капитала", рекао је за Бету консултант за страна улагања Милан Ковачевић.

Србија је јуче на међународном тржишту капитала продала "зелену" обвезницу у вредности једне милијарде евра, са роком од седам година, купонском стопом од један одсто и стопом приноса од 1,26 одсто.

Тај новац ће се, како је рекао министар финансија Синиша Мали, користити за финансирање и рефинансирање трошкова, везаних за изградњу постројења за пречишћавање воде за пиће, отпадних вода, за изградњу метроа и модерне железнице, заштиту од поплава, очување биодиверзитета, контролу и превенцију загађења, прикупљање, прераду и рециклажу отпада, енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије.

Истовремено је емитована и конвенционална еврообвезница од 750 милиона евра, са роком од 15 година, купонском стопом од 2,05 одсто и стопом приноса од 2,3 одсто и тај новац ће се користити за враћање старих дугова из 2011. године по каматној стопи од 7,5 одсто.

Ковачевић је рекао да се задужење у земљи може лакше држати под контролом у ситуацији када се зна да ће дефицит у буџету бити висок.

Додао је да ће и експанзивно повећање извоза бити тешко јер се зна да је спољнотрговинска размена са Кином око три милијарде евра, а да је извоз "готово никакав", а и извоз у Русију је мањи од увоза.

Он је оценио да разлог што се обвезница издаје са предзнаком "зелена" да се смири узнемирена јавност која је изашла на улицу због еколошких проблема.

Финансијски аналитичар Бранислав Јоргић рекао је да је позајмица од 750 милиона евра разумљива и неће имати ефекта на раст јавног дуга јер се тим новцем враћа старо задужење, а да је дуг за решавање еколошких проблема нерационалан јер еколошке проблеме треба да санирају загађивачи.

"Задужење од милијарду евра јесте велико оптерећење за буџет, посебно што уложена средства не обезбеђују у кратком року могућност да се инвестиција сама отплати, већ ће терет пасти на пореске обвезнике", рекао је Јоргић.

Истакао је да ће финансијско оптерећење од милијарду евра нарочито бити велико ако раст бруто домаћег производа (БДП) не буде шест-седам одсто.

Тај дуг је, према његовим речима, пре свега споран јер проблеме у екологији треба да решавају загађивачи, а не држава.

"Загађивачи су привредна друштва и грађани и они треба да сносе трошак загађења, па чак и трошкове енергетске ефикасности треба да сносе грађани и они који граде, а не држава", рекао је Јоргић.

Додао је да је тај дуг за еколошко загађење нарочито опасан ако се новац буде расипао ненаменски.

Јоргић је истакао да трошак за "зелену" обвезницу од 1,26 одсто није "спектакуларно низак" како га министар финансија и Народна банка Србије представљају јер на тржишту капитала има доста јефтиног новца.

(Бета, 17.09.2021)