Чичино бело одело

Обећала ми је то, још кад сам јој препричавао прво чичино писмо из Немачке, које нам је отац читао док је чичина фотографија, умрљана пољупцима и сузама, кружила између укућана. Прво је црно-бела фотографија, са чичином целом, витком фигуром, доспела у бабине руке. Баба се прекрстила, обрисала сузе крајем мараме па је изљубила целу, одозго надоле. Онда је пружила деди, настављајући да брише сузе и да уздише. Остали су коментарисали како је чича леп, леп, леп ко