Панел БЕФ-а: Самит у Словенији треба да потврди европску перспективу Западног Балкана

Предстојећи самит Европске уније и Западног Балкана неће донети важне одлуке, али ће потврдити европску перспективу региона и посвећеност Брисела западнобалканској шесторки, оценили су учесници панела на 21. Београдском економском форуму.

На панелу "ЕУ - Западни Балкан: Што можемо да очекујемо од самита у Словенији", известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик рекао је да процес проширења Уније "стоји у месту" и додао да за то постоје "разлози и ситуације" и у региону, али и у самој ЕУ.

Билчик је казао да од самита, који ће бити одржан у среду у Брду Код Крања, очекује "јасне сигнале" по питању европске перспективе Западног Балкана, за коју је навео да "мора да буде опипљива".

"Надам се да ће бити јасних сигнала и по питању помирења и окретања будућности. Морамо да учинимо много више и у ЕУ и региону како не бисмо изгубили душе и умове свих људи који желе да овај процес (проширења Уније) успе", рекао је Билчик.

Он је оценио да ће самит бити одржан у "изузетно важном тренутку" за европску будућност Западног Балкана, наводећи да се нада да ће Брисел до краја године, односно словеначког председавања Унији, отворити преговоре са Северном Македонијом и Албанијом, и да ће доћи до напретка Србије на европском путу.

"Треба да се осврнемо на напредак земаља кандидата, нарочито у случају Србије, и да отворимо нове кластере у оквиру нове методологије", рекао је Билчик.

Навео је да се нада да ће на самиту бити речи и о учешћу земаља Западног Балкана на Конференцији о будућности Европе, рекавши да је то "важно, јер дискусија без учешћа региона не би била смислена".

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жофре рекао је да овонедељни самит даје могућност за потврђивање европске перспективе Западног Балкана и за покретање одређених активности, пре свега у погледу примене економско-инвестиоционог плана.

"Тај план је основа наших актиовности у региону, то је велики инструмент за обнову од пандемије корона вируса. Опоравак од пандемије је могућ једино уз помоћ стратешких инвестиција. ЕУ ће уложити девет милијарди евра, али земље Западног Балкана морају да осмисле конкретне пројекте тако да заједно подигнемо још 20 милијарди евра и да укупни пакет буде око 30 милијарди", казао је Жофре.

Жофре је навео да је ЕУ ове године "активно радила са регионом" и додао да то "показује свест Уније о значају региона и потребу за напретком".

"За све то су потребне реформе, јачање владавине права, поштовање слободе изражавања и медија, добросуседски односи и већи степен економске интеграције у региону", рекао је Жофре.

Он је указао нзначај прошлонедељне посете председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен региону.

"Уз Београд, Фон дер Лајен је у Србији посетила и Ниш и тамо је са председником (Александром) Вучићем покренула модернизацију Коридора 10, што је важно јер повезивање европских грађана повећава и трговину. Важан је и аутопут мира Ниш-Приштина", казао је Жофре.

Амбасадор Словеније у Београду Дамјан Бергант рекао је да је стабилност Западног Балкана наш стратешки интерес ЕУ и указао на повезаност спровођења реформи у земљама региона са процесом проширења Уније.

"Словенија жели да пошаље поруку о европској перспективи региона и европску подршку веродостојном процесу проширењу. Гласови из региона морају да буду саслушани у ЕУ, јер сви треба да осете да су део тог процеса", казао је Бергант.

Наводећи да су изазови региона и ЕУ заједнички и да зато треба да буду заједно и решавани, Бергант је указао на велики значај самита из неколико разлога, у које је убројао наставак континуиране дебате на највишем нивоу, смањивање јаза у развоју између региона и ЕУ, борбу против социо-економских последица пандемије и подршку економском оправку Западног Балкана.

"На самиту ће бити речи о зеленим коридорима, о ковид сертификатима. Очекујемо даље продубљивање сарадње на пољу заједничких безбедносних политика које се тичу миграција, дезинформација, борбе против тероризма и радикализације, борбе против организованог криминала", рекао је словеначки амбасадор.

Вицепремијер Северне Македоније Никола Димитров изјавио је да предстојећи самит није скуп на којем ће бити доношене одлуке, али је указао на његов значај, рекавши да је "важно оставити траг посвећености, јер онда следе конкретне активности".

"Биће много дискусија о зеленој агенди и посвећености региона еколошким питањима како би он био усклађен са осталим делом Европе. Крајње је време да кренемо даље, Србија је у процесу годинама, нико не може да каже када ће тај процес бити окончан", рекао је Димитров.

Навео је да је, ако садашњи процес приступања Западног Балкана Унији не функционише, потребна "алтернативна политика како би регион био више европски", уз оцену да је ЕУ "на испиту" управо у том делу Европе.

"ЕУ је највећи донатор на Балкану, али цела ситуација са проширењем негативно утиче на њену репутацију у региону", додао је Димитров.

Председница Европског покрета у Србији Јелица Минић указала је на промену контекста у региону у последњих месец дана, односно у време припреме самита ЕУ и Западног Балкана.

Минић је казала да је контекст знатно промењен од Бледског стратешког форума, одржаног почетком септембра, јер је у међувремену избило неколико криза, пре свега око устоличења митрополита Српске православне цркве Јоаникија на Цетињу и одлуке Приштине о реципроцитету по питању регистарских таблица.

"Процеси који су се десили у последњих месец дана "замрачили су лепу слику са Бледа", навела је Минић.//

(Бета, 04.10.2021)