Баленциага и Симпсонови су најбољи тренутак ове Недеље моде у Паризу - до сад
Буро 04.10.2021 | Тина Лончар
Као да је живот један каотични театар у којем се, без икаквог сценарија, измјењују ликови и сцене, обожавам сједити постранце и проматрати људе у несвакидашњим ситуацијама.
Назвала бих то "хобијем", премда не вјерујем да је буљење у људе итко икада класифицирао као хоби. Углавном... Радим то посве интуитивно, мотивирана пуком радозналошћу. Без икакве намјере да неко понашање осудим или исмијем, чиним то напросто како би у најситнијим гестама других, њиховим једва видљивим сигналима нелагоде и охрабрујућим покушајима да се она не примијети, пронашла дјелиће себе и оно што нас веже. Некоћ, док су на домаћем терену још постојале
