Гистро приче: Кафа и ратлук

Гистро приче: Кафа и ратлук

Мој деда никад није био кафански човек, али тих неколико пута када сам као клинац са њим био у кафани, остали су ми заувек у сећању.

Црвено-бели карирани столњаци, оне измучене металне пиксле и мешавина мириса роштиља и свадбарског купуса, још увек су ми у глави. Деда би обично себи наручио ракију, турску кафу (уз коју би добио ратлук) и киселу воду, а мени црни или жути сок. Сећам се да ми је говорио како је за неке велике одлуке у животу неопходно да човек попије кафу са самим собом. Питао сам га како то мисли са самим собом када сам ја са њим, а он ми је рекао: „Па ето, зато и не доносим

Турска »

Кључне речи

Забава, најновије вести »