Рио Тинто: Пројекат Јадар доносио би Србији 1,5 милијарди долара годишње

Пројекат "Јадар" компаније "Рио Тинто", који подразумева отварање рудника литијума и бора у близини Лознице, требало би да у Србији допринесе бруто додатој вредности са 1,5 милијарди долара годишње, што је једнако 1,2 одсто актуелног БДП-а земље, речено је данас на представљању Процене економског утицаја тог пројекта.

"Директан допринос овог пројекта БДП-у Србије на годишњем нивоу био би 627 милиона долара, индиректан 589 милиона долара и индуковани 296 милиона долара", казао је професор Економског факултета у Београду Драган Лончар у име аутора студије "Петерхоф Цонсултинг".

Истакао је да би кроз директно запошљавање и радна места у повезаним делатностима пројекат омогућио посао за више од 5.000 људи и то 1.170 директно запослених, као и 3.950 радних места у повезаним секторима.

"Очекиван годишњи допринос пројекта 'Јадар' порезу на добит би био близу 70 милиона долара, 32 милона долара рудне ренте, 2,7 милиона долара пореза на имовину, 20,9 милиона долара пореза на дивиденде и 7,4 милиона долара је пројектовани износ пореза на зараде и доприносе, што даје укупан очекивани порески ефекат годишње од 133 милиона долара", прецизирао је Лончар.

Додао је да би Општина Лозница према пројекцији имала годишњи прилив од 17 милиона долара, што је 62 одсто буџета града за ову годину.

"Укупан буџет за набавку, који је планиран за период експлоатације пројекта износи 3,7 миљарди долара, а односи се на набавку машина, репроматеријала, енергије. Пројекција је да би се најмање 70 одсто користили потенцијали домаћих добављача, што значи да би годишње 'Рио Тинто' пласирао 84 милиона долара ка њима", рекао је Лончар.

Додао је и да би пројектована просечна нето зарада била 1.222 долара по раднику, што је дупло више од просека за Србију, односно 40 одсто виши од просека у рударском сектору у овом тренутку.

Како је прецизирао, суштина студије је била да процени могуће економске ефекте пројекта "Јадар" на БДП, запосленост, извоз, инвестиције, пореске приходе и приходе домаћих добављача.

Он је истакао да је студија рађена на основу података које је доставила компанија "Рио Тинто", као и јавно доступних извора, те да се односи искључиво на директне, индиректне и индуковане економске ефекте, односно да није у питању друштвена цост бенефит анализа и да није било разматрања социјалних и еколошких утицаја.

Додао је да се студија базирала на експлоатацији рудника у периоду од 30 година, који је планиран да се реализује на површини од око 300 хектара на територији општина Лозница и Крупањ.

Подсетио је да је планирано да комплекс производи приближно 58.000 тона литијум-карбоната, 160.000 тона борне киселине и 255.000 тона натријум-сулфата као нус производе, чији корисници могу бити они који производе батерије за електричне аутомобиле, соларне панеле, лекове, хемијске супстанце за третирање дрвета, ђубрива.

Директорка компаније "Рио Сава", ћерке фирме "Рио Тинто" у Србији, Весна Продановић подсетила је да је компанија, након истраживања и открића минерала јадарита, пуштања у рад пилот постројења у Аустралији, више студија и истраживања, ове године одлучила да у реализацију пројекта "Јадар" уложи 2,4 милијарде долара.

Према њеним речима, пројекат "Јадар" имао би значај за прелазак на економију са ниским уделом угљеника и представљао би највећи извор залиха литијума у Европи у наредних 15 година, јер минерал јадарит садржи две критичне сировине битне за будући развој, а то су бор и литијум.

Додала је и да би то Србији омогућило да буде предводник нових решења у борби са климатским променама.

"Борна киселина и литијум карбонат, који би били наши производи, уврштени су на листу критичних сировина ЕУ због кључне улоге коју имају у процесу зелене транзиције", казала је Продановић.

Указала је да је значај литијума у могућности да складишти електричну енергију ефикасније од осталих елемената због чега ће се користити за батерије за електрићна возила и велике системе за складиштење обновљиве енергије, док се борати користе за израду ветро турбина и соларних панела.

"У наредним деценијама очекује се све већа потражња за литијумом. Према предвиђању Светске банке, производња литијума могла би да се повећа скоро 500 процената до 2050. године. Процењује се да ће до 2030. године бити потребно најмање 18 пута више литијума, а до 2050. године 60 пута више литијума него што је тренутна потреба", рекла је директорка "Рио Саве".

Потврдила је да се ради и на Студији о процени утицаја на животну средину, која би према плану требало да буде завршена до краја године, нагласивши да ће бити доступна свим заинтерсованима на увид.

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж истакао је да "Србија има литијум као најтраженије погонско гориво или злато 21. века, односно 158 милиона тона резерви јединствене руде јадарит која у себи садржи високе концентрације литијума".

"Питање је хоћемо ли и колико брзо овај потенцијал Јадра успети да ставимо у функцију, климатски паметно, на одржив и одговоран начин", рекао је Чадеж, указавши да и друге земље у свету раде на томе да истраже и експлоатишу своје резерве.

Он је истакао да пројекет може да доведе у Србију и друге велике инвеститоре, као што су произвођачи електричних аутомобила и батерија за возила.

"Отвара се и низ могућности за домаће компаније да буду у ланцу добављача", навео је председник ПКС. //

(Бета, 29.10.2021)