DECA BEZ TERETA

Odrastala sam u Lebanu. Pešačili smo do škole i vraćali se sa drugovima nazad. Naše vreme večere je bilo u 19 sati. Crtaći u sedam sati i 15 minuta i pre polaska u školu. Jedenje u restoranu nikad se nije dogodilo. Kafići, barovi, igraonice za decu, ni reči od toga. Skinuli bi školsku odeću čim bi došli kući i sami obukli svoju, onu za igru. Morali smo uraditi domaći zadatak i razne kućne obaveze, pre nego što su nam dopustili da se napolju igramo sa komšilukom.