Жујовићево отворено писмо Кону: Дезертеру струке, части и правичности
Правда 02.11.2021 | Нова
Предраже, Предраге, Предрагу… Отприлике тако иде фазон Дулета Пацова. Нема песме за тебе. Само глуво у круг. Мој некадашњи колего, и даље стојим иза тога, синоћ си гостовао на Н1 телевизији. Пријатно си ме изненадио. Баш си ме испоштовао. Од свих, мени си у два маха споменуо име и презиме. И да ми не замераш. Ту ми је ентузијазам мало спласао. Мораш, Предраге! Мораш да ми замериш! И замераш, наравно, него све што те жуља умотаваш у гомилу слузи, попут оне коју остављаш за собом.
Пише: др Горан Жујовић Примећујеш да ти не персирам. Не осећам потребу. Имам утисак као да пишем лику који чека на суђење, и коме је судбина изгледна. Бившем. Прошлом. Нажалост, у овом сатирању мог народа ти и даље имаш неку употребну вредност. Додељену од стране господара. Релативизација. Обмана. Збуњивање. Што се мене тиче, одавно не правим ту грешку да те не гледам истим очима као и Горана Весића у том фантомском телу, званом Кризни штаб. Са истим циљем
