Лектира за ову недељу
Нова 16.11.2021 | Аутор:Владислава Гордић
Иванчица Ђерић, „Тамо на небу једу свој купус“, Ренде, 2021. и Дејан Вукићевић, „Приватна антологија“, Српска књижевна задруга, 2021. „Тамо на небу једу свој купус“ „Свијет је башта ташта, свијет је као рана“ Трећа књига поезије Иванчице Ђерић као да дели њен свет и наше време на неспојиве координате.
Иако римована и певљива, лепршава и неретко избраздана рефренима, свака песма у збирци „Тамо на небу једу свој купус“ пева о смрти, о нестанку неког драгог и нечег важног. Поезија у којој има и штакора, и црних застава, неба и мора (којима, нимало идилично, прете сателити и загађења), и Примоштена и Марбеље, дезоријентише нас док стојимо између две наоко познате коте: између технолошке садашњости и моћних сила с једне стране, и вољене а неиздрживе прошлости
