Данило Киш: Прича о печуркама

Једноставно, овде их нико није тражио”, рече дечак. “Господе”, рече госпођа Сам усхићено и изручи у траву шишарке. Стајали су на пропланку, на самом излазу из Грофовске шуме. Сунце је обливало црвеном светлошћу сасушено лишће и борове иглице. Мирисало је на труло сено и на шумску смолу. “Овде их нико није тражио”, понови дечак. Али се нико није померио с места. Стајали су и гледали као запањени. Свуда наоколо, по ивицама пропланка, расле су велике печурке, одозго