Fudbal i reprezentacija Srbije: Katshuito Kinoši, Piksijev pomoćnik, za BBC na srpskom - kako sam postao Kinošić

Fudbaleri reprezentacije Srbije se raduju i grle, okrenuti prema delu lisabonskog stadiona Da Luž na kojem su smešteni gostujući navijači.

„'Ajdeee", viče u kameru Andrija Živković, isijavajući sreću.

Ima i zašto - pobedom nad velikim Portugalom obezbeđen je plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru.

Sa njima se raduje i Katsuhito Kinoši iz Japana, kondicioni trener u stručnom štabu selektora Dragana Stojkovića Piksija, a u ovom slučaju čovek koji drži kameru.

„'Ajmo, Kinoši, majstore", kaže mu potom Strahinja Pavlović, čuje se na snimku.

„Ej, Kino", dodaje prvo Saša Lukić, pa Uroš Spajić.

• Fudbalski umetnik - pet stvari koje je Dragan Stojković Piksi dao reprezentaciji
• Kome će biti uplaćeno milion evra od plasmana fudbalera Srbije na Svetsko prvenstvo
• „Ljudi moji, je li to moguće“ - fudbalski trenuci koje pamte navijači u Srbiji

Kinošijevo lice na tom snimku takođe isijava sreću.

„Svi su verovali da možemo da se kvalifikujemo, ne samo stručni štab i igrači, već i kuvari, ekonomi, svi u našem okruženju", kaže Katsuhito Kinoši za BBC na srpskom.

„Za nas to nije čudo, već rezultat napornog rada", dodaje.

Kinoši je snimak slavlja posle pobede objavio na Instagramu, a u opisu videa je napisao: „Samo sloga Srbina spasava".

https://www.instagram.com/tv/CWRipHEll3B/?utm_source=ig_web_copy_link

Poznatu krilaticu - na srpskom, uz malo muke - ponovio je i tokom intervjua.

„Znali smo da je to ono što moramo da uradimo, da se ujedinimo, nikada ne odustanemo, igramo lep fudbal i donesemo rezulat - to se i dogodilo", navodi.

O učenju srpskog, ćirilici, srpskoj kuhinji, životu u Japanu, odnosu sa Stojkovićem, Beogradu i mnogim drugim stvarima, Kinoši je pričao u velikom intervjuu za BBC na srpskom.

Kao i o paklenom (i neuspelom) planu ljudi iz Piksijevog stručnog štaba da ga ugoje.

„Volim srpsku hranu i kada jedemo, a ja ne mogu više, oni mi kažu: 'Ajde, Kino, moraš da pojedeš to, to je pljeskavica'", citira Kinoši njihove ubeđivačke metode.

„'Ne, ne, ne mogu više', odgovorim", dodaje uz osmeh i odmahivanje rukama.

„'Moraš, ajde, ajde', kažu mi".

Kinoši(ć)

Filmska pobeda nad Portugalom, golom Mitrovića u 90. minutu, izazvala je euforiju.

Reprezentativci su tako, posle mnogih nedaća i muka, konačno postali heroji nacije.

A među njima i Kinoši, koji sa Stojkovićem sarađuje više od deset godina.

Kako ljudi reaguju, da li mu prilaze na ulici?

„Epidemija korona virusa to otežava, većinu vremena provodim u Staroj Pazovi (gde je sportski centar Fudbalskog saveza Srbije), tako da nemam mnogo kontakta sa ljudima", kaže.

Međutim, kako navodi, ipak se desi da ga primete - kao nedavno kada je išao na ručak.

„Gledaju, gledaju i onda kažu: 'Aaaa, Kino', pa priđu, čestitaju mi, požele dobrodošlicu u Srbiju i slično - to me čini srećnim", navodi.

„Pišu mi i na Instagramu, više od Japanaca", dodaje.

Drago mu je, kaže, da je reprezentacija „učinila srpski narod srećnim".

„Kažu mi da promenim prezime u Kinošić", kaže uz osmeh.

„To mi je veoma lepo, svi su prijateljski nastrojeni prema meni".

• Dušan Vlahović - zlatni dečko srpskog fudbala
• Aleksandar Mitrović - čovek za golove i rekorde
• „Mitro's on fire": Kako se je čuvena pesma Mitroviću uvukla budizam na stadione širom sveta - i Srbije

Kosa mu je crna, priča polako i razgovetno, odajući utisak staloženog čoveka.

Ljudi na ovim prostorima su često dijametralno suprotni - uvek bučni i intenzivni.

„U Japanu je drugačije, sve je mirno, ali vaša vrsta mentaliteta je prikladnija za fudbal", smatra Kinoši.

Kako to?

Tako što fudbal nikada nije ravna linija, objašnjava.

„Sve bude tiho, tiho i onda BAM", viknuo je Kinoši odjednom.

„Pa onda opet sve tiho, pas, pas, pas i onda BAMBAMBAMBAM", viče i pokazuje rukama.

„To je fudbal, vaš um je podešen na to".

U Beogradu, naveo je ranije, voli Kalemegdan, Savu i Dunav, kao i grafite na ulicama, a od tradicionalne hrane najviše mu prija ajvar.

Palačinke u trening centru u Pazovi su odlične, ističe ovaj put.

Međutim, Kinoši pre svega voli zdravu ishranu i zdrav život.

„Moj posao je da budem u formi, tako da svakog dana ustajem rano i treniram - kako da sa viškom kilograma nekome budem trener", pita.

„Teško mi je ponekad da odolim svim izazovima, ali se borim".

Trudi se da sportski život prenese i na igrače.

„Nekima sam rekao: 'Bićete stariji, ostarićete, znate to, zar ne?'.

„'Da, sada imate 25 godina i imate novca, ali ostarićete - ako želite da budete trener kao ja, morate da trenirate i učite'.

„Kažu svi da im se sviđa moj stil i znaju da je to sve dobro za njih", ističe.

Inače, Kinoši ne pije alkohol, ali je ranije izjavio da će u slučaju plasmana u Katar popiti rakiju.

Da li se to zaista desilo?

„Malo sam probao u hotelu - jednu čašicu, samo jednu", kaže uz osmeh.

Kinošijeva priča

Rođen je 6. oktobra 1964. godine i odrastao u Tokiju, naselju Nerima.

Detinjstvo pamti kao lepo, iako su mu se roditelji brzo razveli, pa je odrastao bez oca.

„Majka je insistirala na tome da igram fudbal, iako su svi u Japanu tada samo igrali bejzbol - profesionalni fudbal nije postojao uopšte", priseća se.

Počeo je da trenira sa šest godina i za sebe kaže da je bio dobar fudbaler.

Prvo je igrao za tim Nerime, pa onda za tim Tokija.

„Već tada sam znao da želim da postanem fudbaler", navodi.

„Fudbal je oblikovao je čitav moj život i naučio me mnogo toga, naročito kako da preživim u ovom svetu", dodaje.

Danas ima suprugu, troje dece i dva psa - svi su u Japanu i kaže da mu mnogo nedostaju.

Oni su, kaže, njegov ikigai.

U japanskoj kulturi ikigai je pojam za nešto za šta se budiš svakog dana, nešto za šta živiš.

„To je naravno moja porodica", kaže kratko.

„Ali živim i za vraćanje duga fudbalu - želim da ljudi znaju koliko je fudbal lep i koliko možete da budete srećni kada ga igrate", dodaje.

Da bi to postigao, smatra, mora da ima rezultate i da se bavi fudbalom na vrhunskom nivou.

„Te stvari, na kraju, čine moju porodicu srećnom - to je najveći cilj, to je moj ikigai", kaže.

• Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
• Treba li da se hranimo kao Japanci da bismo duže živeli

Pored igranja fudbala, Kinoši je dugo radio i na sopstvenom obrazovanju.

Diplomirao je na Nipon univerzitetu sportskih nauka u Tokiju, a fudbal je igrao 25 godina.

Posle kačenja kopački o klin bio radio je nekoliko poslova, ali uvek u fudbalu - bio je prvi trener, kondicioni trener, a koji put i direktor.

Govori engleski i portugalski, a tokom 2014. i 2015. je na Aiči univerzitetu u Japanu predavao sportsku strategiju na katedri za savremeni menadžment.

Kinošijeva trenerska karijera počela je 1995. godine, kada je postao kondicioni trener u Šonan Belmare klubu, a kasnije je radio i u Serezo Osaki i Urava red dajmonds.

To su bile formativne godine japanskog fudbala, jer je Džej liga - prva profesionalna liga Japana u fudbalu - osnovana 1992. godine.

Dve godine kasnije dogodio se još jedan značajan trenutak za japanski fudbal.

Na daleki istok, u redove Nagoje, stigao je jedan od najboljih fudbalera sveta u tom trenutku - Dragan Stojković Piksi.

---

Pogledajte i video o Piksiju: Od igrača iz Pasi Poljane, do selektora sa Marakane

---

Kinošijeva i Piksijeva priča

Kinoši kaže da je sa Piksijem imao dva prva susreta.

Prvi kad su bili rivali.

„Svi su znali da je on odličan igrač i pitao sam se kako ga zaustaviti - znao sam da mu je samo trenutak dovoljan da reši meč", navodi Kinoši.

„'Ne dajte mu da igra', rekao sam igračima, iako sam znao da je to veoma teško uraditi".

„Ali kada sam ga video kako igra rekao sam sebi 'ovo je Piksi, niko ne može da ga zaustavi'.

„To je to, ovo je fudbal, on je fudbal", pomislio sam.

Stojković je u Nagoji ostao sve do 2001. godine, kada je završio karijeru, zacementiravši sebi poziciju jedne je od najvećih fudbalskih legendi tog dela sveta.

Potom je bio predsednik Fudbalskog saveza Srbije, nasledivši čuvenog Miljana Miljanića, a potom i predsednik Crvene zvezde.

U Japan se vratio 2008, da postane trener njegove Nagoje.

Tada se dogodio drugi prvi susret njega i Kinošija.

„Zvali su me iz Nagoje i pitali me da li želim da budem pomoćni trener Dragana Stojkovića", kaže Kinoši, izgovarajući Stojkovićevo ime sa dozom poštovanja.

Molim? Stvarno?

„'Bio si trener, imaš znanje iz fizičke spreme, on traži kondicionog trenera koji priča engleski', rekli su mi".

https://www.instagram.com/tv/CWWVJvdlf4G/?utm_source=ig_web_copy_link

I tako je počela njihova saradnja.

„Odmah sam pomislio da moram da budem mnogo ozbiljniji i bolji nego ranije, jer ipak je to Piksi", kaže Kinoši.

„Sigurno će mu zahtevi kao biti visoki, pomislio sam, što znači da moram mnogo da znam o fudbalu i da uvek dajem 100 odsto sebe", dodaje.

Tako je izgleda i bilo, pa Stojković i Kinoši sarađuju više od 10 godina.

Posle Japana, zajedno su radili i u kineskom Gvangžuu, a sada i u reprezentaciji Srbije.

Šta je za to vreme on naučio od Stojkovića, a šta Stojković od njega?

„Ne znam šta je on naučio od mene, mislim da nije ništa", odgovara japanski stručnjak uz osmeh.

„Ali razume me dobro, što je veoma važno", dodaje.

• Poslednjih 11 Srbije i Crne Gore: Reprezentacija zemlje koje nema
• Osimova Jugoslavija i drugi timovi koje su zaustavile nefudbalske stvari
• Predrag Mijatović: Jugoslavija je mogla da bude prvak sveta u fudbalu
• Darko Pančev: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“

Od Piksija je kaže naučio da je važno da svi zajedno veruju u nešto.

„Ne mogu da budem kao on, niko to ne može, ali mogu da budem deo njegovog tima i života", navodi.

Kako navodi, to u praksi znači da pred svaki trening Stojkoviću pripremi sve što treba.

„I dalje osećam blagu nervozu i tenziju pred svaki trening, ali taj pritisak - ne samo od javnosti, već i od njega - čini da napredujem.

„To je normalno, zato je on tako dobar trener i zato je bio tako dobar fudbaler".

Stojković je poznat i kao dobar igrač stonog tenisa.

Da li Kinoši uspeva da mu parira?

„Ne, ne, veoma je dobar, ne uspevam", odmahuje Kinoši odmah rukama i smeje se.

Katar

Reprezentacija je pod Stojkovićevim vođstvom - i uz Kinošijevu pomoć - konačno uspela da obraduje naciju.

„To nam je bio cilj", kaže Kinoši uz osmeh.

Kako su to uspeli?

U javnosti se najviše priča koliko je Stojković uspeo da motiviše igrače i napuni ih samopouzdanjem da igraju napadački fudbal, bez pardona prema bilo kome.

Reprezentacija Srbije posle dugo vremena uvek ide na pobedu.

„Njegovu filozofiju svi razumeju, njegova filozofija je naša filozofija", kaže Kinoši.

„Nikada nema odustajanja, nema povlačenja", dodaje.

Iako je on kondicioni trener, zadužen za fizičku spremu reprezentativaca, Kinoši podjednako radi na njihovim glavama i psihološkoj pripremi za mečeve.

„Učinak igrača ne zavisi samo od njegove fizičke snage, već i od uma", kaže kratko.

„Zato moramo da pristupimo njihovim umovima, da budu pozitivni i da imaju samopouzdanje", dodaje.

---

Pogledajte video: On uči Japance da plaču i oslobode se stresa

---

Pored toga, ističe, on kao kondicioni trener u reprezentaciji nema mnogo vremena za rad na fizičkoj spremi - igrači zajedno odrade tek nekoliko treninga pred utakmicu.

„Neki kondicioni treneri sve zasnivaju na teretani, trčanju, podizanju pulsa…

„Moj stil nije takav - bio sam fudbalski trener pre nego što sam postao kondicioni, čovek sam iz fudbala, znam šta je potrebno fudbalerima.

„I Mister (kako zovu Stojkovića u reprezentaciji) zna te stvari, možda baš zato želi da radim sa njim", navodi Kinoši.

Iako je napravljen veliki uspeh, nema mnogo vremena za odmor.

Kinoši ističe da su odmah posle meča protiv Portugala počele pripreme za dalja iskušenja reprezentacije.

Kakva su očekivanja za Svetsko prvenstvo?

„Meta je, naravno, najviša moguća, ali pre Mundijala moramo da nastavimo da budemo dobri, kako bismo u dobroj formi otišli tamo", kaže Kinoši.

„Koncentracija je na pripremama - moramo da budemo ozbiljni, nema opuštanja", dodaje.

„Taj pristup nam je doneo plasman u Katar".

---

Pred izlazak na megdan protiv Portugala

Kinoši dosta pazi na psihološku pripremljenost igrača, a opisao je jedan od načina koji je verovatno iskorišćen za savladavanje straha pred meč sa Portugalom.

„Čekali smo da krenemo na zagrevanje na lisabonskom stadionu i 60.000 ljudi je već bilo tamo.

„I dok smo čekali, rekao sam nekim igračima: 'Sad će da nam zvižde… Idemo da nam zvižde, idemo, idemo, hajde da ih izazovemo da nam zvižde'.

„Išli smo polako, polako, polako, polako i onda smo izleteli na teren.

„I 60.000 ljudi je počeli da viče.

„Da, da zviždite nam, hajde, hajde", priča Kinoši uzbuđeno i pokazuje rukama na sebe, oponašajući tu situaciju.

„Hajde, zviždite sada, kasnije ćemo vas utišati", dodao je.

Tako je i bilo.

---

Budućnost

Katsuhito Kinoši je za pedesetak godina prešao dug put.

Od Tokija do Beograda, između kojih ima 9.000 i kusur kilometara.

Od fudbala u naselju Nerima, do prvog Japanca u stručnom štabu neke evropske reprezentacije i plasmana na Svetsko prvenstvo u Kataru.

„To je neverovatna stvar", kaže Kinoši ushićeno.

„Kažu mi 'čestitamo Kino, možeš sa Srbijom u Katar, srećnik si'.

„Naravno da imam sreće, ali ne znate koliko sam radio da bih bio na ovom mestu, jer ako nešto želite morate da se borite i dajete sve od sebe", navodi.

Šta to u praksi znači?

„Budio sam se rano, pravio rasporede treninga i sve što treba za Piksija, dok sam bio u Japanu nisam spavao noćim da bih gledao evropski fudbal, pravio izveštaje…

„Trošio sam novac na obrazovanje, učio engleski, portugalski, sad i srpski - i to ne samo psovke, dodaje uz osmeh - to je sve bilo veoma teško.

„Mnogo toga sam žrtvovao da bih bio trener u Evropi, ali kada to ostvarite osećaj je neverovatan… Kao da sam otišao u svemir".

Kako kaže, sada će na neko vreme otići u Japan, da bi bio sa porodicom, ali će se brzo vratiti u Srbiju.

Prijateljske utakmice reprezentacija ima već u martu, žreb za Svetsko prvenstvo biće održan 1. aprila, tokom juna sledi Liga nacija, a potom i pripremni mečevi za Katar.

I onda dolazi Mundijal, takmičenje koje tako dobro zna da napravi (još veće) heroje.

Međutim, vreme će uraditi što najbolje zna - proteći - i turnir će se završiti.

Za neke slavno, za neke neslavno, kako to obično biva.

Dan posle završetka Svetskog prvenstva Kinoši će sedeti u udobnosti svog doma ili na omiljenom mestu u Beogradu i čitati novine.

Šta piše u njima, kako glasi naslov?

„Kada zamislim te novine listovi su prazni, sve je belo", zamišlja.

„Budućnost je nepredvidiva i uvek možemo da je promenimo... Hajde sada da uživamo u tome što možemo da igramo u Kataru".

Katar nikako nije kraj, dodaje japanski stručnjak.

I srpski fudbal i on će imati naredne mete.

„Posle ide Evropsko prvenstvo 2024. godine, na koje takođe moramo da se kvalifikujemo, a nadam se da će biti još budućnosti i posle.

„Da ću biti glavni trener nekog kluba, jednog dana se penzionisati, vratiti u Japan i uživati u vremenu provedenom sa porodicom.

„To su mi sve ciljevi, ali prvo pripreme za Katar".

---

Možda će vas zanimati i ovaj video: Kinez koji obožava Novaka Đokovića

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.23.2021)