Zemlja bez šanse: Podsećanje na remek-delo Emira Kusturice povodom retrospektive njegovih filmova u Jugoslovenskoj kinoteci
Večernje novosti 23.11.2021 | Božidar Zečević
Foto Slobodan Pikula Ako je "Sećaš li se Doli Bel" (1981) bilo fascinantno otvaranje jednog velikog talenta, a "Otac na službenom putu" (1985) potvrda njegove stvaralačke zrelosti u trenju stvarnosti i poezije, onda je "Podzemlje" procvat jednog otkrivenog filmskog stila, "veliki film" koji pečati svoje vreme.
Novija srpska istorija, koja se obnavlja u grčevitoj propasti Jugoslavije, dakle stvarnost poslednjeg (- a daj Bože da je poslednji! -) rata svih protiv svih na brdovitom Balkanu prelama se u kaleidoskopu gotovo fantastičnih, nadrealnih, ekspresionističkih i postmodernističkih prizora koji tu konstituišu jedan hibridni filmski stil. Ovaj stil nastaje sasvim u duhu opšte definicije filma - da je jedinstvo čulne stvarnosti i čulne obmane, dakle neka vrsta grandiozne
