Земља без шансе: Подсећање на ремек-дело Емира Кустурице поводом ретроспективе његових филмова у Југословенској кинотеци
Вечерње новости 23.11.2021 | Божидар Зечевић
Фото Слободан Пикула Ако је "Сећаш ли се Доли Бел" (1981) било фасцинантно отварање једног великог талента, а "Отац на службеном путу" (1985) потврда његове стваралачке зрелости у трењу стварности и поезије, онда је "Подземље" процват једног откривеног филмског стила, "велики филм" који печати своје време.
Новија српска историја, која се обнавља у грчевитој пропасти Југославије, дакле стварност последњег (- а дај Боже да је последњи! -) рата свих против свих на брдовитом Балкану прелама се у калеидоскопу готово фантастичних, надреалних, експресионистичких и постмодернистичких призора који ту конституишу један хибридни филмски стил. Овај стил настаје сасвим у духу опште дефиниције филма - да је јединство чулне стварности и чулне обмане, дакле нека врста грандиозне
