Кад одрастеш на тромеђи дијалеката, рачунај да ћеш бити мета подсмеха
РТС 26.11.2021
Одрасла сам на граници три дијалекта штокавског наречја: источнохерцеговачког, шумадијско-војвођанског и косовско-ресавског. Тако мој муж Земунац, каже да по томе како говорим када телефонирам зна да ли разговарам са фамилијом из Горњег Милановца, Чачка или са школском другарицом из Краљева.
„И ја гу не знајем. Само гу у ноћ чујем и у с'н с'нујем. А песма је моја голема: Како мајка сина имала, чувала, ранила. Дан и ноћ само њега гледала. Што на сина душа заискала, све мајка давала, а син - болан! Пораснаја син. Дошла снага, младост... Дошле башче, цвеће, месечина. - Замирисале девојке!... Син полетеја. Све што искаја, све имаја. Хатови, пушке, сабље, жене... Коју девојку неје погледаја, само њене косе неје замрсија и уста целиваја“, каже газда Митке
