Vislava Šimborska: Pohvala snova

U snu slikam kao Vermer van Delft. Tečno razgovaram na grčkom i ne samo sa živima. Vozim automobil koji mi je poslušan. Sposobna sam, pišem velike poeme. Čujem glasove, ništa gore od ozbiljnih svetaca. Bili biste začuđeni mojim sjajnim sviranjem na klaviru. Letim baš kao što treba, znači – samo po sebi. Kad padnem s krova, umem da padnem meko na zeleno. Nije mi teško da dišem pod vodom. Ne žalim se: uspela sam da otkrijem Atlantidu. Radujem se što pred smrt uvek