Србија и Института за водопривреду „Јарослав Черни": Савет за борбу против корупције тражи да се поништи приватизација

Готово све што у Србији има везе са водама прошло је кроз руке научника Института за водопривреду „Јарослав Черни&qуот;, а почетком године завршен је поступак његове приватизације.

Купили су га конзорцијум компаније „Миленијум тим&qуот; и седам директора Института, у односу 70:30, по цени од 2,5 милиона евра.

Ово акционарско друштво је водећа научно-истраживачка организација у Србији и региону у области вода, која се, поред истраживања, бави и пројектовањем, инжењерингом и консалтингом, као и израдом различитих студија.

Два месеца касније, Савет за борбу против корупције Владе Србије саопштио је да „продају треба поништити, с обзиром на то да је неоснована, неаргументована, противзаконита и супротна општем интересу&qуот;.

У извештају који је достављен Влади и Тужилаштву за организовани криминал наводи се да продаја може довести до несагледивих штетних последица по животе, здравље и имовину грађана Србије, имајући у виду климатске промене, поплаве, бујице, одбране од леда, очувања пијаће воде и очување животне средине.

ББЦ на српском затражио је у децембру 2021. од надлежних институција одговор на питање због чега се Институт продаје, али, до данас, није добио конкретно објашњење.

• Закон о водама - Вучић није потписао измене, документ поново пред посланицима
• Београдски метро и екологија у предизборном периоду - од првог ашова до протеста опозиције
• У фотографијама: Кратак поглед на Ђердап - први Унесков геопарк у Србији

Уговор о продаји 92 одсто капитала Института потписан је 4. јануара 2022. године, саопштило је ресорно министарство.

Из Института „Јарослав Черни&qуот; за ББЦ на српском претходно су изјавили да су и пре приватизације радили на тржишним принципима, без новца из буџета.

Компанија „Миленијум тим&qуот; последњих година је била ангажована на многим великим државним пројектима у Србији - од изградње делова гасовода, преко пројекта Београд на води, станова за војнике и полицајце, до куповине хотела у Врањској бањи где су добили и 10 милиона евра субвенција од државе за изградњу велнес центра са два хотела и клиником за третмане.

Четири невладине организације покренуле су током поступка петицију против приватизације, јер сумњају да тако „овај изузетно важан научни институт потпуно непотребно излаже ризику од пропадања и промене делатности&qуот;.

„Мени и многим мојим колегама није се допала идеја о приватизацији Института&qуот;, рекао је у децембру за ББЦ Слободан Петковић, професор Шумарског факултета у пензији, некадашњи шеф Катедре за ерозију и бујице.

„Ја сам мало подозрив, нисам сигуран да ће Институт да задржи стручни кредибилитет у условима приватизације&qуот;, додаје.

Шта кажу из антикорупцијског савета?

Савет за борбу против корупције Владе Републике Србије сматра да је приватизација Института „Јарослав Черни&qуот; супротна интересима грађана Србије и противзаконита из више разлога, те да као таква не може да опстане и мора бити поништена.

Између осталог, наводи се да је изостало мишљење Националног савета за научни и технолошки развој о продаји Института, што је обавеза по Закону о науци и истраживањима, као и предлог програма Министарства за просвету и науку на основу ког би се приватизација извршила, због чега је поступак „незаконит, односно ништаван&qуот;.

Упозоравају да у конкретном случају постоји могућност и сукоба интереса и злоупотребе приликом одређивања процене фер вредности имовине Института, имајући у виду да 30 одсто купује седам извршних директора Института.

Из „Миленијум тима&qуот; саопштили су да је све урађено у складу са законом, по корацима и упутствима надлежних, а да је њихова понуда, од две пристигле на јавни позив, била повољнија, рекли су за ЊузМакс Адрија.

Пример за углед

Слободан Петковић је више од две деценије био и научни саветник Института „Јарослав Черни&qуот;.

„Искрено се надам, с обзиром какав је углед имао у прошлости, да ће то бити задржано и очекујем да ће да остане као пример за углед свим институцијама у области водопривреде&qуот;, каже он.

Институт за водопривреду „Јарослав Черни&qуот; запошљава 17 доктора наука, 13 магистара, 146 људи са високом и вишом стручном спремом.

„Институт намерава да и у будућности представља чврсту везу између науке и струке, теорије и праксе&qуот;, наводи се на званичном сајту.

Бране и акумулациона језера, хидроелектране, водоснабдевање, каналисање и пречишћавање отпадних вода, наводњавање, заштита од поплава, заштита животне средине, као и инфраструктурни пројекти попут изградње гасовода само су неке од области којима се Институт и данас бави.

У области рударства сарађују са Електропривредом Србије у вези са површинским коповима и ТЕНТ-ом, као и са међународном компанијом Рио Тинто у истраживањима за отварање рудника литијума.

Зашто приватизација и зашто сад?

Одговор на ово питање редакција ББЦ-а на српском није добила од Владе Србије, Министарства привреде, као ни Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

На јасно постављено питање, из надлежног Министарства привреде одговорено је цитирањем формалне процедуре за расписивање јавног позива, док се ни једном речју не говори о суштинским разлозима зашто се држава определила на овакав потез.

У Институту „Јарослав Черни&qуот; сматрају да се то може гледати у контексту завршетка више од три деценије дугог процеса приватизације свих компанија које су биле у друштвеном, односно државном власништву, а које раде на тржишним принципима.

Како је све почело?

Институт који носи име једног од пионира хидротехнике у Југославији основан је 1947. године и ускоро слави јубилеј, 75 година постојања.

„У Титово време Несврстаних, кад су биле учестале посете светских државника Југославији и Србији, није било ниједног госта, почев од Хајлеа Селасија, Насера, Нехруа који су долазили у Београд, а да нису долазили у Институт.

„Има безброј фотографија као доказ томе, Институт је у то време био понос целе Југославије&qуот;, каже Петковић.

Посебно су се поносили хидрауличком лабораторијом.

„Она је у то време била најбоља у Европи, а она је темељ свих активности на водама.

„У њој су испитивани модели свих великих брана и објеката&qуот;, напомиње професор, додајући да је било модела и великих брана у свету.

У каснијем периоду, Институт је задржао стручни значај, није било посета државника, али је остао важан за целу Југославију.

„Сви значајнији објекти који су грађени у то време, почевши од хидроелектране Ђердап, брана Кокин брод, Бајина Башта, Зворник и тако даље, свуда је учествовао Институт 'Јарослав Черни'.

„Затим објекти за одбрану од поплава, за наводњавање и остало&qуот;, каже Петковић.

• Зашто су воде Србије загађене и како да их заштитимо
• Биљни и животињски свет скривен у мочварама Србије

Како је текла приватизација?

Институт се од 2008. године налази у већинској државној својини, наводе у писаном одговору за ББЦ.

Поступак приватизације Института започет је почетком деведесетих година прошлог века, када је у складу са тада важећим законима приватизовано осам одсто капитала, док је 92 процента остало у друштвеном власништву, које је касније претворено у државно.

Влада Србије је децембра 2020. закључком одлучила да се покрене приватизација овог Института.

До 5. новембра био је рок за пријаву за куповину 92 одсто акција које су у власништву државе, саопштило је Министарство привреде.

Право учешћа су имале домаће и стране фирме које су 2018, 2019 и 2020. имале пословни приход од најмање 30 милиона евра и пословале са добитком.

Процењена вредност капитала је 2,8 милиона евра, а почетна цена је 2,5 милиона евра.

Шта су рекли из Института?

У претходној години, стабилно су пословали, забележили позитивне пословне резултате, а извесно је, кажу, да ће са истим резултатима завршити и текућу пословну годину.

„Развој капацитета Института до сада се доминантно финансирао из сопствених средстава остварених пословањем на тржишту, без улагања државе као власника.

„Приватизацијом Института отвара се могућност инвестирања у развој и из средстава новог власника&qуот;, додају они.

Очекују да нови власник уложи новац у кадровске, техничке и инфраструктурне капацитета Института.

Компанија „Миленијум тим&qуот; и Институт „Јарослав Черни&qуот; у последње три године сарађивали су у области пречишћавања отпадних вода, на различитим пројектима широм Србије.

Највећи пројекат на коме учествују је пројекат београдске канализације.

На овом пројекту кинеске компаније „ЦМЕЦ&qуот;, Институт „Јарослав Черни&qуот; ангажован је као пројектант, а „Миленијум тим&qуот; као извођач радова.

Институт и „Миленијум тим&qуот; до сада нису заједно наступали на домаћем или страном тржишту, наводе из Института.

Шта су поручили из „Миленијум тима&qуот;?

„Миленијум тим&qуот; је компанија чије су основне делатности у домену изградње и пројектовања хидротехничких објеката, изградње и пројектовања термотехничких и гасних инсталација, као и изградње железничких пруга, саобраћајне инфраструктуре, као и градње и санације градских и регионалних депонија, наводе из ове компаније.

„Са друге стране, један део делатности Института 'Јарослав Черни' везан је за израду техничке документација у области водопривреде и са њом повезаним другим привредним гранама, што представља несумњиву компатибилност и потенцијал да се створи додатна вредност.

„Даљи кораци биће реализовани у договору са актуелним менаџментом 'Јарослава Черног', који је у претходном периоду показао способност да успешно води овај Институт&qуот;, кажу из Миленијум тима за ББЦ.

„Наш стратешки циљ је даље јачање 'Јарослава Черног', кроз додатне инвестиције у технологију и у људе.

„Којим начином и темпом ће то бити реализовано, биће дефинисано плановима које ћемо усвојити у најкраћем року&qуот;, додају у писаном одговору.

Приватизација - потенцијални ризик

О друштвеном значају Института „Јарослав Черни&qуот; говори и податак да су истраживања и анализе за израду Стратегије управљања водама на територији Републике Србије до 2034. рађене у њиховом институту, уз учешће стручњака из других институција и бројних појединаца.

„Приватизација ове установе директно је супротна циљевима те Стратегије у којој се упозорава да Србија нема довољно стручног и научног кадра за обављање послова управљања водама и да би државни институти, од којих се посебно издваја 'Јарослав Черни', требало да добију већа овлашћења&qуот;.

Ово се наводи у петицији четири невладине организације коју је потписало 32.000 људи и којом се тражи стопирање процеса приватизације.

„Нема никаквог јавног интереса у томе да приватнику плаћамо услуге које су наша јавна предузећа до сада повољно добијала од института у државном власништву.

„Осим тога, приватизацијом се овај изузетно важан научни институт потпуно непотребно излаже ризику од пропадања и промене делатности&qуот;, пише у образложењу.

„Приватизација би се одразила на квалитет, цену и доступност питке воде за све грађане&qуот;, наводе представници Мреже академске солидарности и ангажованости (МАСА), Организације за очување природе и животиња (ОСНА), Иницијативе „Право на воду&qуот; и Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ).

хттпс://твиттер.цом/Солли_Аттвелл/статус/1466728911258234883?реф_срц=твсрц%5Етфв%7Цтвцамп%5Етвеетембед%7Цтвтерм%5Е1466728911258234883%7Цтвгр%5Е%7Цтвцон%5Ес1_&амп;реф_урл=хттпс%3А%2Ф%2Фрс.н1инфо.цом%2Фбизнис%2Финститут-јарослав-церни-продат-конзорцијуму-миленијум-тима-и-директора%2Ф

Да Институт за водопривреду „Јарослав Черни&qуот; не би требало да буде приватизован био је и раније став потпредседника Савета за борбу против корупције Мирослава Милићевића.

„Ми хоћемо да укажемо да Институт не би требало продавати, јер, између осталог, после приватизације може доћи и до корупције.

„'Јарославу Черном' не може да се процени финансијска вредност, јер је, у националном смислу, његова вредност непроцењива&qуот;, нагласио је Милићевић за агенцију Бета.

„Институт је, кроз пројектантске, студијске и истражне активности, заједно са сличним домаћим истраживачким институцијама на економској основи био ангажован као подршка државним органима, што и ће даље наставити да чини, без обзира на промену облика власништва&qуот;, наводе из Института.

Очување квалитета и количина вода и генерално управљање водама у Србији нису никада били у надлежности Института, већ различитих државних органа и предузећа - надлежних министарстава, агенција, јавних водопривредних и комуналних предузећа, додају.

Како да се не поквари нешто што добро ради?

Очувањем професионализма и објективности, јер се тиме чува и вредност и углед компаније, одговарају из Института.

„Овакав статус се обезбеђује кадровима, у чију стручност и интегритет не треба сумњати&qуот;, додају.

„Ако урадимо нешто против правила струке, можемо то да урадимо само једном, јер бисмо изгубили референце и после тога нас нико више не би ангажовао.

„Разни инвеститори нас респектују и не смемо да радимо против правила струке без обзира на аспект власништва Института&qуот;, одговорио је недавно генерални директор Дејан Дивац на питање како види оптужбе појединих покрета који тврде да се Институт приватизује да би се лакше обезбедиле дозволе за пројекте у којима учествује Миленијум тим.

Он је тада за Тањуг саопштио да је пре поступка приватизације процену имовине урадила реномирана кућа Дилојт.

Како је рекао, имовина Института није превише вредна, јер се налази ван градског језгра, под Авалом и објекти су стари, зидани пре много деценија, а обнављани су из сопствених прихода.

Како је у другим земљама?

У извештају Савета за борбу против корупције наводи се низ лоших примера приватизације водопривредних предузећа - од земаља у окружењу то је задесило Словенију и Мађарску.

„Из досадашњих примера неуспелих приватизација водопривредних предузећа и вода могу се извући драгоцена искуства, које су завршене на начин што су државе морале назад да откупе своје водоводе, односно да откупе водопривредна предузећа која су претходно приватизована.

„Лоши примери приватизација као што су Париз, Будимпешта, Лондон, Атина, Солун, Букурешт или пак примери Португала, Боливије, Маниле и тако даље управо указују на чињеницу да доброг примера приватизације нема&qуот;, наводи се у саопштењу.

Истичу низ држава где ове фирме одлично функционишу, а послују као јавна преузећа - у Северној Америци, нордијским земљама, Холандији, Немачкој и Швајцарској.

Постоје различита искуства - у неким земљама су приватизације биле успешне, негде не, каже професор Слободан Петковић.

„Приватизација института у Мађарској је потпуно била промашај, било је тако на још неколико места.

„Једноставно изгубе углед, а онда нема ништа од посла, не може да се учествује на конкурсима&qуот;, истиче Петковић.

На основу ранијег искуства, њему се и даље државно власништво чини као боље решење, иако су различите околности.

„Не верујем да је могућа нека катастрофа због промене власничке структуре, ипак постоји довољно способних људи са моралним и стручним интегритетом да не дозволе да се направи неки пројекат који може да направи нешто лоше на нивоу Србије&qуот;, каже професор.

На основу досадашње сарадње са другим светским консултантским компанијама које се баве сличним делатностима, из Института поручују да већина тих фирми послује у оквиру великих система који су најчешће акционарска друштва, углавном у власништву инвестиционих фондова или група.

Можда ће вас занимати и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.02.2022)