Корона вирус, жене и кућни рад: Зашто се очекује да „она води кућу, а он да помаже"

Сара Јелен има 25 година и на почетку пандемије десила јој се важна животна промена - удала се и почела да живи са мужем, два пса и мачком у Чортановцима, селу надомак Инђије.

Обоје раде из удобности свог дома, а каже да су кућне послове поделили тако да се углавном она бави прањем, рибањем, кувањем, куповином и бригом о животињама, док је супруг задужен за башту и окућницу.

Сара припада генерацији миленијалки - жена рођених између 1981. и 1996. године које су одрасле уз рачунаре, интернет и паметне телефоне.

Иако сматра да са мужем има „прилично равноправно поделу послова&qуот;, осећа да ју је пандемија натерала да „ради више&qуот;.

„Више бринем о кући, кувам више оброка дневно и по први пут осећам тежину обављања кућних послова које само ја радим, нарочито када имам превише на тањиру, када сам под стресом или имам проблеме са менталним здрављем&qуот;, каже Сара за ББЦ на српском.

Слично се осећају многе миленијалке и зумерке, показало је недавно истраживање „Вратити своје вр(иј)еме&qуот; које су спровели Центар за женске студије Београд и Удружење за културу и умјетност ЦРВЕНА из Сарајева.

Зумеркама се сматрају жене рођене између средине деведесетих и почетка 2010-тих, у време када се у свету већ догодила револуција коју су донели интернет и нове технологије.

„Закључак истраживања је да је пандемија само погоршала проблеме у сфери кућног рада, за коју се системска решења слабо примењују&qуот;, сматра уредница издања Нађа Бобичић.

„Такође је подцртала да су послови неге и бриге запуштени већ деценијама, због неулагања у инфраструктуру вртића, домова за старије особе, школе, здравство&qуот;.

• Зашто мајке морају „на све да мисле“
• Зашто очеви у Србији проводе само 11 минута дневно са децом
• „Фудбал је за девојчице, као што су и лутке за дечаке&qуот;

Жене у Србији троше петину свог времена на неплаћене кућне послове и тај рад вреди 9,2 милијарди евра годишње, чинећи 21,5 одсто БДП-а, показало је друго истраживање, које је у марту 2021. године објавило Координационо тело за родну равноправност у сарадњи са УН жене (УН Вомен).

Глобално, жене на кућне послове троше три пута више времена него мушкарци, док на плаћеним ангажманима имају од 16 до 35 одсто мању зараду, показало је истраживање УН-а о утицају пандемије корона вируса на жене (Полици Бриеф: Тхе Импацт оф ЦОВИД-19 он Вомен) за 2020. годину.

То значи да им остаје мање за плаћени рад, образовање и активности у слободно време.

Економски су најугроженије жене од 25 до 34 године, које се налазе у 25 одсто већем ризику од екстремног сиромаштва него што је то случај са мушкарцима, наводи се у истраживању.

'Очекује се да она води кућу, а он да помаже'

Сара са мужем преселила у „трипут већу кућу&qуот; на почетку пандемије.

А то је значило и „много више&qуот; чишћења и спремања.

Пошто деле кућне послове, Сара каже да дешава да „једно осећа као да ради више&qуот;.

„Повредила сам се и онда сам носила гипс два месеца, па је муж морао да преузме многе моје обавезе&qуот;, каже Сара.

„Никада до тада није прао веш&qуот;.

Лара Кончар и Христина Цвијетичанин, чланице истраживачког тима Центра за женске студије, за потребе истраживања разговарале су са шездесетак жена попут Саре, узраста од 18 до 35 година.

„Приче правих жена испричали смо кроз стрип јунакиње како бисмо широј публици приближили са чиме су се све суочиле током пандемије&qуот;, каже уредница издања Нађа Бобичић.

Ауторке стрипа од пет епизода су списатељица Лејла Каламујић из Сарајева и илустраторка Даница Јевђовић из Београда.

Једна од епизода говори о измишљеној јунакињи Лани чија прича подсећа на Сарину - на почетку пандемије почела је да живи са партнером, због чега је одједном имала много више обавеза.

Међутим, за разлику од Саре, Лана је углавном била усамљена у излажењу на крај са кућним пословима.

Преостале четири епизоде говоре о самохраној мајци, касирки у супермаркету, студенткињи која се вратила да живи са родитељима и девојци која је током пандемије остала без посла због чега се вратила код родитеља.

Када је замољена да напише сценарио за стрип на основу интервјуа снимљених за потребе истраживања, Лејла Каламујић се „препознала&qуот; у неким од њихових прича.

„Осим што сам себе препознала, ту сам пронашла и многе сличности са људима које познајем&qуот;, наводи Каламујић.

„На пример, послови се често препуштају женама јер се верује да ће она то боље да уради, без обзира на то колико других обавеза има&qуот;.

Када би кућни послови постали видљиви и када би им се придодала економска вредност, жене би зарађивале 546 евра месечно, показала је анализа из 2021. године.

Шта све спада у неплаћене послове у домаћинству?

У неплаћен кућни рад спада;

• одржавање животног простора
• куповина намирница
• кување
• превоз
• учење са децом
• управљање личним и друштвеним односима.

Извор: Економска вредност неплаћених послова старања у Републици Србији - родна анализа

Како би имале времена да се старају о породици, поједине жене раде скраћено.

Међу женама које раде скраћено, 96 одсто њих као разлог наводи бригу о деци и другим члановима породице, што је случај са само четири одсто мушкараца, наводи се у анализи.

А према истраживању Републичког завода за статистику из 2020. године, очеви дневно са децом проведу у просеку 11 минута.

„То је један од разлога што жене зарађују мање, а онда у старости имају мање пензије&qуот;, наводи Нађа Бобичић.

„А онда су зависне од породице и деце, а ту су и друге неједнакости&qуот;, додаје.

Како увидети „невидиљиви&qуот; рад

Стручњаци кажу да кућни послови подразумевају и скривени рад, који се може поделити у три категорије.

Постоји когнитивни рад - размишљање о свим практичним елементима задужења у домаћинству, као што је организовање игре са другарима, куповина и активности планирања.

Потом је ту емотивни рад, а то је управљање емоцијама породице; смиривање страсти ако деца лудују или брига око тога како им иде у школи.

Треће, ментални терет, који је укрштање ова два: припрема, организовање и антиципирање свега, емотивног и практичног, што мора да се уради да би живот текао глатко.

Извор: ББЦ

Каква промена је потребна?

Ауторке истраживања „Вратити своје вр(иј)еме&qуот; сматрају да је потребно да држава уведе одређене родно осетљиве мере како би се положај жена побољшао.

„На пример, конкретне сервисе и услуге који би укључивали обављање кућних послова, послова бриге и неге других укућана&qуот;, каже Бобичић.

Сматрају и да је потребно да, у случају болести и обавезног карантина, постоје сервиси подршке у обављању кућних послова.

Оваква подршка односила би се на послове као што су набавка, изношење смећа, шетање кућних љубимаца и слично.

Наводи се и да је, приликом уговарања радних ангажмана и преласка на рад од куће, потребно уважити чињеницу да жене подносе већи терет кућног рада.

Бобичић каже да је потребно радити на едукацији.

„Деца морају да уче о родној равноправности од најранијег узраста ако желимо другачије друштво&qуот;, истиче.

Сара Јелен сматра да је део притиска који осећа као млада жена у Србији заправо културолошки.

„Чак и када постоји подела рада, ту је уврежено мишљење да она треба да води кућу, а он да помаже&qуот;, истиче.

Каже да јој смета што се од жена „очекује да увек буду педантне и мирисне&qуот;, али истовремено „спремне да моментално ставе кецељу и нешто скувају&qуот;.

Мароко: Прва жена водич која организује планинарске туре само за жене

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.10.2022)