ЦЕКОР и КОРС: Обновљиви извори нису скупљи од термоелектрана

Центар за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР) и Коалиција за одрживо рударство у Србији (КОРС) саопштили су данас да је замена теза да ће обновљиви извори енергије бити пескупи за интеграцију у систем уколико се не остави угљена резерва, односно термоцентрале које ће радити само у тихом ходу док се не јави потреба да надопуне период када нема ветра или сунца.

"Намерно се заборавља да Србија има огромне потенцијале за изградњу реверзибилних хидроцентрала Ђердап 3 са више од два гигавата (ГВ) потенцијалне инсталисане снаге и Бистрица са више од 600 мегавата (МВ) који би вишеструко превазишли потребне потенцијале регулације у 'тихим и мрачним' периодима безветрице и таме", навела су та два удружења у реаговању на писма Електропривреде Србије (ЕПС), Електромреже Србије (ЕМС) и Агенције за енергетику Србије (АЕРС) Министарству рударства и енергетике Србије.

ЕПС, ЕМС и АЕРС су у писмима упућеним надлежном министарству крајем прошле године навели негативне последице интеграције произвођача електричне енергије из обновљивих извора у електроенергетски систем и затражили промену политике.

Они су затражили промену Закона о обновљивим изворима енергије (ОИЕ) и одлагање примене и доношења свих подзаконских аката којима се дају подстицајне мере за произвођаче електричне енергије из обновљивих извора.

Повод за обраћање две државне компаније је већи број поднетих захтева за прикључење на мрежу ОИЕ.

За ЕПС, ЕМС и АЕРС спорне су одредбе Закона о ОИЕ којима је трошак балансне одговорности на ЕПС-у, као и право произвођача електричне енергије из ОИЕ на приоритетни приступ електроенергетском систему.

Они су предложили као привремену меру да се до усвајања ових промена Закона о коришћењу ОИЕ обуставе све даље активности из или у вези са издавањем услова и начина прикључења кроз Студију прикључења.

ЦЕКОР и КОРС су навели да прелазак са термопостројења на обновљиве изворе не треба зауставити и да су модерне реверзибилне хидроцентрале показале да су технички далеко супериорније у реактивном надопуњавању потребне енергије односно уједначавању напона у односу на термоелектране.

"Србији је финансијски, еколошки и енергетски немогуће да јој угаљ буде резерва јер постоји далеко боље, еколошки и економски и енергетски прихватљивије решење, а то су реверзибилне хидроцентрале", навела су та удружења.

Додаје се да се реверзибилне хидроцентрале могу изградити у истом или краћем року него термоцентрале јер се, на пример термоелектрана Костолац Б3 гради осам година и далеко је од завршетка.

И када буде изграђен Костолац Б3 производиће, како су та удружења навела, огромне губитке јер ће га таксе на угљен-диоксид (ЦО2), а о таксама на сумпорна, азотна, те тешке метале у честицама да и не говоримо, толико оптеретити да ће се моћи користити само уз огромне годишње дотације из буџета, односно што је у условима тржишне економије једино и могуће кроз драстично и драматично повећање цене струје од 600 до 800 одсто.

ЦЕКОР и КОРС су навели да ће реверзибилне хидроцентрале имати далеко бољи технички потенцијал регулације, да неће изазивати драматично загађење и велики број умирања људи као ни додатне огромне инвестиције.

"За коришћење реверзибилних хидроцентрала неће бити потребно повећати производњу и коришћење угља за исту количину струје на мрежи јер да би термоцентрале наставиле да функционишу биће неопходно да се опреме електрофилтерима и системом одсумпоравања што повећава потрошњу струје самих постројења за до 30 одсто", навели цу ЦЕКОР и КОРС.

Истакли су да ће због тога термоелектране загађивати животну средину драматично више, да ће се трошити огроман новац на отварање нових копова и за таксе на емисију ЦО2 које ће бити уведене око 2025 године.

Очигледно, како су навели, ЕПС и ЕМС нису имали времена или просто нису били у стању да у последњих десет година размисле о тим пројектима или су у питању неки уговори са неким добављачима механизације, филтера и услуга (немачке, кинеске, јапанске компаније) да ће Србија наставити да купује њихову робу и услуге.

"Најновији покушаји да се обезбеди трајно коришћење угља у Србији кроз рекламирање потребе да се обезбеди резерва због увођења обновљивих извора, односно да се обезбеди грејање за Нови Београд, Обреновац, Лазаревац, Пожаревац, само су добро познати арсенал угљарског сектора и део су штетног и за будућност Србије изузетно опасног арсенала вештачког обезбеђивања тражње за топлотом и енергијом из угља", указала су удружења.

ЕПС и ЕМС су, како су навели КОРС и ЦЕКОР "заборавили да кажу грађанима Србије неколико 'ситница' везано за наставак коришћења угља, а то је да изградња нове термоцентрале са свим пратећим инсталацијама и обезбеђивање угља траје бар 10 година".

За то време, како су навели, новац везан у буџету који ће се бацати страним угљарским компанијама могао би да се инвестира у изолације стотина хиљада домаћинстава, а тај посао могао би да се заврши за следећих пет до десет година.

"Укупни фонд кућа и станова би могао да се изолује и промени начин грејања за око 10 милијарди евра, а само за отварање нових копова куповином страних машина ЕПС планира да потроши између шест и десет милијарди", навели су ЦЕКОР и КОРС.

(Бета, 11.01.2022)