Čakšire Mičeta Babamilkića

Gavrilo, prosedi i onemoćali čovek mutnih očiju je stajao sam. Samo on, spomenici i Špitaljsko groblje. Došao je da oda počast vrućem grobu još vrelijeg čoveka. Pre tri dana je sokake, nekada leskovačke kasabe, a sada grada, napustio jedan od najbitnijih ljudi koji su njima šetali. Sada, na kraju, Gavrilo se sećao kako je bilo na početku. Miče Babamilkić beše redovna mušterija njegovog oca, krojača, duže nego što njegovo sećanje seže. Od najranijih dana svoje