Чакшире Мичета Бабамилкића
Југ пресс 19.01.2022
ЛЕСКОВАЦ Киша је лила као из кабла, стварајући блато и неправилне потоке међу каменим успоменама на неке завршене животе.
Гаврило, проседи и онемоћали човек мутних очију је стајао сам. Само он, споменици и Шпитаљско гробље. Дошао је да ода почаст врућем гробу још врелијег човека. Пре три дана је сокаке, некада лесковачке касабе, а сада града, напустио један од најбитнијих људи који су њима шетали. Сада, на крају, Гаврило се сећао како је било на почетку. Миче Бабамилкић беше редовна муштерија његовог оца, кројача, дуже него што његово сећање сеже. Од најранијих дана своје
