Србија, књижевност и Бранислав Нушић: Писац оштрог пера који је дубоко волео свој народ

Шифроване поруке и потрага за сумњивим лицима, лажне докторске дипломе, избори и жестоке политичке кампање, корупција и непотизам људи блиских властима - ово нису прошлонедељни наслови из новина, већ сцене из комедија Бранислава Нушића, написане крајем 19. и у првој половини 20. века.

„Нушић пред читаоце и публику поставља огледало које гогољевски поручује: не кривите мене ако вам је лице ружно.

„Време у којем живим позвало ме је да мислим кроз Нушићев комедиографски, човекољубиви, љутити, критички дух&qуот;, каже редитељка Тања Мандић Ригонат за ББЦ српском, која је поставила две верзије Нушићеве Госпође министарке у последњих десет година.

„За мене је Нушић Молијер, Аристофан, Гогољ, он није локални, већ светски писац, дубоких увида у људску природу, човекове мане, страсти, пороке&qуот;.

Оштрица пера најпознатијег српског комедиографа „није имала намеру да повреди, да раскрвари, већ да укаже на очигледно&qуот;, каже Зоран Кесић, водитељ сатиричне емисије 24 сата за ББЦ на српском.

Указивао је на „полтронство, уображеност, исфолираност, жељу да се напредује у служби, широко распрострањену корупцију&qуот;.

„И данас имамо колико год хоћете Др-ова, неуких људи с лажним дипломама, госпођа и господе министара&qуот;.

• Зашто је Чехов, после Шекспира, најизвођенији аутор
• Дорћолско народно позориште: Простор слободе на доњем Дорћолу
• Мућке се враћају - али у позориште

Нушић је можда најречитији пример колико се мишљења критике и публике могу разликовати, каже театролог Јелица Стевановић за ББЦ на српском.

Београдска позоришна публика га је безусловно волела и са нестрпљењем очекивала сваки његов нов комад, наводи она, док су га критичари презирали, јер су комедије сматране „нижим жанром&qуот;.

Оптуживали су га да је „козер&qуот;, да се „служи јефтиним вицевима који иду чак до порнографије&qуот;.

Бенигни или опасни хумор: Како основна школа упропасти Нушића

Рођен је 8. октобра 1864. у Београду као Алкибијад Нуша у цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуше.

Због лошег материјалног стања, породица се сели у Смедерево, где се он први пут среће с позориштем.

Путујућа позоришна дружина Михајла Димића је дошла у град, а како су глумци били на ивици егзистенције десило се да нису могли да плате дуг за смештај и храну, па су оставили у залог кулисе, смештене у магацин његовог оца, објашњава Јелица Стевановић.

„То је младом Нушићу омогућило да оснује сопствени театар: он је био директор и редитељ, а његов друг Јевта Угричић је играо главне улоге.

„Нешто касније, отац га је одвео да шегртује код неког трговца, али је он убрзо побегао - да му Јевта не преузме позориште.&qуот;

Са 18 година променио је име у Бранислав Нушић, студирао је право и током факултета написао је комедију Народни посланик.

Две главне Нушићеве теме су власт и свет - друштвена и малограђанска средина, каже Тања Мандић Ригонат.

„Он је у малограђанима видео грехе, којима је корен у људским слабостима и у друштвеном систему.&qуот;

„Нушић је писац дубине, суштине, он не пише шале и скечеве.&qуот;

Као дете, гледала је Госпођу министарку у Народном позоришту у којој је Живку играла Љубинка Бобић.

Био је то њен први сусрет с Нушићем.

Касније ју је нервирало, каже, како се Нушић поставља на сцене, „јер се говори о безазленом смеху, као да је он нежан према средини о којој пише&qуот;.

Иако не тврди да му је Нушић директна инспирација, Зорану Кесићу се чини да је писац „имао саосећања и разумевања за људе које је критиковао, а ипак није то бенигни хумор&qуот;.

„Нисам видео горчину у његовим делима, због тога је вољен и препознат.&qуот;

Био је изванредан познавалац суграђана и сународника, па је менталитетски хумор његово доминантно оружје, тврди Јелица Стевановић.

„У том смислу, он је убојито искрен и критичан, али будући да гаји дубоку љубав према свом роду, истовремено је благонаклон и незлобив&qуот;, објашњава она разлог Нушићеве популарности која траје дуже од века.

• Вилијем Шекспир, „чаробњак у разумевању људске душе&qуот; и пет векова касније
• Зашто је Хорхе Луис Борхес важан 35 година након смрти
• Вилијам Блејк - песник који је за једне био лудак, за друге месија

Драмска списатељица Миња Богавац као дете је гледала телевизијску драму Сумњиво лице у режији Соје Јовановић.

Каже да је студентима Факултета драмских уметности врло тешко да се сете када су заправо срели Нушића јер су имали прилике да га упознају толико добро, да им се лако може учинити да је он одувек ту.

Однос према њему је сличан односу студената драме у Енглеској према Шекспиру, тврди она.

Као младој драматуршкињи, Нушић јој је био, како данас каже, сладак и симпатичан, али ипак старомодан.

Преокрет се десио када је с најбољим пријатељем, редитељем Војканом Арсићем радила на драматизацији Сумњивог лица, комада који је стајао у фиоци 35 година и чекао извођење.

Богавац је читала Нушићеве предговоре за драму у којима писац даје детаљни опис контекста и друштвене ситуације у којој је писао комаде.

Нушића као писца упропастио је школски систем, сматра она.

„Уче нас како је био 'стари, добри шаљивџија', а пропуштају да нам кажу да је био дисидент, политичан, ангажован и врло храбар уметник.&qуот;

То се ради, чини јој се, да би се смањила могућност да се млади људи угледају на писце као што је био Нушић.

ББЦ интервју са Александром Хемоном

Због писања, Нушић је имао проблема с властима.

У раним двадесетим годинама био је оптужен на две године затвора због песме „Два раба&qуот; која је проглашена антидинастичком, наводи Јелица Стевановић.

Током боравка у затвору написао је комад Протекција.

Помилован је после четири месеца.

Други пут је због увреде краља Петра Првог у чланку „Народ и династија&qуот;, 1910. осуђен на три месеца затвора, али казну није издржавао.

Без обзира на сукобе с влашћу због писања, радио је у државној служби као конзул у Битољу и Приштини.

Велики траг је оставио током кратког, једноипогодишњег мандата као директор Народног позоришта.

Између осталог, сарађивао је са словенским театрима, бринуо о глумцима, трудио се да им побољша материјални положај, донео предлог Закона о позоришту, подсећа Јелица Стевановић.

„Он је увек био, могло би се рећи, кућни писац - скоро сви његови комади су имали праизведбу у Народном позоришту, имао је необичну привилегију да учествује у подели улога јер се знало да док пише често има у виду одређеног тумача улоге из ансамбла.&qуот;

Кад је преминуо 19. јануара 1938. зграда Народног позоришта била је обавијена у црно.

Ко је Бранислав Нушић

• Рођен је 20. октобра 1864. у Београду
• Служио у српско-бугарском рату, а осуђен је на робију због сатричне песме Два раба због исмевања монархије
• У затвору је написао комедију Протекција
• После затвора, премештен је у Битољ да буде писар конзулата, а касније постаје вицеконзул у Приштини
• Био је драматург Народног позоришта у Београду, једно време и директор, а затим је радио поново као службеник Министарства спољних послова
• Писао је у новинама под псеудонимом Бен Акиба
• Син Страхиња је погинуо у Првом светском рату, као један од 1.300 каплара
• Његове најпознатије комедије су Народни посланик, Ожалошћена породица, Сумњиво лице, Госпођа министарка, Мистер Долар
• Први позитивну критику добио је пред крај живота за представу Покојник

Нушић у савременом руху

Нушићеве комедије су заступљене и на репертоарима савремених српских позоришта и често редитељи бирају радикални приступ његовим делима.

Причу о напредовању Живке, супруге министра, на друштвеној лествици прославиле су на сцени и на филму глумице попут Жанке Стокић, Љубинке Бобић, Оливере Марковић, Милене Дравић, Радмиле Живковић, Мирјане Карановић и од недавно хрватска глумица Оливера Баљак.

У режији Тање Мандић Ригонат, улогу Живке министарке тумачи глумац, мушкарац, прерушен у жену.

И целу поделу чине мушкарци који играју и мушке о женске ликове, осим што улогу детета игра глумица.

„Жудња за моћи, за власти, нема ни пол ни род. То је порок својствен и женама и мушкарцима.

„Била ми је битна и деконструкција патријархалне парадигми&qуот;, каже Мандић Ригонат о комаду који се игра и данас, а до сада је постављен више од 200 пута.

Политичка травестија тема је Госпође министарке, постављене 2013. у позоришту Бошко Буха.

Игре прерушавања, по њој, одлика су политичког живота, део свакодневне матрице стварања пожељних политичких имиџа на тржишту борбе за власт и моћ.

„Зарад власти, која је велика страст, политички имиџи се мењају лако као хаљине и костими.&qуот;

Глумац Горан Јевтић нам, описује она, на почетку представе транспарентно показује да је мушкарац, који на себе ставља обележја жене.

А на крају представе, кад губи власт, и машта и прети како ће се поново вратити, али као министар, облачи мушко одело и поздравља публику разним поздравима - а последњи је фашистички поздрав.

„Нушићеви ликови нису безазлени. И кад им се смејем ја се њих плашим&qуот;, каже она.

У новој поставци из 2020. у Хрватском народном казалишту у Ријеци, Мандић Ригонат се враћа на класичну Нушићеву поделу и глумци играју на екавици.

„Ту ме је занимао универзални малограђанин. Он нема нацију, малограђанин је малограђанин.&qуот;

Публика је одлично реаговала на обе верзије, каже она, где год да је представа играна.

„Смејући се ликовима и ситуацијама, ми на тренутак побеђујемо зло, али га не искорењујемо.&qуот;

Погледајте видео: Озбиљан посао за духовите људе

Милена Богавац је такође присталица радикалног осавремењивања Нушића.

„И Сумњиво лице у режији Војкана Арсића (Рефлектор театар, 2020) и Протекција у режији Кокана Младеновића (Народно позориште Сарајево, 2021), заправо су нови комади, настали по мотивима Нушићевих драма&qуот;, објашњава она.

Уверена је да би Нушић да данас живи другачије писао, али „био би храбар, бескомпромисан и озбиљан критичар друштва&qуот;.

Сумњиво лице је копродукцији Рефлектор театра и фестивала Нушићијада из Ивањице је последња одиграна представа на овој манифестацији, пре него што је дошло до сукоба између организатора и локалних власти.

Фестивал Нушићијада првобитно је одржаван између 1968. и 1972, а затим је обновљен 2010, да би осам година касније локална власт одлучила да укине подршку удружењу КудеС, које је организовало фестивал.

Наступа на овом фестивалу сећа се и Зоран Кесић, који се са екипом аутора са сатиричног портала Њуз.нет, изводио перформанс на сцени Округло, па на ћоше у центру Ивањице неколико пута.

„То је било у Нушићевом духу, више да се народ забави, није било горко и опоро као што наша емисија уме да буде.&qуот;

Поводом избацивања једне Нушићијаде и упостављања нове манифестације, Миња Богавац је осмислила перформанс Извини Нушићу, који није могао бити изведен у Ивањици прошле године „због безбедности&qуот; како су власти објасниле организаторима.

Уз извињење Нушићу „што су ствари постале веома озбиљне&qуот;, Богавац указује да писца нисмо добро читали, а „и оно што смо читали нисмо разумели&qуот;.

Погледајте видео: Бранка Катић као заступница за права избеглица: Подршка људима који траже нови дом

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.20.2022)