Танзанија (1): Аруша у сенци Килиманџара
Данас 27.01.2022 | Бранко Васиљевић
И када сам се налазио близу њега, чинило ми се да Килиманџаро не постоји.
Да постоји само мит о огромној планини, усамљеној у пространој савани. Увек је био обавијен маглом или притиснут облацима. А онда се, једанпут, изнад облака усправио његов врх, као што га је видео и Хемингвеј: „Докле год је поглед допирао, дизао се, широк као цео свет, велик, висок и невероватно бео на сунцу, четвртасти врх Килиманџара“ („Снегови Килиманџара“). Ма колико сам имао жељу да му се приближим, ипак је он за мене остао само мит. Одлазио сам на другу
