Права радника и слободно време: Белгијанци ће ускоро моћи да искључе телефоне после радног времена
Од наредног месеца јавне службенике у Белгији неће моћи да контактирају са посла пре или након радног времена.
Иако се некада надала да ће постати куварица, Делфине је на крају одлучила да постане јавна службеница.
И даље воли да кува и каже да је „то једна од њених страсти&qуот;.
Ова 36-годишњакиња спрема вечеру за Кетрин и Роша, њене пријатеље.
Припрема аши пармонтир, јело са млевеним месом и пасираним кромпиром, које подсећа на пастирску питу.
- „Не смем ни да размишљам о пензији&qуот; - како у Србији живе сезонске раднице
- Коме у Србији да се обратите кад не добијете плату
- Случај вијетнамских радника у Зрењанину - шта знамо до сада
Док меша лук, прича ми како се радује чињеници да ће многи запослени у јавном сектору у Белгији имати право да се искључе.
„Посебно млађима није увек јасно да ли би требало да буду доступни или не.
„Када почињете на новом послу, желите да све урадите савршено и мислите `ако не одговорим на овај мејл у 10 увече, то се можда неће свидети мом шефу'.
„Тако да мислим да ће ова промена бити културолошка,&qуот; каже ова Белгијанка.
Почевши од 1. фебруара, надређени и колеге неће смети да контактирају 65,000 службеника у јавном сектору ван радног времена.
Постоје и изузеци - вероватно у хитним случајевима или ако је тако раније договорено.
Такође, то не значи да неће бити дежурних службеника.
Други принцип је то да радници не смеју доспети у подређени положај ако се не јаве на телефон или не прочитају мејлове ван радног времена.
Министарка јавне управе, Петра де Сутер, верује да ће ова промена поспешити ефикасност.
Током пандемије и услед рада од куће, граница између посла и приватног живота све више бледи, додала је она.
Без права да се искључе, „радници ће се суочавати са стресом и сагореће на послу, што је права болест данашњице&qуот;, наводи де Сутер.
Било је прилично једноставно спровести ове промене пошто се оне односе само на федералне јавне службенике.
Очекује се да ће идеја да се пракса примени и у приватном сектору наићи на већи отпор.
„Право на искључивање не би требало проширити на приватни сектор,&qуот; сматра Ерик Лореј из Фламанске мреже предузетника (ВОКА).
То би „поништило&qуот; напредак у флексибилности рада који је постигнут током пандемије, каже он.
„Био би то велики знак да се не верује у способност послодаваца да организују рад,&qуот; поручује.
И Лен Шекелтон, истраживач са Института за економске послове и професор на Универзитету у Бакингему, сагласан је да би овај потез нарушио флексибилност.
„Забрана позивања запослених ван фиксног радног времена би био додатан ниво регулације ове сфере,&qуот; наводи он.
Међутим, Петра де Сутер сматра да се на тај начин не би онемогућила флексибилност, уколико запослени желе да је имају.
„С друге стране, морамо заштити основна права радника,&qуот; сматра министарка.
Делфине се помало смеје када сам је питала да ли ће ова промена повећати навику јавних службеника да „гледају на сат&qуот;.
Каже да је то стари стереотип и да се обим посла повећао током година.
„Мислим да сада углавном радимо више са мање запослених. Не мислим да се плашимо посла,&qуот; истиче она.
Друге земље су увеле слична правила, пре свих Француска.
Следећа тема јавне расправе у Белгији ће вероватно бити то да ли већи број радника треба да има право да се искључи.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.31.2022)

















