Климатске промене: Последице глобалног загревања не можемо да поправимо - извештај УН

Многобројне последице глобалног загревања није могуће санирати, наводи се у најновијој процени Уједињених нација.

Ипак, аутори последњег извештаја наводе да постоје начини како да се избегне најгори сценарио.

Међувладин панел о климатским променама истиче да ће људи и природа бити на граници могућности да се прилагоде.

Ово тело основано је 1988. године на иницијативу Уједињених нација (УН), Светске метеоролошке организације и УН Програма за околину како би се процењивао ризик од климатских промена.

Чак 40 процената светског становништва је у „високом ризику&qуот; услед климатских промена, показује извештај.

Једина нада је да се ниво пораста температуре задржи испод 1,5 степени Целзијуса, што би смањило процењене губитке.

• Претходних седам година најтоплије у историји, показују подаци ЕУ
• Више од три милијарде људи ће до 2070. живети у екстремно топлим местима
• Загревање света - дупло више врелих дана са температуром изнад 50 степени

Само четири месеца после самита ЦОП26 у Глазгову, на коме су се светски лидери обавезали на брзу акцију у вези са климатским променама, извештај УН показује тежину и обим задатка.

„Наш извештај јасно указује да нека места на којима људи живе и раде могу да нестану.

„Да екосистеми и врсте које знамо, које су важне за наше културе, можда више неће постојати&qуот;, рекла је професорка Дебра Робертс, копредседавајућа Међувладиним панелом.

„Ово је кључни тренутак. Наш извештај указује да је ово време за акцију уколико желимо да ублажимо последице климатских промена&qуот;

Ово је други од три извештаја Међувладиног панела о климатским променама.

Августа 2021, први извештај указао је на утицај који су људи имали на климу.

Овај нови извештај приказује узроке, утицаје и решења за климатске промене.

Последњи извештај најобухватније показује како глобално загревање утиче на сва жива бића на Земљи.

Извештај приказује последица које су већ видљиве, као што је све већи број људи који умиру од врућине.

Међутим, аутори извештаја наводе да постоји простор како би се избегао најгори сценарио.

„У извештају јасно стоји да стање јесте лоше, али да будућност зависи од нас, не од климе&qуот;, наводи Хелена Адамс, главна ауторка извештаја Кингс колеџа у Лондону.

Екстремни временски услови који су повезани са променом климе, попут поплава и топлотних таласа, погађају људе и друге врсте теже него што су претходне процене показале.

• Пет ствари које смо сазнали из извештаја о климатским променама
• Да ли климатске промене смањују животиње

Нова студија показује да ови утицаји већ превазилазе могућност многих људи да се с њом носе.

Иако су сви погођени климатским променама, неки су погођени више.

Ово умногоме зависи где живе.

Између 2010. и 2020. године, 15 пута више људи је умрло од поплава, суша и олуја у веома рањивим регионима, попут делова Африке, Јужне Азије и Централне и Јужне Америке, него у другим деловима света.

Природа већ показује страшне последице досадашњег глобалног загревања.

Корални гребени бледе и суше се услед повећања температуре, као и стабла дрвећа.

Извештај показује и размере последица услед глобалног загревања са 1,1 на 1,5 степени Целзијусових,

Континуирано и убрзано подизање нивоа мора све ће више погађати насеља на обалама што их доводи у ризик од „потопљења и нестанка&qуот;.

Међувладин панел очекује да ће још милијарду људи бити у опасности од климатских опасности на обали у наредних неколико деценија.

Уколико температура порасте између 1,7 и 1,8 степени изнад нивоа из 1850-их, у извештају се наводи да би половина људског становништва могла бити угрожена услед топлоте и влаге.

Коментаришући сажетак извештаја, генерални секретар УН Антонио Гутереш описао га је као „атлас људске патње&qуот;.

Он не сумња ко су кривци за климатске промене.

„Чињенице су непобитне.

„Највећи светски загађивачи су криви за уништавање наше једине планете&qуот;, рекао је он.

Здравље је све већа брига

Болести ће се вероватно брже ширити у наредним деценијама, кажу аутори извештаја.

Постоји посебан ризик да ће климатске промене олакшати ширење денга грознице, коју преносе комарци, на милијарде људи до краја овог века.

Поред последица на физичко, климатске промене могу имати и на ментално здравље.

Стрес, трауме услед екстремних временских услова, као и губитак средстава за живот може утицати на ментално здравље људи.

Са друге стране, неки истраживачи наводе да би прелазак изнад 1,5 степени у кратком периоду био прихватљив ако би се температуре спустиле испод нивоа убрзо после тога.

Међутим, овај извештај наводи да постоји опасност са оваквим приступом.

„У сваком прекорачењу температуре постоји све већи ризик од критичних тачака за повратак

„Као што је одмрзавање пермафроста&qуот;, рекла је Линда Шнајдер са Института Хајнрих Бол, која је била посматрачица на дискусијама Међувладиног панела.

„То би отежало да се глобално загревање смањи испод 1,5 степени&qуот;.

Пермафрост је зона вечитог снега и леда на Земљиним половима и великим висинама.

Претња загревања по организме

• Половина живих организама сели се у више крајеве или ка половима, процењује се у овом извештају
• Док ће се до 14 процената врста вероватно суочити са веома високим ризиком од изумирања ако се свет загреје за 1.5 степен, 29 одсто врста је под претњом при глобалном загревању од три степена
• За организме који живе у областима угрожених биодиверзитета, ризик од изумирања удвостручити како загревање расте ка два степена, а десетоструко порасти ако пређе три степена Целзијуса

Технолошке иновације попут одбијања сунчевих зрака или уклањања угљен-диоксида из ваздуха могли би да погоршају ствари, наводи се у извештају.

Сажетак за креаторе политике ставља велики фокус на „развој отпоран на климу&qуот;.

Такав начин би помогао у изградњи снаге за суочавање са климатским променама у сваком друштву.

„Ако не радимо на побољшању здравства, образовања, не подстичемо привредни раст и неједнакост остаје велики проблем.

„Живећемо у свету у коме ће климатске промене имати велики утицај&qуот;, наводи професор Брајан О'Нил, из Националне лабораторије Пацифик северозапад у САД.

„Насупрот томе, ако утичемо на побољшање образовања и здравства, смањењу сиромаштву,

„Ако се климатске промене наметну као тема том друштву, ризик ће бити много мањи.&qуот;

Погледајте видео - да ли дрвеће памти

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.28.2022)