Ukrajina i Rusija: Pobedio Real Madrid, pa uzeo pušku da se bori protiv ruske vojske
Pobeda nad trinaestostrukim šampion Evrope je delovala neverovatno za ekipu koja je morala da prođe četiri runde kvalifikacija za Ligu šampiona, a ima godišnji budžet iznosi pet miliona funti.
Pre šest meseci, Jurij Vernidub je slavio pobedu na stadionu Santijago Bernabeu.
Šerif Tiraspolj, čiji je trener, pobedio je Real Madrid sa 2:1 i napravio najveću senzaciju u Ligi šampiona ove sezone.
Taj rezultat izazvao je pravi fudbalski zemljotres u Evropi.
Šerif je prvak Moldavije, a Tiraspolj se nalazi u oblati Transnistrija koja je pod velikim ruskim uticajem.
Pobeda nad trinaestostrukim šampion Evrope je delovala neverovatno za ekipu koja je morala da prođe četiri runde kvalifikacija za Ligu šampiona, a ima godišnji budžet iznosi pet miliona funti.
Pre desetak dana, 24. februara, pošto je završio takmičenje u Ligi šampiona kao treći u grupi, ekipa Šerifa obrela se u Portugaliji na utakmici plej-ofa Lige Evrope.
Ukrajinac Vernidub i njegovi fudbaleri doputovali su u Bragu, trener je otišao na počinak nadajući se da će se lepo naspavati kako bi bio spreman za odbranu pobede i kapitala od 2:1 iz prvog meča.
A onda, sledećeg jutra, život ovog pedesetšestogodišnjaka se zauvek promenio.
Sin me je pozvao u pola pet ujutru i rekao da su Rusi napali.
Znao sam da ću se vratiti u Ukrajini da se borim.
Vratili smo se iz Portugala i sleteli u Jaši u Rumuniji.
Odande sam autobusom u petak otišao u Tiraspolj u Transnistriji sa ostatkom ekipe, a zatim u subotu ujutru produžio za Ukrajinu.
Prijavio sam se u vojsku u nedelju.
Trebalo mi je 11 sati od Tiraspolja do mog doma u Ukrajini.
Putovao sam preko Odese, Kirovgrada, Krivog Roga do Zaporožja, ali ne mogu da kažem da je teško.
Ne želim da vas lažem.
Dok sam se vraćao, video sam mnogo snažnih muškaraca kako napuštaju zemlju.
Biću srećan ako se vrate.
Jasno mi je da su napustili zemlju sa porodicama i otišli u Moldaviji, Rumuniju i druge zemlje.
Iz naše oblasti su otišli mnogi muškarci... iz Harkova, Zaporožja, Luganska, Donecka.
Ali mi je bilo jasno da u ovom trenutku ja ne mogu da postupim kao oni.
- Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
- Ko je tvorac opasnog Šerifa, fudbalskog čuda iz Moldavije
- „Spreman sam da se borim bilo čime”: zašto sve više Belorusa ide da se bori za Ukrajinu
- Šta bi se desilo da je bomba direktno pogodila nuklearnu elektranu - odgovori na pitanja čitalaca BBC-ja
Rekao sam sebi da ću se prijaviti u vojsku čim dođem kući.
Bliske osobe su pokušale da me odvrate od te ideje - supruga, deca, unuci.
Ali bio sam odlučan i zahvalan sam supruzi što me je podržala na kraju.
Ona zna kakav mi je karakter. Ako donesemo odluku, neću se predomisliti.
Mogli smo da odemo u Moldaviju i ta opcija je još u igri za moju decu, njihove supruge i unučad.
Ali supruga i ja sigurno ostajemo ovde.
Trenutno nismo mnogo udaljeni od borbi.
Najžešće bitke vode se na oko 120 kilometara od nas.
Ali doneo sam odluku i sve je u redu. Ne plašim se.
Bio sam u vojsci kao mladić - imali smo obavezan dvogodišnji vojni rok.
Ali služio sam vojsku u sportskoj jedinici.
Dva meseca smo imali teoretsku obuku, a posle toga smo učili kako da rukujemo puškom.
Ali bilo je to davno.
Ne mogu da kažem da imam problem sa korišćenjem vatrenog oružja.
Okružen sam ludacima, u pozitivnom smislu.
Stvarno se dobro osećam jer sam deo ekipe.
Ovde su ljudi različitih profila i karaktera, ali smo svi prijatelji, motivisani i ujedinjeni.
Delimo sve.
Sa ove tačke gledišta, sve je u redu.
Dopalo mi se što su mnogi hteli da se slikaju sa mnom.
- Ko je Vladimir Zelenski - odrekao se televizijske slave da bi postao predsednik Ukrajine
- Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji - potpuno druga priča
- Urednica BBC Ukrajina: Nova normalnost, zajedništvo i dilema „ostati ili otići“
https://twitter.com/ZoryaLondonsk/status/1498244098804883457
Iako sam ovde sreo i jednog rođaka, u principu ne poznajem nikoga.
Moj brat ima više od 60 godina.
Moj najmlađi sin ne može da se bori iz zdravstvenih razloga.
Moj nastariji sin nije ovde, jer sam insistirao da ostane kod kuće - ima dvoje male dece.
Ako bude potrebe, on će doći, u to uopšte ne sumnjam.
Ne smem da otkrijem koja je moja uloga u vojsci.
Samo dobijamo instrukcije, u svakom trenutku smo spremni da odemo gde nam kažu.
Još nisam koristio moje oružje, ali sam spreman u svakom trenutku.
Ne mogu da razumem Vladimira Putina i ljude oko njega.
A ne mogu da razumem i Ruse koji nisu protiv njega.
Takođe mi je jasno da mnogi Rusi ne shvataju šta se dešava.
U Rusiji, stvari se prikazane drugačije nešto što zaista jesu.
Oni kažu da nas oslobađaju. Ali od čega?
Kažu da smo fašisti i nacisti... Ne mogu čak ni da pronađem reči da opišem šta se dešava.
Napadaju civilne objekte, a tvrde da gađaju samo vojne ciljeve.
Oni lažu.
- „Vozio sam 40 sati bez prestanka da bih pobegao od rata u Ukrajini" - kamiondžija iz Srbije
- Majka zarobljenog ruskog vojnika: „Na čija vrata moram da pokucam da mi vrate dete“
- Koga sluša Vladimir Putin
Uopšte nemam dilemu da li će Ukrajina da pobedi u ovom ratu.
Ne mogu ni da razmišljam o bilo kojoj drugoj opciji.
Video sam kako je ova tragedija ujedinila naciju.
Izuzetno poštujem Vladimira Zelenskog, predsednika Ukrajine.
Nevažno je šta pričaju o njemu. Glasao sam za Zelenskog.
Ljudi su ga nazivali klovnom, ali je pokazao da je pravi vođa.
On je iskren. Naravno, grešio je i on, ali to je sasvim normalno.
Ne mogu ni da zamislim koliko je teško voditi zemlju. Ne sumnjam da je dobar čovek.
Imamo predsednika koji se ponaša kako treba i ja mu verujem.
Mislim da će biti mira samo ako mi pobedimo.
Ja mislim da je nemoguće ispuniti uslove Rusije.
Mi se nećemo povući.
Dijalog mora da postoji, ali nećemo ispuniti ruske ultimatume.
Vidimo da su počeli pregovori i nadam se da će biti dovoljno pameti da se zaustavi rat.
Pre svega, nadam se da više neće stradati žene i deca.
To je najvažnije.
Hoću da se zahvalim ostatku Evrope na podršci.
Mnogo žena i dece je otišlo iz Ukrajine u druge države, kojima sam zahvalan.
Hvala svima na njihovoj podršci.
Znamo da se i druge zemlje suočavaju sa teškim izvorima.
Mislim da sada shvataju da je Ukrajina štit za ceo kontinent.
I dalje non-stop razmišljam o fudbalu, to je moj život.
Otkako sam kao dete počeo da ga igram, pa posle kao profesionalni igrač i sada kao trener - fudbal mi je sve.
Siguran sam da ću nastaviti trenersku karijeri i osvojiti još mnogo trofeja.
Nisam mogao ni da zamislim da ćemo pobediti Real Madrid.
Dileme su mi se javile početkom februara.
Kako su dani prolazili, tako je počelo da stiže sve više vesti.
Onda sam 14. februara počeo da se brinem.
Igrači su me stalno pitali zašto sam tužan, da li mi se nešto desilo.
Odgovarao sam im da je sve u redu, ali da će uskoro stvari početi da se pogoršavaju.
Oni su nastavili da mi govore ne brinem, ali sam osećao da se nešto sprema.
- Rat u Ukrajini bukti, ali i lažne vesti, fotografije i snimci
- Mali vodič kroz ruski nuklearni arsenal - koliko oružja ima i čemu ono služi
- Rusija blokirala pristup BBC-ju na ruskom i još nekoliko medija
Neki od fudbaler Šerifa su me zvali, a stižu mi i glasovne poruke.
Pitali su me kako su mi porodica i deca.
Prvog marta, Šerife je igrao protiv glavnog rivala u prvenstvu Moldavije i pobedio.
Bilo mi je drago zbog toga.
Neke kolege treneri su mi takođe poslali poruke podrške.
Motiviše me razmišljanje o fudbalu.
Fudbal je moj život.
Nadam se da ovaj rat neće predugao da traje.
Mi ćemo pobediti i ja ću se vratiti voljenom poslu.
Dodatno izveštavanje Dumitru Garkalijuc
Pogledajte video ruskim napadima na ukrajinske gradove
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.07.2022)
