Ukrajina i Rusija: „Pobegla sam iz Kabula, a sada sam usred rata u Kijevu“

„Kada su Talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom, situacija je bila bolja nego sada u Ukrajini. Ponovo bežimo, ali ovoga puta u nepoznato", kaže Haidar Sediki, 36-godišnji avganistanski vojnik.

On je pobegao u Ukrajinu pošto su Talibani zauzeli avganistansku prestonicu šest meseci ranije.

„Pobegao sam iz Kabula kako bih spasio život i pronašao mir, nisam mogao ni da sanjam da će me [rat] pratiti dovde. Mi smo nesrećna nacija."

Posle petnaest godina vojne službe, Sediki je prebegao u Ukrajinu, ponevši samo nekoliko pari vojnih uniformi.

• „Vozio sam 40 sati bez prestanka da bih pobegao od rata u Ukrajini" - kamiondžija iz Srbije
• Urednica BBC Ukrajina: Spakovala sam torbe, uzela sina za ruku i napustili smo Kijev
• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji

Nije imao vremena ni da spakuje stvari u kofer.

Kaže da je osećaj kao kada „pokušavate da se sklonite od vetra, a zatim vas iznenada pogodi oluja".

Sediki je imao samo tri godine kada je okončana sovjetska invazija na Avganistan.

Njegova generacija je odrasla u ratom zahvaćenoj zemlji.

Prvo su Talibani preuzeli vlast, zatim je usledila američka invazija, a prošlog avgusta su Talibani ponovo uspostavili kontrolu.

Sediki kaže da čitavog života beži od rata u potrazi za bezbednim mestom za život.

Sada je u Ukrajini i ne može da veruje kako se „istorija ponavlja" za njega, i bez obzira što je uspeo da stigne do Evrope, sumnja da će rat ikada prestati da ga prati.

• Koga sluša Vladimir Putin
• Šta se desilo ukrajinskim vojnicima na malom ostrvu zloćudnog imena
• Ruski napad na Ukrajinu u fotografijama

'Prepušten si samom sebi'

U četvrtak 24. februara, stanovništvo u Ukrajini probudio je zvuk sirena i eksplozija kako je Rusija započela invaziju.

Mnoge Avganistance koji su nedavno stigli u Ukrajinu u potrazi za mirom - kao i Sediki - iznenadio je vojni napad u mestu u kom su to „najmanje očekivali".

Sediki priča kako je zatekao njegov izbeglički kamp u haosu kada se probudio za jutarnju molitvu.

„Bilo je svuda u vestima. Ljudi su vikali sve dok nadležni u kampu nisu otvorili vrata i rekli nam da bežimo".

Navodi da se oko 250 izbeglica iz različitih zemalja našlo „usred ničega" - samo im je rečeno da gledaju kako da se spasu.

Procenjuje da se nalaze na oko 47 kilometara od najbližeg glavnog puta i moraju da hodaju do tamo, jer su im odbili zahtev za prevoz.

„Zaposleni u kampu su nam rekli da smo prepušteni sebi samima", kaže Sediki.

Snimci sa terena prikazuju čitave porodice kako, noseći stvari u plastičnim kesama, pešače poljima u blizini grada Černovci, okruženi samo golim drvećem.

Većina izbeglica pokušava da stigne do zapadnog dela Ukrajine, a oni koji su već bili u gradovima na zapadu kreću se ka granicama dok se napadi odvijaju širom zemlje.

• Ruska vojska zauzela Černobilj, nivo radijacije porastao - šta to znači
• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
• Severni tok 2 i kriza u Ukrajini

„Mislili smo da smo ovde bezbedni"

Dvadesetšestogodišnja Fazila Hajdari takođe se probudila na zvuk sirena u četvrtak ujutru.

„Isto je kao kada su Talibani napali Kabul. Sećam se da su ljudi bili očajni i zavladao je haos.

Sada vidim ljude koji beže i pokušavaju da napuste Ukrajinu. Ne mogu da verujem da se ovo dešava", napisala je Hajdari BBC novinarima putem Vocapa.

Piše poruke iz malog stana koji deli sa mlađom sestrom, 24-godišnjom Šogufom, u Lavovu na zapadu Ukrajine.

Obe su radile kao stjuardese i pobegle su iz Avganistana u Ukrajinu kada su Talibani preuzeli kontrolu.

„Moja sestra nije progovorila od jutros. Obe smo u šoku. Ne znamo šta da radimo i gde da bežimo."

• Ko je kriv za rat - svađe zbog Rusije u gradu u istočnoj Ukrajini
• Rusiji ipak zabranjen nastup na Evroviziji

Trebalo je samo privremeno da budu u Ukrajini, i čekale su da pređu u drugu zemlju.

Očajnički traže pomoć, kontaktiraju svakoga koga poznaju.

„Mislile smo da će ovde biti bezbedno, ali pogledajte šta se dešava. Zovem UNHCR i druge organizacije, ali niko se ne javlja."

Polovina njene porodice je još uvek u Avganistanu i živi u strahu od Talibana, ali sada članovi porodice strahuju i za bezbednost dve sestre.

„Još uvek smo u šoku od toga šta se desilo u Kabulu i brinemo za našu porodicu kod kuće. Sada je Ukrajina napadnuta i oni brinu za nas.

Bila sam srećna što sam preživela Talibane, ali sada se pitam da li je bilo pametno napuštati Kabul, jer sam sada usred drugog rata."

'Ne znam više gde da bežim'

Procenjuje se da oko 5.000 Avganistanaca živi u Ukrajini, uključujući i 370 koji su evakuisani u Avgustu kada su Talibani ponovo preuzeli kontrolu nad državom.

Otkako se Ukrajina pretvorila u bojno polje, druge zemlje pokušavaju da evakuišu njihove državljane i sklone ih na bezbedno, ali Avganistanci imaju osećaj da su „napušteni i zaboravljeni".

„Zaista se osećam očajno, kao beskućnik, i veoma siromašno", kaže za BBC Ahmad Sajad (ovo nije njegovo pravo ime).

On je pre šest meseci bio visoki vladin zvaničnik u Kabulu, na vrhuncu karijere, a onda su Talibani preuzeli vlast.

Kada se probudio u četvrtak ujutru, nije mogao da veruje svojim očima kada je video raketu kako pada blizu njegovog stana.

„Došli smo ovde kako bismo živeli u miru - nismo očekivali da će se užas ponoviti. U Kijevu sam i ljudi beže u svim pravcima", kaže Sajad.

„Više nema redova u supermarketima, na pumpama i ispred bankomata… Ovo je isto ono što sam video u Kabulu pre samo nekoliko meseci."

Sajad i ostali koji su pre šest meseci iz Avganistana stigli u Ukrajinu sada se osećaju bespomoćno.

„Ne znamo jezik, pasoši su nam u vladinim institucijama, i ne možemo da idemo nigde. Čak i da želimo da odemo, ne znam gde bismo mogli."

Avganistanci su na društvenim mrežama reagovali na dešavanja u Ukrajini kako zbog nedavnih akcija Talibana, tako i zbog toga što invazija Rusije na Ukrajinu budi sećanja na sovjetsku napad na Avganistan 1979. godine.

Ta invazija je dovela do velikog broja žrtava i naterala milione ljudi da napuste zemlju.

„Problem je što sada nema ko da nas čuje i vodi računa o nama.

Osećam se užasno, nemamo ambasadu, ni vladu, čak ni identitet. Nemamo nikoga na našoj strani."

„Da li ću ponovo videti decu?"

Haidar Sediki i njegovi prijatelji iz kampa, među kojima je i šestočlana porodica sa troje dece, umorni su od hodanja na putu ka bezbednoj lokaciji.

Tokom noći su prešli više od 75 kilometara pešaka i samo što su stigli u centar Černovcija, koji je sada zona sukoba.

Sediki je u petak ujutru poslao glasovnu poruku u kojoj je naveo da se kreću u malim grupama kako bi bili sigurni da neće postati meta vazdušnih napada.

Moli međunarodnu zajednicu i Ujedinjene nacije da ne zaborave ljude poput njega.

„Šta ako se ovde dogodi napad ili nam se nešto desi? Šta će biti s mojom porodicom u Avganistanu?

Šta ako umrem - ko će im reći da li sam živ ili mrtav? Da li ću ponovo videti decu?"

---

Pogledajte video o pozadini sukoba Ukrajine i Rusije

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.07.2022)