Украјина и Русија: „Побегла сам из Кабула, а сада сам усред рата у Кијеву“

„Када су Талибани преузели контролу над Авганистаном, ситуација је била боља него сада у Украјини. Поново бежимо, али овога пута у непознато&qуот;, каже Хаидар Седики, 36-годишњи авганистански војник.

Он је побегао у Украјину пошто су Талибани заузели авганистанску престоницу шест месеци раније.

„Побегао сам из Кабула како бих спасио живот и пронашао мир, нисам могао ни да сањам да ће ме [рат] пратити довде. Ми смо несрећна нација.&qуот;

После петнаест година војне службе, Седики је пребегао у Украјину, поневши само неколико пари војних униформи.

• „Возио сам 40 сати без престанка да бих побегао од рата у Украјини&qуот; - камионџија из Србије
• Уредница ББЦ Украјина: Спаковала сам торбе, узела сина за руку и напустили смо Кијев
• Какве је санкције Запад увео Русији

Није имао времена ни да спакује ствари у кофер.

Каже да је осећај као када „покушавате да се склоните од ветра, а затим вас изненада погоди олуја&qуот;.

Седики је имао само три године када је окончана совјетска инвазија на Авганистан.

Његова генерација је одрасла у ратом захваћеној земљи.

Прво су Талибани преузели власт, затим је уследила америчка инвазија, а прошлог августа су Талибани поново успоставили контролу.

Седики каже да читавог живота бежи од рата у потрази за безбедним местом за живот.

Сада је у Украјини и не може да верује како се „историја понавља&qуот; за њега, и без обзира што је успео да стигне до Европе, сумња да ће рат икада престати да га прати.

• Кога слуша Владимир Путин
• Шта се десило украјинским војницима на малом острву злоћудног имена
• Руски напад на Украјину у фотографијама

'Препуштен си самом себи'

У четвртак 24. фебруара, становништво у Украјини пробудио је звук сирена и експлозија како је Русија започела инвазију.

Многе Авганистанце који су недавно стигли у Украјину у потрази за миром - као и Седики - изненадио је војни напад у месту у ком су то „најмање очекивали&qуот;.

Седики прича како је затекао његов избеглички камп у хаосу када се пробудио за јутарњу молитву.

„Било је свуда у вестима. Људи су викали све док надлежни у кампу нису отворили врата и рекли нам да бежимо&qуот;.

Наводи да се око 250 избеглица из различитих земаља нашло „усред ничега&qуот; - само им је речено да гледају како да се спасу.

Процењује да се налазе на око 47 километара од најближег главног пута и морају да ходају до тамо, јер су им одбили захтев за превоз.

„Запослени у кампу су нам рекли да смо препуштени себи самима&qуот;, каже Седики.

Снимци са терена приказују читаве породице како, носећи ствари у пластичним кесама, пешаче пољима у близини града Черновци, окружени само голим дрвећем.

Већина избеглица покушава да стигне до западног дела Украјине, а они који су већ били у градовима на западу крећу се ка границама док се напади одвијају широм земље.

• Руска војска заузела Чернобиљ, ниво радијације порастао - шта то значи
• Шта је НАТО и зашто му Русија не верује
• Северни ток 2 и криза у Украјини

„Мислили смо да смо овде безбедни&qуот;

Двадесетшестогодишња Фазила Хајдари такође се пробудила на звук сирена у четвртак ујутру.

„Исто је као када су Талибани напали Кабул. Сећам се да су људи били очајни и завладао је хаос.

Сада видим људе који беже и покушавају да напусте Украјину. Не могу да верујем да се ово дешава&qуот;, написала је Хајдари ББЦ новинарима путем Воцапа.

Пише поруке из малог стана који дели са млађом сестром, 24-годишњом Шогуфом, у Лавову на западу Украјине.

Обе су радиле као стјуардесе и побегле су из Авганистана у Украјину када су Талибани преузели контролу.

„Моја сестра није проговорила од јутрос. Обе смо у шоку. Не знамо шта да радимо и где да бежимо.&qуот;

• Ко је крив за рат - свађе због Русије у граду у источној Украјини
• Русији ипак забрањен наступ на Евровизији

Требало је само привремено да буду у Украјини, и чекале су да пређу у другу земљу.

Очајнички траже помоћ, контактирају свакога кога познају.

„Мислиле смо да ће овде бити безбедно, али погледајте шта се дешава. Зовем УНХЦР и друге организације, али нико се не јавља.&qуот;

Половина њене породице је још увек у Авганистану и живи у страху од Талибана, али сада чланови породице страхују и за безбедност две сестре.

„Још увек смо у шоку од тога шта се десило у Кабулу и бринемо за нашу породицу код куће. Сада је Украјина нападнута и они брину за нас.

Била сам срећна што сам преживела Талибане, али сада се питам да ли је било паметно напуштати Кабул, јер сам сада усред другог рата.&qуот;

'Не знам више где да бежим'

Процењује се да око 5.000 Авганистанаца живи у Украјини, укључујући и 370 који су евакуисани у Августу када су Талибани поново преузели контролу над државом.

Откако се Украјина претворила у бојно поље, друге земље покушавају да евакуишу њихове држављане и склоне их на безбедно, али Авганистанци имају осећај да су „напуштени и заборављени&qуот;.

„Заиста се осећам очајно, као бескућник, и веома сиромашно&qуот;, каже за ББЦ Ахмад Сајад (ово није његово право име).

Он је пре шест месеци био високи владин званичник у Кабулу, на врхунцу каријере, а онда су Талибани преузели власт.

Када се пробудио у четвртак ујутру, није могао да верује својим очима када је видео ракету како пада близу његовог стана.

„Дошли смо овде како бисмо живели у миру - нисмо очекивали да ће се ужас поновити. У Кијеву сам и људи беже у свим правцима&qуот;, каже Сајад.

„Више нема редова у супермаркетима, на пумпама и испред банкомата… Ово је исто оно што сам видео у Кабулу пре само неколико месеци.&qуот;

Сајад и остали који су пре шест месеци из Авганистана стигли у Украјину сада се осећају беспомоћно.

„Не знамо језик, пасоши су нам у владиним институцијама, и не можемо да идемо нигде. Чак и да желимо да одемо, не знам где бисмо могли.&qуот;

Авганистанци су на друштвеним мрежама реаговали на дешавања у Украјини како због недавних акција Талибана, тако и због тога што инвазија Русије на Украјину буди сећања на совјетску напад на Авганистан 1979. године.

Та инвазија је довела до великог броја жртава и натерала милионе људи да напусте земљу.

„Проблем је што сада нема ко да нас чује и води рачуна о нама.

Осећам се ужасно, немамо амбасаду, ни владу, чак ни идентитет. Немамо никога на нашој страни.&qуот;

„Да ли ћу поново видети децу?&qуот;

Хаидар Седики и његови пријатељи из кампа, међу којима је и шесточлана породица са троје деце, уморни су од ходања на путу ка безбедној локацији.

Током ноћи су прешли више од 75 километара пешака и само што су стигли у центар Черновција, који је сада зона сукоба.

Седики је у петак ујутру послао гласовну поруку у којој је навео да се крећу у малим групама како би били сигурни да неће постати мета ваздушних напада.

Моли међународну заједницу и Уједињене нације да не забораве људе попут њега.

„Шта ако се овде догоди напад или нам се нешто деси? Шта ће бити с мојом породицом у Авганистану?

Шта ако умрем - ко ће им рећи да ли сам жив или мртав? Да ли ћу поново видети децу?&qуот;

---

Погледајте видео о позадини сукоба Украјине и Русије

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.07.2022)