Фудбал и Италија: Могу ли Азури да претворе „катастрофу" против Северне Македоније у бољу будућност

Прошло је само осам месеци откако је репрезентација Италије под вођством Роберта Манћинија, упркос проценама да је аутсајдер, постала европски шампион, победивши Енглеску на Вемблију.

Али сада су Азури - надимак италијанске репрезентације - платили цену за учинак у квалификационој групи, где су допустили Швајцарској да им преотме прву позицију и директно се пласира на Светско првенство у Катару.

Три главна италијанска спортска листа уједињена су у оцени шокантне елиминације од Северне Македоније у плеј-офу за пласман на Светско првенству у четвртак увече.

Дисастро (Катастрофа) - реч је која је вришти са насловних страница Газете дело Спорт, Коријере дело Спорт и Тутоспорт. Једна реч која говори хиљаду.

А остала гласила су имала одговарајуће наслове: „Избачени из света&qуот;, „До ђавола&qуот; или једноставно: „Неееееееееееееееее&qуот;.

• „Постали смо убице дивова&qуот;: Ново македонско фудбалско чудо - сан о Мундијалу живи
• „Људи моји, је ли то могуће“ - фудбалски тренуци које памте навијачи у Србији
• Србија иде на Светско првенство, јунак Митровић поручио: Вероватно ће „чука&qуот; да ми стане

То је заиста спортска катастрофа за Италију, земљу са једном од најјачих и најпопуларнијих фудбалских лига на свету и која је до сада четири пута била првак света.

Та славна Италија пропушта већ два узастопна светска првенства - претходно се није квалификовала за Светско првенство у Русији 2018. године.

Дакле, Италијани ће морати да чекају 12 година да виде највећу светску позорницу - наравно, ако се пласирају на наредни Мундијал.

Тешко је проценити да ли је несрећа у четвртак више или мање болна од онога што се догодило у новембру 2017, када Азури нису успели да победе Шведску и резервишу место у Русији.

То је свакако била ужасна ноћ, у којој су се хероји освајачи Светског првенства из Немачке 2006. Ђанлуиђи Буфон и Данијеле де Роси на несрећни начин опростили од међународног фудбала.

Али то је био и тренутак у којем је започео наводни процес иновације - Роберто Манћини је убрзо потом именован за селектора и уведен је нови нападачки менталитет.

Уследиле су три фантастичне године, које су кулминирале освајањем првака Европе на Вемблију прошлог јула. То нико није заборавио.

Али онда је уследио шок.

С једне стране, чини се да Италија уопште није требало да буде у овој невољи.

Манћинијеви момци су и даље хероји са Вемблија, тим је остао непоражен 37 узастопних утакмица.

Изгледали су доминантно у Групи Ц квалификација, отворили су их са три победе, али су затим четири пута одиграли нерешено између септембра и новембра прошле године, а Литванија је била једина екипа коју су победили у последњих пет мечева.

Два од тих ремија су била против Швајцарске, која је успела директно да се пласира на Мундијал у Катару касније ове године, а Италија, четвороструки светски шампион, промашила је пенал у обе утакмице.

Да су дали гол из једног од та два пенала, италијански играчи у четвртак увече би удобно седели код куће и посматрали мечеве баража за пласман на Мундијал.

Уместо тога, морали су на терен против Северне Македоније - имали су 32 шута ка голу, 16 корнера, 65 одсто поседа лопте, али су у 92. минуту примили гол из јединог ударца противника.

• Фудбал је вратио осмех на лице Италије - како су дочекани прваци Европе
• Од среће до очаја, од туге до радости - „Ит'с цоминг то РОМЕ&qуот;

У Италији се последњих месеци осећало да се нешто променило.

Од почетка ове сезоне, напетост и самопоуздање су се сударили.

Азури су освојили Европско првенство сталожено и квалитетно; у четвртак су против Северне Македоније углавном играли на дуге лопте.

Неки попут Жоржиња, Николе Бареле и Лоренца Инсињеа потпуно су ван форме.

Редовна одбрамбена линија коју чине Ђорђо Кјелинији, Леонардо Бонући, Леонардо Спинацола и Ђовани ди Лоренцо су повређени.

Чини се да је чак и селектор изгубио свој магични додир, инсистирајући на одабиру играча који не играју.

Било је разумљивих критика.

Новине наглашавају губитак идентитета, сугеришући да се Италија вратила на старију верзију себе; показали су недостатак креативности, њихови најискуснији играчи немају самопоуздања; центарфор Ћиро Имобиле није адекватно решење.

Али да ли је то довољно да објасни шта се догодило против тима који је 47. у Европи и 67. на свету?

Ужасавајућа ноћ у Палерму, једноставно, огледало је италијанског фудбала у целини, нешто што је тријумф на Еуру 2020. неко време маскирао.

Да, било је грешака - Жоржињо ће, како је рекао у четвртак, мислити на та два промашена пенала против Швајцараца док је жив; Манћини је могао да стави Ђакома Распадорија од почетка - али да ли је све ово заиста само њихова грешка?

Италијанском фудбалу би било боље да се коначно суочи са системским проблемима, него да тражи жртвене јарце и брза решења.

Ниједан клуб из Серије А није освојио европски трофеј од 2010.

Као резултат нестратешког приступа омладинском фудбалу, врхунски клубови имају у просеку 2,7 италијанских играча испод 21 године у својим тимовима, који играју четири одсто од укупног броја минута у Серији А, а сви они углавном улазе као замене, после 70. минута игре.

Италијанска фудбалска федерација (ФИГЦ) је недавно затражила од клубова да одложе мечеве Серије А како би се припремили за плеј-оф за Светско првенство, али је њен захтев одбијен.

Била је то легитимна одлука Серије А, али сада - уз сво дужно поштовање клубова који су укључени - навијачи који су гледали Емполи против Вероне и Венеције против Сампдорије прошлог викенда такође могу да гледају како се остатак света такмичи у Катару у новембру.

Колико су Азури важни за италијански фудбал? Колико места заслужују у згуснутом календару?

Председник ФИГЦ-а Габријеле Гравина нема дилему где је италијански фудбал.

„Клубови доживљавају репрезентацију као непријатност, а не као прилику&qуот;, рекао је он.

Додао је и да желе да Манћини остане и да се он обавезао на даљу сарадњу.

Манћинију је не тако давно продужен уговор до 2026. године, када ће Светско првенство бити одржано у Мексику, САД и Канади.

После онога што каже да је његово „најболније&qуот; спортско разочарење до сада, 57-годишњи бивши тренер Интера и Манчестер Ситија има право да полиже ране.

После тога, требало би себе да и даље сматра најбољом особом која ће помоћи у спровођењу дуго очекиваних структурних промена у игри националног тима и формирати репрезентацију новог изгледа око младих талената као што су Ђанлука Скамака, Давиде Фратези и Никола Заниоло.

У супротном може уследити још једна дисастро (катастрофа).

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.25.2022)