Избори 2022 и политика: Да ли је Србија отишла удесно и зашто
У скупштинске клупе сешће највероватније бар три странке деснице Двери, Заветници и коалиција Нада предвођена Демократском странком Србије.
„Србија се драматично померила удесно&qуот;, оценио је у изборној ноћи Александар Вучић, председник и лидер највеће Српске напредне странке, саопштавајући премилиминарне резултате гласања.
Три десно оријентисане политичке групације - коалиција Нада окупљена око Демократске странке Србије, Двери Бошка Обрадовића и странка Заветници - освојиле су укупно 35 мандата од 250 у Скупштини Србије, подаци су Републичке изборне комисије после обрађених 96 одсто гласова.
Иако је Србија и досад била оријентисана више ка десници, него ка центру и левици, резултати избора помало су изненађујући за социолога Срећка Михаиловића.
„Водећа партија је странка деснице.
„Сад су тој опцији прикључене и две или три екстремније десне странке са бројем гласова који делују помало изненађујуће&qуот;, каже Михајловић, главни истраживач агенције Демостат.
То је показатељ разумевања актуелне политичке ситуације да напредњаци који су постигли више изборних победа од 2012. године - „нису довољно десно&qуот;, додаје за ББЦ на српском.
„Зато имамо појаву тих странака које су још екстремније у том деснилу&qуот;, каже социолог.
Јачање десничарских партија је и регионални и европски тренд, коме посебно погодују периоди кризе попут ситуације са Украјином или пандемије, каже политиколошкиња Марија Ђорић.
- Шта су променили избори у Србији
- Да ли у Србији можете да одговарате за истицање руског ратног симбола - „З&qуот;
- Да ли се националистички талас шири Европом
Шта заговара десница?
Десно оријентисане странке истичу значај националног идентитета, породичних вредности, Цркве, а често у мигрантима и мањинским групама виде опасност за заједницу.
На другој страни политичког спектра је левица која се залаже за социјалну заштиту и људска и мањинска права.
Ипак, треба обазриво користити термине екстремна и умерена десница, упозорава политиколошкиња.
„Умерена десница је легитимна појава, попут умерене левице.
„Проблем је кад насиље почне да се користи као основни метод деловања - вербално или у пракси и тада можемо говорити о екстремним варијантама&qуот;, оцењује истраживачица Института за политичке студије која је посебно изучавала појаве екстремне деснице и левице.
Засад су све три потенцијално парламентарне странке - ДСС, Двери и Заветници - на позицијама умерене деснице.
„Јачање сваке врсте екстремизма не би било добро за демократију у Србији&qуот;, додаје Марија Ђорић.
Зашто јача десница?
1.Украјина
Проглашавајући победу на председничким и ванредним парламентарним изборима у недељу, 3. априла, Вучић је рекао да је „утицај украјинске кризе био огроман на резултате&qуот; и да се „Србија драматично померила удесно&qуот;.
Додао је и да ће листа коју је предводио то имати у виду приликом формирања владе и да „неће улазити у сарадњу са онима који су на неодговоран начин злоупотребљавали навијачко опредељење нашег народа&qуот;.
Да су рат у Украјини и тренутни односи у свету утицали на резултате избора, сагласан је и Срећко Михаиловић.
„Та обнова блоковске поделе је веома екстремистичка и наликује више на поделе у освит Другог светског рата, него на оне хладноратовске&qуот;, каже Михаиловић.
То се прелило и на јавно мњење Србије.
Када је реч о блоковским поделама поводом рата у Украјини, истраживање Демостата из марта ове године показало је да тачно половина испитаника мисли да Србија треба да буде неутрална и по цену санкција, несташица и свега онога што подсећа на деведесете године.
Друга половина испитаника би да се сврста на једну од страна.
Међу њима је 21 одсто оних који мисле да „Србија треба јасно и гласно да стане на страну Русије&qуот;, а 13 одсто сматра да „Србија треба јасно и гласно да стане на страну Европске уније и Украјине&qуот;.
На ово питање није одговорило 16 одсто анкетираних.
„И гласачи напредњака су на сличан начин подељени, све то је утицало на овакво изјашњавање грађана Србије које је сад само нешто јасније и екстремније и вероватно ће тако у наредном периоду и остати&qуот;, оцењује истраживач.
Све три десно оријентисане странке које ће вероватно у скупштинске клупе у предизборној кампањи су отворено подржавале Русију.
Осудили су што су представници Србије у УН гласали за резолуцију којом се осуђује руска инвазија на Украјину.
Погледајте видео: Подељена Србија - скупови подршке Русији и Украјини
2. Корона вирус и мигрантска криза
Претходне две године ковида, али и мигрантска криза 2014. могући су фактори који су бираче окренули удесно.
Пандемија је била подстрек пре свега због страха за опстанак појединца, нације, човечанства.
„Делимично су томе допринеле и такозване `теорије завере` које су обичног човека чиниле несигурним, те је проналазио уточиште у национално оријентисаним политичким опцијама&qуот;, каже Ђорић.
У оквиру регионалног програма Међународног републиканског института, она је прошле године радила истраживање о главним генераторима екстремне деснице у Србији.
„И пандемија и мигранти отварају страх за опстанак нације (2/5 испитаника сматра да је пандемија угрозила опстанак нације) која може бити нападнутна: први непријатељ је пандемија (која је невидљива голим оком), док су мигранти и те како видљиви, те су зато и били на мети појединих екстремиста&qуот;, наводи Ђорић налазе истраживања.
За разлику од екстремиста, који мигранте перципирају као главне непријатеље, значајан број људи - 44 одсто - има индиферентан став према мигрантима, док чак 14 процената има позитивно мишљење.
Око 36 одсто не би волело да их види стално насељене у Србији, а остатак испитаника не зна одговор.
„Интересантно је да се први пут после толико година питање Косова и Метохије гурнуло по страни у контексту екстремне деснице.
„Међутим, то не значи да је заборављено, јер се увек по правилу актуелизује када се стави на дневни ред и моја уверења су да ће то још дуго бити тако&qуот;, истиче Ђорић.
Истраживање је показало да би шест одсто испитаника било спремно да учествује у оружаном сукобу по питању Косова, додаје.
- Ко патролира Београдом у потрази за мигрантима
- „Мигранти су убице и силоватељи&qуот; - изјава која је коштала француског десничарског политичара
- Да ли Бугари у француском градићу заиста праве проблем или су изговор за десничарску политику
3. Европски трендови
Српски гласачи наклоњени десници део су регионалних и европских токова.
Показују то и управо завршени избори у Мађарској, где је десничарски Фидес Виктора Орбана сачувао власт, али и предстојећи избори у Француској где десница све више добија на снази.
„Уобичајено је да десница јача у условима друштвених криза јер на тај начин се по природи, гласачи окрећу сопственој нацији, држави и традиционалним `провереним` вредностима, што су основни постулати деснице&qуот;, оцењује Ђорић.
Скретање Европе удесно се огледа у расизму који део Европљана показује све чешће, каже и социолог Михаиловић.
„Разлика између односа Европе и Америке према мигрантима који нису беле боје, показала се сад белодано.
„Један је однос према Украјинцима, беле боје, други је однос према онима који долазе са Блиског или Далеког истока, а видела се и разлика према избеглицама Ромима из Украјине&qуот;, напомиње Михаиловић.
Такви трендови доводе до тога да на изборима широм Европе побеђују или све боље пролазе националистичке и популистичке странке.
„Србија је део тога, можда у последњих тридесетак година један екстремнији део, јер је била изложена тестовима који су показали ту њену стварну оријентацију.
„Онда кад је Европа бивала изложена тим тестовима видело се да десница прелази онај магични број 13 до 15 одсто екстремно десно оријентисаних грађана&qуот;, истиче Михаиловић.
Процентни збир гласова које су добили десничари у Србији, не рачунајући СНС, креће се око 13 одсто.
У те `тестове` убрајају се и ратови деведесетих.
„Највеће погонско гориво за екстремизам на Балкану били су братоубилачки ратови на простору некадашње Југославије.
„То је утицало на јачање екстремне деснице али и религијски заснованог екстремизма&qуот;, наводи Ђорић.
Најбољи одговор на сваку врсту екстремизма је освешћивање проблема, толеранција према различитости и међусобно уважавање, за шта је потребно још много рада на политичкој култури на Балкану, истиче она.
- Виктор Орбан слави изборну победу и критикује Зеленског
- Валери Пекрес - француска комбинација Ангеле Меркел и Маргарет Тачер
- Руски марш - како су екстремни националисти отели Дан народног јединства
- Европски десничари направили савез
Шта јачање деснице значи за Вучића?
Резултате избора у Србији важно је сагледати у целости и узимајући у обзир локалне прилике, сматра Џејмс Кер Линдзи, професор са Лондонске школе економије.
„Лако је рећи да се само ради о томе да Србија иде ка политичкој десници и прихватању ауторитаризма.
„Међутим, Вучић је истински популаран јер завршава ствари&qуот;, напомиње Кер Линдзи у писаном одговору за ББЦ на српском.
„Многи Срби виде побољшање сопственог животног стандарда, завршавају се велики и важни инфраструктурни пројекти, људима се то свиђа&qуот;, наводи он.
Истовремено, Србија има „ужасну опозицију&qуот;, која нема праву визију за земљу, додаје.
„Њихова једина парола је да нису Вучић.
„Проблем је што народ жели Вучића&qуот;, истиче професор.
Вучић је на председничким изборима освојио, према прелиминарним резултатима, око 59 одсто гласова, а његова странка је освојила скоро половину мандата у Скупштини и извесно је да ће формирати Владу.
Вучићева странка има на располагању неколико опција за формирање владе.
„Србија ће морати да се определи како и на који начин иде у будућност.
„Немам никакве сумње и илузије да ће се разговарати са свим политичким факторима, чак и са онима које делују да су најудаљенији од нас јер нас чекају не лака времена. Места у влади неће бити за оне који се баве лагодном политиком&qуот;, нагласио је Вучић у недељу, 3. априла.
- Вучић: Не уводимо санкције Русији, нити ћемо да национализујемо имовину руских фирми
- Рат у Украјини изнад свих тема - шта је немачка шефица дипломатије поручила Западном Балкану
- Када све Србија није ушла у Европску унију
- Шта је хибридни рат и да ли се води против Србије
„Изазови пред Вучићем&qуот;
Оно што може представљати озбиљан проблем за Србију јесте правац у ком иде Србија, сматра Кер Линдзи.
„По много чему, то је прави изазов са којим се Вучић суочава&qуот;, наводи он.
Србија трпи велике притиске широм Европе због потеза према Русији око Украјине.
Иако се придружила резолуцији УН којом се осуђује руска агресија, међу ретким је европским земљама која Москви није увела санкције.
Путинова честитка
Председник Русије Владимир Путин упутио је честитку Вучићу поводом победе на изборима.
„Очекујем да ће ваш рад на челу државе наставити да доприноси јачању стратешких партнерских односа који постоје између наше две земље.
„Ово је, несумњиво, у интересу братских народа Русије и Србије&qуот;, нагласио је Путин у честитки, пренео је РТС.
Честитао му је и нови амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил.
хттпс://твиттер.цом/усамбсербиа/статус/1511061373803016206
„Ово наноси праву штету угледу земље.
„Истовремено, многи су забринути да је (Вучић) превише ауторитаран&qуот;, оцењује Кер Линдзи.
Док председник Србије много ради на томе да земљу ојача економски, сада треба да се усредсреди на промену политичког изгледа земље, наводи британски професор.
„То подразумева да буде отворенији за критике&qуот;.
У наредном мандату, требало би да се посвети решавању важних политичких тема, наводи Кер Линдзи у писаном одговору за ББЦ на српском.
„Ако жели да Србија заиста заузме место у центру Југоисточне Европе, он треба да предузме заиста кораке да се земља окрене ка Европи и дистанцира од Русије.
„Ако то не учини, биће талац сопственог неуспеха&qуот;, закључује Кер Линдзи.
Погледајте видео: Скуп у Београду у знак подршке Русији и Путину
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.05.2022)
