„Цигани Чергари“

Једно брдо је било шумовито. И на врху њега село, чије име нећу да кажем. Као ни имена села изнад кога су и три преостала брда која су била полу гола и у коме сам ја живео. Ред ниског растиња, ред пашњака по коме су чобани чували краве, козе и овце. На једном је, од белог камена било исписана реч ТИТО, друго не знам чему је служило сем пута до сеоске махале и испод њега је била црква, а треће је представљало пут до „отвореног мора“ састављеног од винограда