Вејвода: Србија не сме да остане изоловано острво и не може ка Истоку

Директор пројекта Европске будућности и високи сарадник Института за друштвене науке у Бечу Иван Вејвода изјавио је да Србија не сме да дозволи да буде изоловано острво у новој геополитичкој реалности изазваној руском инвазијом на Украјину.

У интервјуу за недељник Нови магазин Вејвода је оценио да Србија не може да иде ка Истоку, без обзира ко ће чинити владајућу коалицију на републичком нивоу, без обзира на симпатије већине грађанства Србије према Русији.

"Србија никада историјски није ишла ка Истоку. Ми смо одувек били окренути Европи. Ако бисмо се определили за Исток, то би се могло упоредити са одлуком Албаније 60-их година прошлог века када су прекинули односе са Совјетским Савезом, приближили Кини и постали потпуно изоловано, затворено острво с тоталитарним режимом", рекао је Вејвода.

Додао је да то данас није могуће и да Србија живи од економских односа са Западом.

"Две трећине извоза и инвестиција долази из земаља ЕУ. Односи са остатком света – Русијом, Кином и САД – заједно не достижу ниво односа који Србија има са ЕУ. То само показује да смо ми нераскидиво повезани са ЕУ и њеним чланицама. Свако ко буде на власти мора да буде суочен с реалношћу, а то је да живимо и привређујемо захваљујући јаким привредним односима са ЕУ, те да нема другог пута за Србију осим европског. Избор је између интеграције са ЕУ или изолације – окружени смо чланицама ЕУ и НАТО на готово свим нашим границама", рекао је.

Вејвода је оценио да је "24 фебруара с руском инвазијом на суверену европску државу Украјину, дошло до дубоке промене на геополитичкој сцени света", додајући да се "крај кризе, ни све њене последице у безбедносном, политичком, економском и социјалном смислу не назиру".

По мишљењу Вејводе, политика неутралности Србије тешко је одржива на дуже стазе, а војна неутралност не значи и политичку.

"Европски смер Србије се, сматрам, не може променити. Те основе су постављене још 2000. године са владом на челу са Зораном Ђинђићем, кандидатуром за чланство у ЕУ 2009, те почетком приступања 2014. Политика седења на више столица више неће моћи. Уосталом, управо то показују гласања Србије за бројне резолуције у УН по питању рата у Украјини", рекао је.

Вејвода верује да ће Србија, и ако се придружи санкцијама против Русије то чинити постепено.

"Не смемо дозволити да нам се понови да нисмо свесни промене на светском нивоу, као 1989. Милошевић те године није схватио историјску промену и уместо да поведе државу ка европском путу, упутио ју је ка уништењу, рату, разарању, осиромашењу", рекао је

Он је истакао да "тренутно руководство Србије мора да буде свесно геополитичких промена у свету и да изабере пут који је најбољи за Србију".

"Након гласања у УН за резолуцију где се осуђује повреда суверенитета Украјине, били смо сведоци да су председника Александра Вучића звали бројни лидери са Запада који су се позитивно изразили због тог гласања и уједно нагласили да цене тај потез Србије. Управо тај потез може се видети као спремност Србије да у једном тренутку уведе санкције Русији, али то је постепен процес", додао је.

На питање да ли би придруживање санкцијама против Русије заправо наговестило спремност Србије да призна независност Косова Вејвода је оценио да је то "сувише поједностављено схватање проблема".

"Дуг је пут до независности Косова, односно столице у УН.... Треба бројне ствари да се догоде да би се о том питању расправљало у Савету безбедности УН. Питање Русије и њиховог вета у СБ у том смислу је далеко", указао је.

По његовом мишљењу најбитније је да се Србија определи да иде ка решењу односа са Косовом јер није у њеном интересу да остане нерешено пошто је више пута јасно речено да Србија не може да постане чланица ЕУ док се не реши питање Косова.

"Ако желимо да будемо део ЕУ, то значи да Србија мора да иде ка нормализацији односа с Косовом. Кључно питање је шта Србија жели, на који начин и колико брзо да реши питање Косова. То је схватао и Ђинђић, који је после петооктобарских промена тражио да се то питање што пре реши, а то значи ићи у сусрет тешким одлукама", навео је.

Упитан да ли ситуација у Украјини и геополитичке промене утичу на дестабилизацију региона Вејвода је рекао да "нико не може са сигурношћу да каже шта ће бити на крају" али ипак не верује да ће доћи до озбиљне дестабилизације региона.

"Разумем оне који подижу температуру око тога, пре свега политичке партије које то раде због свог рејтинга, али не мислим да ико озбиљан заиста жели дестабилизацију. Они који најављују могућу дестабилизацију ретко помињу да је 3.800 НАТО војника на Косову (од којих су 650 амерички војници) и око хиљаду војника Еуфора у БиХ – те да су гарант мира и безбедности у региону", рекао је.

Вејвода је, како је додао, сигуран да Србија неће покушати да било шта уради војно по питању Косова.

"Србија може да брани српски народ на Косову само кроз успешне преговоре и економску помоћ, али не и војно. Исто важи и за БиХ. Берлинским споразумом два тачно је дефинисано да је хиљаду војника Еуфора у БиХ и исто толико у резервама у европским државама, и они су у кратком року спремни да реагују на сваки проблем. Имали смо ратове 90-их и знамо какве су разарајуће последице, тако да никоме није у интересу да се то понови. Откад је почео рат у Украјини индикативно је да су утихнули поједини гласови у БиХ о сецесији", навео је Вејвода за Нови магазин.

(Бета, 14.04.2022)