Економија, Балкан и поскупљења: Пораст трошкова живота - несташице, протести и редови широм света

Пандемија корона вируса, а потом и рат у Украјини који траје више од 50 дана и чији се крај не назире, негативно су утицали на кретања на глобалном тржишту, а широм света цене разних производа, намирница и енергената скачу.

Глобалне цене хране су на највишем нивоу откако је пре 60 година почела да се води ова врста евиденције, према индексу Уједињених нација, који је скочио скоро 13 одсто у марту, после рекордне бројке из фебруара.

И у Србији и на Балкану цене свакодневно расту, пре свега као последица рата у Украјини и глобалних страховања да би проблеми у снабдевању нафтом, гасом, али и ђубривом из Русије и Украјине могли додатно да утичу на трошкове и квалитет живота.

Док се све већи број људи широм света боре да обезбеде храну, украјински пољопривредници жале се да им је угрожен рад и дистрибуција и да ће им можда иструнути сва летина.

Американци који живе близу границе са Мексиком, иду по јефтинији бензин у суседну земљу, Руси, који су под ударом никад већих санкција западних земаља, грабе се за шећер, у Шри Ланки и Перуу су избили немири због раста цена, у Либану једва преживљавају...

• Рат у Украјини изазива нову светску кризу
• Како нам је рат у Украјини стигао у џепове - и колико то утиче на психу
• Како рат у Украјини утиче на фирме из Србије

Како је у Србији?

Више новца и полупразне корпе - тако последњих недеља изгледа куповина основних намирница у прехрамбеним продавницама у Србији.

У односу на март прошле године, потрошачке цене у Србији повећане су за 9,1 одсто подаци су Републичког завода за статистику.

За годину дана, највише је поскупела храна.

Цене прерађене хране су прошлог месеца биле више за 10,9 одсто, а непрерађене за 26 одсто, наводи Завод за статистику.

На раст цена хране утицале су прошлогодишње суше, раст светских цена енергената и светских цена примарних пољопривредних производа, као и знатно увећани трошкови у производњи хране, наводи се на сајту Народне банке Србије. (НБС).

Рекорд по поскупљењу држи поврће, које је за 12 месеци, од марта 2021. до марта ове године, поскупело за 30,6 одсто.

На другом месту по увећању цена су уља и масти више од 20 одсто, али и кафе, чаја и какаа 23 одсто.

Месо је скупље за 17,2 одсто, а млеко, сир и јаја за 11,2 одсто, док је риба скупља за 9,3 процента.

Раст цена нафтних деривата

На раст цена нафте у Србији пре свега утицали су глобални фактори - у марту је раст износио 2,1 одсто.

Према наводима НБС овај раст цена нафте знатно је нижи од светске цене, која је у просеку повећана за око 20 одсто.

На ово је утицала и одлука Владе Србије да привремено смањи део акциза на деривате нафте.

Из НБС-а најављују и нову уредбу која ће наставити да ублажава преливање евентуалних шокова на светском тржишту нафте на цене нафтних деривата у Србији.

• Како рат у Украјини утиче на фирме из Србије
• Велики српски извозник, Тигар из Пирота, повремено ће заустављати производњу услед рата у Украјини
• Шта су робне резерве и како се њима управља у Србији

Утицај рата у Украјини на инфлацију у Србији

Неизвесност настала услед појаве нових сојева корона вируса, појачана је избијањем кризе у Украјини.

То је утицало на знатан раст енергената, пољопривредних производа и метала, које су се приближиле историјски највишим нивоима или их чак премашиле.

---

ББЦ жели да исприча Вашу причу: Да ли осећате пораст животних трошкова у џепу?

Попуните формулар кликом на ОВАЈ ЛИНК и испричајте нам Ваша искуства.

Да ли Вам је и колико отањио кућни буџет? Шта сте могли са истом количином новца пре годину дана, а колико Вам је потребно сада?

Шта највише купујете и чега сте можда морали да се одрекнете?

---

Талас поскупљења у осталим земљама Балкана

• Црна Гора

Према подацима Монстата, управе за статистику Црне Горе, цене хране и алкохолних пића у јануару ове године у односу на прошлу повећане су за 11, 3 одсто, а највише, чак скоро 40 одсто поскупело је уље.

Талас поскупљења намирница почео је растом цене горива, а у овој земљи споро се реаговало на најављене поремећаје на тржишту.

Због блокаде Скупштине, Црна Гора није у могућности да ограничи раст цена горива које на рекордном нивоу у последњих десет година.

Закон о акцизама још је у скупштинској процедури и чекају се измене којима се отвара могућност за умањење акциза до 20 одсто, чиме би се стабилизовале цене нафтних деривата и заштитио животни стандард.

• Северна Македонија

Најновији пакет антикризних мера од 400 милиона евра је део од укупне суме од око 615 милиона евра које је Влада Северне Македоније до сада усвојила.

Министар финансија Фатмир Бесими рекао је да је влада у 2021. години усвојила мере који делују на одржавање цена хране и горива.

Ипак, цене у Македонији настављају да расту, а неких производа скоро и да нема, попут уља, пренела је телевизија Телма почетком априла.

Према последњем извештају Државног завода за статистике, бележи се велик раст цена одређених основних намирница.

За годину дана уље је поскупело за 25 одсто, хлеб и шећер са око девет одсто, поврће и месо за око шест.

Превоз је поскупео за око 17 одсто.

• Босна и Херцеговина

Према месечним подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине, од јула до децембра 2021. године, порасле су цене брашна, шећера, уља, хљеба, пиринча, пилетине и црвеног меса, али и других намирница.

У поређењу са потрошачким ценама из јануара прошле године и према подацима Агенције за статистику БиХ, цена неких основних животних намирница порасла је и за 100 посто.

Примера ради, за литар уља пре годину дана било је потребно 2,4 КМ (1,2 евра), док је цена ове године већа за једну марку.

Највише је поскупео шећер са 1,10 КМ (0,56 евра), за годину дана скочила је на 1.60 (0.80 евра).

Маслац је постао „суво злато&qуот; и за килограм ове намиринице потребно је 23,70 КМ, односно више од 12 евра.

• Хрватска

Хрватски сабор је 1. априла усвојио измене Закона о порезу на додатну вредност како би се ублажио раст цена.

Тако је ограничавање пореза на додату вредност (ПДВ) утицао на пад цена хлеба, млека, књига, лекова и медицинске опреме.

Такође, ПДВ је са 25 одсто на пет спуштен на цене маслаца и маргарина, као и на цене улазница на спортске и културне догађаје.

Спуштан је и ПДВ на цене хигијенских уложака и тампона са 25 на 13 одсто.

• Словенија

Украјинска криза утиче и на тржиште хране у Словенији, преносе словеначки медији.

Цене хране су у марту порасле за 0,4 одсто, након што су у фебруару биле више за 2,1 одсто него у јануару, а на годишњем нивоу порасле су за скоро седам одсто.

Просечна цена млека у фебруару 2022. је виша за 16,9 одсто него пре годину дана.

Према подацима Завода за статистику, Словенија је у фебруару забележила месечни раст цена од 1,4 одсто, а у марту пад од 1,1 одсто, углавном због нижих цена струје, док су цене хране наставиле да расту прошлог месеца.

Највише је поскупело ђубриво (два и по пута више него прошле године) и енергенти и мазива (за 22,4 одсто).

• Може ли свет опстати без руске нафте и гаса
• Трошкови живота у Русији порасли за више од 14 одсто
• Руска привреда се за сада добро носи са санкцијама - анализа Икономиста

Како је у свету

Бес због цена које су се винуле у небеса на крају се као лавина претворио у праву правцату политичку кризу у Шри Ланки.

Ова острвска земља има врло мало новца за увоз хране и енергената, а несташица основних потрепштина довела је до уличних протеста који прете да сруше владу.

Слична прича одиграва се хиљадама километара даље, у Перуу, где је председник Педро Кастиљо прошле недеље увео полицијски час у главном граду Лими, после протеста који су избили широм земље због све веће цене горива и ђубрива.

Али то никако нису једине земље које се тренутно суочавају са економским недаћама, док рат у Украјини диже цену нафте изнад 100 долара по барелу.

ББЦ је разговарао са људима из неколико земаља да би сазнао како се сналазе док трошкови живота непрекидно расту.

• Американци хрле у Мексико по јефтиније гориво
• Колико рат у Украјини кошта Русију
• Како су санкције Запада промениле руску свакодневицу

Украјина: „Пропашће ми сва летина&qуот;

Саманта Гренвил, ББЦ Њуз, Одеса

Инвазија Русије на Украјину крајем фебруара имала је велики утицај на глобалне цене хране.

Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду, у марту су биљна уља поскупела за 23 одсто, пшеница за 20 одсто, а кукуруз за 19,1 одсто.

Украјина и Русија су велики извозници ове робе.

Цене су расле пре рата јер је пандемија корона вируса пореметила ланце снабдевања и лоше време је утицало на жетву - ово је сада нови ударац за произвођаче.

Борис с времена на време пали цигарету и нервозно пуши док гледа како радници на његовом пољопривредном имању поправљају делове машине за орање.

„Морамо да наставимо сетву како бих исплатио плате радницима и да бих платио људима од којих изнајмљујем ову земљу&qуот;, каже Борис који је затражио да му не пишемо презиме.

Иако је већи део Одеске области на црноморској обали Украјине поштеђен најтежих борби, ништа није сигурно.

Руске снаге заузеле су град Херсон 200 километара источно, а верује се да њена морнарица има до 30 ратних бродова стационираних у водама, одакле испаљују пројектиле на копно и прете да ће извршити амфибијско искрцавање.

Тридесетосмогодишњи Борис послао је супругу и два сина у иностранство у страху од могућих напада.

Остао је да одржава имање током рата и док отвара огромно складиште величине два или три фудбалска терена, открива колико му је посао тежак.

У хангару је око 1.000 тона црног сунцокретовог семена, које се користи за прављење јестивог уља.

Украјина је највећи светски извозник семенског уља.

Али тренутно Борис не може да прода летину јер је, каже, „Црно море затворено и нема начина да се продају производи&qуот;.

„Постојећи канали за продају, нажалост, нуде веома ниске цене, које нису исплативе&qуот;, додаје.

Борис каже да ако не прода ову залиху у року од 18 месеци, она ће иструнути овде на његовој фарми.

Сурова иронија, с обзиром на све већи број људи широм света који се боре да не остану гладни.

---

---

Шри Ланка: „Нисмо могли да намиримо ни најосновније потребе&qуот;

Нагли раст инфлације и оскудица у основним намирницама наводе људе на екстремне кораке у Шри Ланки.

Током грађанског рата у земљи, хиљаде становника Шри Ланке одлазиле су на опасно путовање морем како би потражили уточиште у Индији.

Сада људе на одлазак тера економска криза.

Мери Клара је била у првом контингенту од 16 избеглица из Шри Ланке које су треће недеље марта стигле у Тамил Наду.

Она је прешла уски мореуз у маленом рибарском чамцу са четворомесечном бебом и мужем.

„Скочиле су цене скоро свега. Било је тешко купити основне намирнице као што су млеко у праху за моју бебу&qуот;, каже Клара.

Према званичним подацима, инфлација у Шри Ланки у фебруару износила је 15,1 одсто - што је највиша стопа у последњих десет година - а инфлација хране још је виша, износи 25,7 одсто.

Цена пиринча - основне хране - такође је скочила на више од долара по килограму.

Бензин је поскупио више него двапут.

„Мој муж је молер, али већином дана није имао посла. Будући да су цене основних намирница значајно скочиле, нисмо могли да намиримо ни најосновније потребе&qуот;, објашњава Клара.

У већем делу земље сваког дана су на снази искључења струје од по 10 до 12 сати.

Влада гаси уличну расвету да би уштедела електричну енергију.

Због нестабилног снабдевања електричном енергијом, торњеви за мобилну телефонију не могу да функционишу, а неке болнице су морале да откажу заказане оперативне захвате.

Према извештавању локалних медија, најмање петоро људи умрло је од исцрпљености док је чекало у дугим редовима да купе бензин и дизел у другој половини марта.

Радници попут Клариног мужа зарађују око пет долара на дан, али петочланој породици је потребно око осам долара да би се прехранила на одговарајући начин.

Клара је била на ивици гладовања у данима пре него што је стигла у Индију, а услови у Шри Ланки сада су само још гори.

Она очекује да ће многи други поћи њеним стопама ако се ситуација не поправи.

Либан: „Виђате људе како траже храну по контејнерима&qуот;

„Виђате људе како траже храну по контејнерима за смеће. То је веома болан призор&qуот;, каже Маријел Аун.

Она има 64 године и живи сама у Бејруту, ослањајући се на новац од изнајмљивања два стана.

Либан, погођен сталном политичком и економском кризом чак и пре скорашњих догађаја, има једну од највиших инфлације на свету - најновије бројке за фебруар показују да годишња стопа инфлације износи 215 одсто.

„После избијања рата у Украјини, све је постало само још горе.

„Храна је нестала са рафова супермаркета, а кад је после две недеље поново постала доступна, цена јој се готово удвостручила&qуот;, каже Аун.

Економске недаће земље додатно су погоршале пандемија ковида и огромна експлозија амонијум нитрата која је сравнила са земљом делове луке у Бејруту у августу 2020. године.

„Мој дом је био оштећен у експлозији. Желела сам да искористим уштеђевину за поправке, али банка је одбила да ми врати мој властити новац.&qуот;

И саме банке полако остају без новца.

„Тренутно не можете ништа да платите само уз помоћ дебитних или кредитних картица. Морате да платите 50 одсто цене у готовини.&qуот;

Аун је код куће направила залихе житарица. Смањила је и куповину друге врсте хране.

„Више не купујем сир - правим га код куће. Не могу да приуштим авокадо, који иначе много волим.&qуот;

Сталне несташице струје су јој потпуно пореметиле живот.

Плаћа 125 долара да би користила агрегат десет сати дневно, али енергија коју добија није довољна.

„Не могу да користим фрижидер и машину за прање веша истовремено.

„Морам да искључим радијатор ако желим да кувам. Треба вам све више и више времена да бисте обавили најосновније послове.&qуот;

„Цена скоро свих производа скочила је малтене десет пута у последње две године. Двадесет литара бензина некада је било 20.000 либанских фунти - сада је пола милиона!&qуот;, додаје она.

Аун каже да сваки нови дан доноси неке нове лоше вести, а она се не нада да ће се ситуација у скорије време поправити.

---

Погледајте видео о сиромаштву и глади у Либану

---

Турска: „Ако постане још горе, немам више где да одем&qуот;

Ибрахим је побегао из Сирије и дошао у Истанбул 2016. године.

Као и многе друге избеглице, тек треба да добије легалан статус, али је у међувремену успео да нађе некакав посао.

Годишња инфлација у Турској достигла је рекорд у последњих 20 година - износи 54,44 одсто.

То је смањило куповну моћ многих са ниским примањима као што је Ибрахим.

Он је прошле године био незапослен многих месеци.

Његов брат који ради у Дубаију слао му је финансијску помоћ.

Морао је да се исели из трособног стана који је изнајмљивао са пријатељом и да се усели у најосновнији смештај.

„Сада делим кућу са многим другим радницима. Имам собичак за себе, али морам да делим кухињу и купатило са свима њима.&qуот;

Ибрахим се такође труди да смањи трошкове.

„Излазим са пријатељима у обичне кафиће само два до три пута месечно. Не смем ни да помислим да одлазим на луксузна места.&qуот;

Туристичке посете су, међутим, учесталије и Ибрахим пружа услуге као што су наручивање таксија, уговарање излета и помоћ при куповини како би зарадио додатни новац.

„Мој циљ је да се преселим у властити стан, али не знам колико ћу морати да чекам на то. Како ствари тренутно стоје, то је ван мојих могућности.

„Чак и изнајмљивање основног смештаја износи колико и моја зарада - што ми не оставља новац за плаћање рачуна.&qуот;

Већ ионако избеглица, Ибрахим каже да ако ситуација постане још гора, нема више куда да оде.

Нигерија: „Морате да радите двоструко више да бисте зарадили исто&qуот;

„Све изгледа суморно. Наши проблеми се своде на лоше управљање&qуот;, каже огорчена Ајша Фалке.

Мајка двоје мале деце живи у Абуџи. Она је блогерка и модна креаторка.

„Стално морамо да смишљамо нове пословне идеје да бисмо повећали приходе. Веома је заморно.

„Почело је да се види по мени - погледајте само колико седих у коси имам.&qуот;

„У будућности ћете морати да радите двоструко више да бисте постигли сличан животни стандард овоме.&qуот;

Нигерија је највећи произвођач нафте у Африци, али нема капацитета за прераду сирове нафте и зависи од увоза.

Виша цена нафте на међународном тржишту већ је довела до несташице нафтних деривата у земљи, повећавши цену других основних намирница и услуга.

Инфлација је сада око 16 одсто.

Фалке каже да је њена месечна потрошња на домаћинство скочила за скоро половину у последњих годину дана.

„Све је скупо - пиринач, хлеб, поврће, превоз, месо, уље за кување… Некад смо редовно јели пилетину, али цена пилетине се скоро удвостручила.&qуот;

Искључења струје и несташица горива утичу на њен посао, а њена база клијената је под притиском.

„Моје муштерије ће новац радије потрошити на храну и лекове него на нове хаљине.

„Одећа је помало луксуз у овом тренутку - тако да је то двоструки ударац за мене.&qуот;

Танзанија: „Моја месечна плата обично нестане после 20 дана&qуот;

Чак и они који живе далеко од модерних економских центара нису имуни на кризу.

Народ Масаи води номадски начин живота који је релативно самоодржив, а живи углавном од сточарства.

Али су и њих погодила глобална економска превирања.

„Наша традиционална храна састоји се од млека и меса&qуот;, каже Ани Лајзер.

Лајзер живи у граду Аруша и ради за невладину организацију, али је у контакту са многим члановима заједнице који и даље воде живот на традиционалан начин.

„Прошле године сте могли да купите пет килограма црног лука за два долара, ове је он око пет долара.

„Уље за кување је скочило за скоро 50 одсто у односу на прошлу годину.&qуот;

„Цена струје је такође скочила. Не може свако да је приушти&qуот;, каже Лајзер.

Пресушивање пашњака већ је приморало многе породице да смање величину својих грла стоке, а Лајзер каже да су неки мушкарци из њеног села пошли у градове у потрази за послом, као чланови обезбеђења, на пример.

Лајзер издржава родитеље и млађу сестру, али и други чланови њене заједнице често траже њену помоћ.

„Моја плата износи око 250 долара месечно. Али обично нестане после 20 дана.

„То је стална борба - обично ме многи људи зову на дан кад добијам плату да ми траже помоћ.&qуот;

---

---

Јужна Кореја: „Нећу да позајмљујем новац зато што ће ме то одвести у дужничко ропство&qуот;

Јужна Кореја такође пролази кроз највиши ниво инфлације у последњих осам година.

Главна инфлација у земљи је можда свега 3,7 одсто, али цена неке хране је скочила много више, натеравши многе као што су Ли Со Џунг да промене начин живота.

„Ја сам студенткиња. Добијам мало џепарца од родитеља и зарађујем нешто мало радећи хонорарне послове. Због високих трошкова мој новац убрзано нестаје.

„Понекад се одлучујем за ужину или кафу уместо за редован оброк&qуот;, каже Ли Со Џунг.

Она је смањила одласке у ресторане, а чак и кад оде, одлучује се за нудле уместо за суши.

Јужна Кореја у потпуности зависи од увоза нафте да би опслужила своју привреду - прошле године је земља увезла нафту у вредности од 67 милијарди долара.

Скок у ценама изазвао је рат у Украјини, а његове последице осетиле су се у свим сферама привреде.

„Трошкови живота у мојој земљи расту. То значи да моја генерација неће моћи да живи у кући каквој жели, да једе храну какву жели или да купује одећу какву жели.&qуот;

Породица Ли Со Џунг и неки њени пријатељи добијају социјалну помоћ од државе, али она је одлучила да предузме неке властите мере.

„Нећу позајмљивати новац зато што ће ме то одвести у дужничко ропство. Уместо тога ћу смањићу трошкове.&qуот;

(Додатно извештавање: ББЦ на српском, Прабу Рао Анандон, ББЦ Тамилски сервис)

---

Погледајте видео из Авганистана: Продали бебу за 500 долара због глади

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.14.2022)