Светски дан борбе против маларије: Како климатске промене и вакцине утичу на рат против глобалног убице

Сваке године јави се 240 милиона нових случајева маларије, а у 60 различитих земаља ова смртоносна болест убије више од 400.000 људи.

Светски дан борбе против маларије 25. април - дан је када Светска здравствена организација (СЗО) указује на напоре за искорењивање ове болести у свету.

Иако у тој борби помаже прва вакцина против маларије на свету коју је одобрила СЗО, због климатских промена и раста температуре ова смртоносна болест могла би да се прошири на неке нове области у којима раније није виђена.

• Светски дан борбе против маларије: Убод који може да кошта живота
• Лек који маларију извлачи из скровишта
• Комарци са „чудесном&qуот; бактеријом оружје у борби против денга грознице

Ширење смртоносне болести

„Више температуре повећавају делокруг или могућност комараца да пренесу паразит маларије који изазива болест&qуот;, каже докторка Изабел Флечер, технолошка директорка за научне податке при добротворној организацији Велкам Траст.

„Климатске промене учиниће да више области у свету постане погодније за комарце који преносе маларију.

„Како се свет буде загревао, очекује се да ће се маларија проширивати на нове висоравни, које су тренутно сувише хладне за пренос болести&qуот;, упозорава она.

Према УН-овом Међувладином панелу за климатске промене (ИПЦЦ), чак и кад би све мере за смањење угљеника које су увеле владе до краја 2020. године биле потпуно спроведене у дело, свет би се у овом веку и даље загрејао за 3,2 степена Целзијуса.

Глобални циљ је да се пораст температуре задржи на или испод 1,5 степени Целзијуса смањењем емисија угљеника.

Поред раста температуре, истраживачи упозоравају да падавине и влажност, али и сушни услови, такође могу да изазову брже размножавање комараца носилаца маларије на местима на којима болест није пријављена раније.

„Студије су показале да у карипским земљама и Бразилу у сушним периодима људи складиште више воде што ствара погодно станиште за комарце.

„Зато у сушним условима можете имати повећани пренос денга грознице&qуот;, каже докторка Флечер.

Страхује се да, ако се то дешава са денга грознцицом, могло би да се деси и са маларијом.

Климатске промене би такође могле да смање преношење маларије у неким областима у којима су услови већ оптимални, због чега докторка Флечер мисли да ће боље разумевање ефеката раста температуре бити кључно у непрестаној борби против ове болести.

„Ако израдимо пројекције ризика, моћи ћемо да идентификујемо популације које су угрожене и припремимо се за интервенције у складу с тим&qуот;, каже она.

---

Који су симптоми маларије?

Маларија је тешка инфекција коју преносе комарци, што може да доведе до смрти ако се не постави дијагноза и болест не лечи брзо.

У симптоме спадају:

• висока температура, знојење и грозница
• главобоља и збуњеност
• велики умор и поспаност (нарочито код деце)
• мучнина, бол у стомаку и дијареја
• губитак апетита
• болови у мишићима
• жута кожа или беоњаче
• упала грла, кашаљ и отежано дисање

Извор: Британски национални завод за здравство

---

Успех вакцине

Али док климатске промене прете да закомпликују борбу против маларије, има и нових помака у рату против ове болести.

СЗО је управо саопштила да је више од милион деце у Гани, Кенији и Малавију примило једну или више доза прве вакцине против маларије, захваљујући пробном програму који је координисала ова организација УН-а.

Пробне вакцинације против маларије, које је прво покренула влада Малавија у априлу 2019. године, показале су да је РТСТ,С/АС01 (РТС,С) вакцина безбедна и одржива за давање, и да у значајној мери смањује тешке, смртоносне облике маларије.

СЗО је у раним фазама овог програма одобрила масовну употребу вакцине широм подсахарске Африке и у другим регионима са умерено до високом стопом преношења маларије.

---

Која је стратегија СЗО-а за превенцију маларије?

СЗО је израдила план за борбу против ове болести.

У циљеве организације спадају:

• смањење броја случајева маларије за најмање 90 одсто до 2030. године
• смањење стопе смртности од маларије за најмање 90 одсто до 2030. године
• елиминисање маларије у најмање 35 земаља до 2030. године
• спречавање поновног јављања маларије у свим земљама из којих је претходно искорењена ова болест.

Извор: СЗО

---

Организација процењује да би вакцина могла сваке године да спасе животе између 40.000 до 80.000 афричке деце.

„После две године успели смо да проучимо утицај ове вакцине и њен безбедносни профил и могли смо да видимо да је вакцина веома безбедна и да се добро толерише&qуот;, каже докторка Мери Хамел, која предводи СЗО-ов програм примене вакцине против маларије.

„Током те прве две године вакцинација, резултати су били значајни - за око трећину је опао број болничких лечења за тешке облике маларије који угрожавају животе.&qуот;

Поред РТС,С, има и других кандидата за вакцину против маларије.

Међу онима које су у раним стадијумима клиничког развоја је и Р21/Матрикс-М.

Фармацеутски гигант Бионтек такође жели да направи вакцину против маларије уз помоћ најсавременије мРНК технологије употребљено јавно први пут у њеној вакцини против ковида-19.

Како функционише вакцина? Има ли довољно залиха?

Маларија је паразит који напада и уништава еритроците да би се размножио, а шири се путем уједа комарца који сиса крв.

Постојећа РТС,С вакцина на мету узима најсмртоноснији и најчешћи паразит у Африци: Плазмодијум фалципарум.

Кад жртву уједе комарац, овај паразит улази у крвоток заражавајући ћелије јетре.

Вакцина је направљена тако да спречи паразита да инфицира јетру, где он може да сазри, умножи се и поново уђе у крвоток и зарази еритроците, што доводи до симптома болести.

Вакцина мора да се да у четири дозе да би била делотворна.

Прве три се дају са по месец дана размака, у петом, шестом и седмом месецу живота, и, коначно, бустер доза са око 18 месеци.

Здравствени стручњаци препоручују да се вакцина користи у комбинацији са другим стратегијама како би се спречила инфекција и уопште смањио пренос болести.

СЗО очекује да се ће потражња за вакцинама премашити 80 милиона доза годишње, нарочито широм подсахарске Африке.

Ова висока потражња долази са изазовима.

„Потражња ће врло брзо надмашити понуду чим произвођач буде проширио производњу&qуот;, објашњава докторка Хамел.

Тренутно постоји само један произвођач, ГлаксоСмитКлајн (ГСК).

„План ГСК-а је да се прошири на 15 милиона доза годишње&qуот;, каже докторка Хамел.

„Заиста морамо да порадимо на решености и политичкој вољи, и да се осигурамо да има довољно вакцина које ће стићи до деце угрожене од тешких облика маларије.&qуот;

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.25.2022)