Из албума Бранковога кола: Заборављени песници - боемска душа мише авдаловића
Блиц 09.05.2022
Има песника којима се не дâ етаблирати у поредак што га кроје људи, такозвана сабраћа по перу. А и што би – истини гледано у очи, човек човеку ретко чини добро – гордост и сујета, завист и мржња. Људски поступци и дела пре су кругови прута по води неголи капи богоствореног језера подно планине.
Једино Небо зна коју смо и какву путању исцртали померајући своју сенку на Земљи. Један од песника моје генерације често ми долази у сећање, а код званичне књижевне братије – пао у заборав. Потпуно бачен у запећак, нема га нигде, не постоји, рекли би пуни себе напувани жреци јавне сцене. Но, не пије то воду, време је чудо, оно износи зрно истине, коју је још и Његош окитио десетерцем: „Вријеме је мајсторско решето.“ “ЉУБАВНА ПЈЕСМА” Уврстио сам Мишу
